Prikaz romana „Poslednji jednorog“: Priča od opsena i čarolija sazdana
Ako znamo da „Poslednjeg jednoroga“ knjiški znalci ubrajaju u književne klasike 20. veka i da se radi o jednom od najomiljenijih dela iz žanra fantastike svih vremena, onda vas neće iznenaditi podatak da je čuveni romanopisac i scenarista Piter S. Bigl za njega dobio gotovo sve moguće žanrovske nagrade uključujući i one najprestižnije – nagrade Hugo i Nebula. Pošto je nakon izdavanja preveden na više od dvadeset različitih jezika i širom sveta prodat u preko pet miliona primeraka, nije čudo ni što je osamdesetih doživeo i filmsku adaptaciju i dospeo i na velika platna u obliku dugometražnog crtanog filma. Bigla mnogi smatraju najvećim kradljivcem svih vremena jer je svojom dirljivom pričom ušuškanom u ljubav i čarolije uspeo da ukrade srca i gane milione čitalaca na planeti i to ne prestaje da čini ni sa novim pokolenjima.
Glavnik junak ove čudesne i na momente i vrlo vrcave bajke jeste gospa jednorog koja je veoma stara i poput snega bela živi u dubini šume jorgovana. Nekada je svojim sedefastim rogom tamanila aždaje i isceljivala obolele kraljeve, ili bi njime malim mečićima obarala zrelo kestenje s drveta, ali je sada, čuvši od lovaca da možda postoje i drugi jednorozi, odlučila da napusti sigurno okrilje svoje začarane šume u kojoj vlada večno proleće i upusti se u potragu za drugim pripadnicima svoje gotovo već iščezle vrste.
Nakon što ju je oslobodio zarobljeništva u putujućem noćnom karnevalskom cirkusu, gospi jednorogu pridružuje se i ne baš vešti čarobnjak Zevzik s manjkom samopouzdanja i viškom nespretnosti. Pisana pomalo neobičnim stilom u kojem se besmisao, nonsens i apsurd ponegde tretiraju kao pesničke slike, ova iščašena storija dalje vodi našu jednorogu junakinju do goletne zemlje tajnovitoga kralja Hagarda kojeg čuva zastrašujući i nepobedivi Crveni Bik. U ovoj alegoričnoj priči reči često prerastaju u vesele stihove sazdane od vešto nanizanih rima. No, ima u njoj i drugih čudnovatih stvari: leptira koji sriču dečje brzalice, neuhvatljivih mačaka boje jeseni i ptičica koje umesto ćućorenja i cvrkutanja recituju svojim ptićima stihovane uspavanke. U volšebnim čestarima možete susresti Robina Huda i gospu mu Marijanu, ili kakvog vragolastog putujućeg minstrela. Da li su stvarni ili samo privid, to u ovoj priči punoj opsena nikada sa sigurnošću nećete znati.
Hodeći kroz leta i proleća, kroz ljubičaste doline, vododerine i blistave kotline, naša će mala družina dobiti još jednog člana – (ne)vernu ljubu razbojničkog harambaše, Moli Jezavicu. Dok Zevzik traga za čarolijama u sebi ne bi li postao veliki žrec od svih magova veći, a gospa jednorog za svojom vrstom, jesenji će ih vihor naneti do Hagardove mračne prestonice Hagovgrada, koja, za razliku od ostatka zemlje, živi u izobilju gde nije opterećena glađu i nemaštinom, ali zato jeste opterećena kletvom o neumitnom padu. Tu će Zevzik napokon pronaći magiju u sebi i pretvoriti jednoroga u prekrasnu devu kako bi je spasao od razjarenog Crvenog Bika. Dok se Hagardov posinak princ Lir, vrli vitez od časti i neustrašivosti, zaljubljuje u novonastalu princezu, ona pokušava da pronađe ostatak svoje vrste, ali šta ako je s uma smetnula najstrašniju mogućnost: šta ako je ona zapravo poslednji jednorog i ako njoj sličnih na ovom svetu više nema?
Autor: Miroslav Bašić Palković
Glavnik junak ove čudesne i na momente i vrlo vrcave bajke jeste gospa jednorog koja je veoma stara i poput snega bela živi u dubini šume jorgovana. Nekada je svojim sedefastim rogom tamanila aždaje i isceljivala obolele kraljeve, ili bi njime malim mečićima obarala zrelo kestenje s drveta, ali je sada, čuvši od lovaca da možda postoje i drugi jednorozi, odlučila da napusti sigurno okrilje svoje začarane šume u kojoj vlada večno proleće i upusti se u potragu za drugim pripadnicima svoje gotovo već iščezle vrste.
Nakon što ju je oslobodio zarobljeništva u putujućem noćnom karnevalskom cirkusu, gospi jednorogu pridružuje se i ne baš vešti čarobnjak Zevzik s manjkom samopouzdanja i viškom nespretnosti. Pisana pomalo neobičnim stilom u kojem se besmisao, nonsens i apsurd ponegde tretiraju kao pesničke slike, ova iščašena storija dalje vodi našu jednorogu junakinju do goletne zemlje tajnovitoga kralja Hagarda kojeg čuva zastrašujući i nepobedivi Crveni Bik. U ovoj alegoričnoj priči reči često prerastaju u vesele stihove sazdane od vešto nanizanih rima. No, ima u njoj i drugih čudnovatih stvari: leptira koji sriču dečje brzalice, neuhvatljivih mačaka boje jeseni i ptičica koje umesto ćućorenja i cvrkutanja recituju svojim ptićima stihovane uspavanke. U volšebnim čestarima možete susresti Robina Huda i gospu mu Marijanu, ili kakvog vragolastog putujućeg minstrela. Da li su stvarni ili samo privid, to u ovoj priči punoj opsena nikada sa sigurnošću nećete znati.
Hodeći kroz leta i proleća, kroz ljubičaste doline, vododerine i blistave kotline, naša će mala družina dobiti još jednog člana – (ne)vernu ljubu razbojničkog harambaše, Moli Jezavicu. Dok Zevzik traga za čarolijama u sebi ne bi li postao veliki žrec od svih magova veći, a gospa jednorog za svojom vrstom, jesenji će ih vihor naneti do Hagardove mračne prestonice Hagovgrada, koja, za razliku od ostatka zemlje, živi u izobilju gde nije opterećena glađu i nemaštinom, ali zato jeste opterećena kletvom o neumitnom padu. Tu će Zevzik napokon pronaći magiju u sebi i pretvoriti jednoroga u prekrasnu devu kako bi je spasao od razjarenog Crvenog Bika. Dok se Hagardov posinak princ Lir, vrli vitez od časti i neustrašivosti, zaljubljuje u novonastalu princezu, ona pokušava da pronađe ostatak svoje vrste, ali šta ako je s uma smetnula najstrašniju mogućnost: šta ako je ona zapravo poslednji jednorog i ako njoj sličnih na ovom svetu više nema?
Autor: Miroslav Bašić Palković
