Prikaz romana „Priznanja“: Izuzetan debitantski roman koji ispituje granice ljubavi i osvete
Njeni učenici su joj ubili ćerku. Sada je ona na potezu.
Roman „Priznanja“, u čijem središtu se nalazi osveta, govori o smrti devojčice čija majka radi u nižoj srednjoj školi i događajima koji se odvijaju pre i posle samog incidenta. Svi misle da je u pitanju nesrećan slučaj, ali majka je svesna činjenice da su njenu ćerku zapravo ubila dva njena učenika. Nastavnica je spremna da se osveti...
U romanu se susrećemo sa jednim od najbolje osmišljenih glasova junaka sa kojima sam se ikada susrela u nekoj knjizi. Cela priča je ispričana iz ugla različitih likova, i svaki je nepouzdani narator, što je još više doprinelo užitku. Svidelo mi se što je svaki pojedinačni glas drugačiji od ostalih, i bila sam željna da saznam nešto više o svakom liku i posledicama majčine osvete. Roman mi je bio toliko zanimljiv da nisam mogla da ga ispustim iz ruku. Čitala sam ga tokom pauze za ručak, dok sam stajala u redu za kasu, u javnom prevozu... ovo je veoma fascinantno štivo u koje sam izuzetno lako uronila.
Mnogo mi se dopalo i što su u romanu prikazani različiti tipovi majki. Prvo, tu je Moriguči, ožalošćena nastavnica čiju su ćerku ubili njeni učenici, koja želi da dovede do toga da se i same ubice osećaju beznadežno. Tu je i Naokijeva majka, previše zaštitnički nastrojena i toliko zaslepljena sopstvenim sinom da bi našla bilo kakav izgovor da ga zaštiti. Zatim, tu je Šujina majka, majka koja možda voli svog sina, ali na pomalo uvrnut način. Pitam se da li su očevi namerno izostavljeni iz ovog romana. Dok me je prvo poglavlje, koje je ispričano iz ugla same Moriguči, potpuno obuzelo, poglavlje koje je ispričano iz ugla Naokine majke deluje mi najintrigantnije. Zanimljivo je kako ova majka zavarava samu sebe i postaje opsednuta idejom o savršenoj porodici, tako da je na neki način možemo sažaljevati zbog toga.
Takođe je bilo interesantno što se detaljnije upoznajemo i sa dva tinejdžera koji su izvršili ubistvo. U Šujinom slučaju, medijima bi bilo lako da zaključe da je počinio zločin zbog nedostatka ljubavi u porodici, međutim, Naokija je majka odgajala sa velikom pažnjom. Šuja je uzoran učenik, dok je Naoki problematično dete. Naokijevi postupci i karakter su laki za razumevanje, dok su Šujini tajanstveniji. Zbog čega je bio toliko okrutan i zašto je osmislio plan i način kako da ubije četvorogodišnje dete? Mislim da su zaslužili ono što im se dogodilo na kraju, iako je kraj toliko moralno dvosmislen da me je naveo da se zapitam koliko daleko čovek treba da ide da bi osvetio osobu koju voli.
Sve u svemu, zaista sam uživala u romanu „Priznanja“. To je knjiga koja podstiče na razmišljanje i preporučila bih je svim obožavaocima knjiga „Iščezla“ i „Moramo da razgovaramo o Kevinu“. Ovo je izuzetan debitantski roman i sigurna sam da ću pročitati još neku knjigu Kanae Minato.
Izvor: goingvibrant.wordpress.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Roman „Priznanja“, u čijem središtu se nalazi osveta, govori o smrti devojčice čija majka radi u nižoj srednjoj školi i događajima koji se odvijaju pre i posle samog incidenta. Svi misle da je u pitanju nesrećan slučaj, ali majka je svesna činjenice da su njenu ćerku zapravo ubila dva njena učenika. Nastavnica je spremna da se osveti...
U romanu se susrećemo sa jednim od najbolje osmišljenih glasova junaka sa kojima sam se ikada susrela u nekoj knjizi. Cela priča je ispričana iz ugla različitih likova, i svaki je nepouzdani narator, što je još više doprinelo užitku. Svidelo mi se što je svaki pojedinačni glas drugačiji od ostalih, i bila sam željna da saznam nešto više o svakom liku i posledicama majčine osvete. Roman mi je bio toliko zanimljiv da nisam mogla da ga ispustim iz ruku. Čitala sam ga tokom pauze za ručak, dok sam stajala u redu za kasu, u javnom prevozu... ovo je veoma fascinantno štivo u koje sam izuzetno lako uronila.
Mnogo mi se dopalo i što su u romanu prikazani različiti tipovi majki. Prvo, tu je Moriguči, ožalošćena nastavnica čiju su ćerku ubili njeni učenici, koja želi da dovede do toga da se i same ubice osećaju beznadežno. Tu je i Naokijeva majka, previše zaštitnički nastrojena i toliko zaslepljena sopstvenim sinom da bi našla bilo kakav izgovor da ga zaštiti. Zatim, tu je Šujina majka, majka koja možda voli svog sina, ali na pomalo uvrnut način. Pitam se da li su očevi namerno izostavljeni iz ovog romana. Dok me je prvo poglavlje, koje je ispričano iz ugla same Moriguči, potpuno obuzelo, poglavlje koje je ispričano iz ugla Naokine majke deluje mi najintrigantnije. Zanimljivo je kako ova majka zavarava samu sebe i postaje opsednuta idejom o savršenoj porodici, tako da je na neki način možemo sažaljevati zbog toga.
Takođe je bilo interesantno što se detaljnije upoznajemo i sa dva tinejdžera koji su izvršili ubistvo. U Šujinom slučaju, medijima bi bilo lako da zaključe da je počinio zločin zbog nedostatka ljubavi u porodici, međutim, Naokija je majka odgajala sa velikom pažnjom. Šuja je uzoran učenik, dok je Naoki problematično dete. Naokijevi postupci i karakter su laki za razumevanje, dok su Šujini tajanstveniji. Zbog čega je bio toliko okrutan i zašto je osmislio plan i način kako da ubije četvorogodišnje dete? Mislim da su zaslužili ono što im se dogodilo na kraju, iako je kraj toliko moralno dvosmislen da me je naveo da se zapitam koliko daleko čovek treba da ide da bi osvetio osobu koju voli.
Sve u svemu, zaista sam uživala u romanu „Priznanja“. To je knjiga koja podstiče na razmišljanje i preporučila bih je svim obožavaocima knjiga „Iščezla“ i „Moramo da razgovaramo o Kevinu“. Ovo je izuzetan debitantski roman i sigurna sam da ću pročitati još neku knjigu Kanae Minato.
Izvor: goingvibrant.wordpress.com
Prevod: Kristijan Vekonj
