Prikaz romana „Putnik“ Ulriha Aleksandera Bošvica
Beogradska Laguna objavila je nedavno potresno svedočanstvo o Kristalnoj noći, roman „Putnik“ Ulriha Aleksandera Bošvica. Istinita priča iza ovog, verovatno prvog, romana o nacističkom pogromu Jevreja u novembru 1938. godine, napisanom odmah posle te užasne noći, preti da zaseni čitaoca. Naime, Bošvic je imao 23 godine kada je napisao roman za samo četiri nedelje. Odmah posle te noći pobegao je iz Berlina u Englesku preko Švedske, Francuske, Luksemburga i Belgije. Kada je izbio Drugi svetski rat, Englezi su ga proglasili za „neprijateljsku izbeglicu“ i zajedno sa hiljadama drugih Jevreja poslali na ostrvo Man odakle je deportovan u Australiju i zarobljenički kamp u Novom Južnom Velsu gde je konačno dobio etiketu „prijateljske izbeglice“ i dozvoljen mu je povratak u Englesku 1942. godine. Bošvic je putovao ka Engleskoj kada je njegov brod potopila nemačka podmornica. Poginuo je zajedno sa još 360 osoba.
Iako je „Putnik“ bio još pre rata objavljen na engleskom i francuskom, nije izazvao nikakvu pažnju javnosti. Kada je decenijama kasnije originalni rukopis na nemačkom otkriven u frankfurtskom arhivu, potresna priča o odiseji „lutajućeg Jevrejina“ po Nemačkoj, bekstvu uglednog biznismena Ota Zilbermana, postala je pravni književni događaj. Gotovo hičkokovska atmosfera tenzije i saspensa, zajedno sa nadrealnim i košmarnim delovima – poput onoga kada Zilberman pokušava da izbegne legitimaciju konstantim vikanjem „hajl Hitler“ čini „Putnika“ i dan-danas tako jezivo zanosnom knjigom.
Tu je i glavni junak koji nije ni antijunak, ali ni heroj, već ljudsko biće koje pokušava da preživi. I tu je „kvaka“ koja ovu knjigu čini vanvremenskom. Kada Oto govori o antisemitizmu i manama i navodno lošim stvarima koje je uradio i kada kaže da on nema prava da bude obično ljudsko biće, jer se od njega traži mnogo više od toga, to su reči koje mogu da razumeju svi koji su progonjeni iz bilo kog razloga, koji su manjina.
„Putnik“ je snažan i jeziv portret užasa nacističke Nemačke i mraka koji je usledio i tekst vredan čitanja.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Iako je „Putnik“ bio još pre rata objavljen na engleskom i francuskom, nije izazvao nikakvu pažnju javnosti. Kada je decenijama kasnije originalni rukopis na nemačkom otkriven u frankfurtskom arhivu, potresna priča o odiseji „lutajućeg Jevrejina“ po Nemačkoj, bekstvu uglednog biznismena Ota Zilbermana, postala je pravni književni događaj. Gotovo hičkokovska atmosfera tenzije i saspensa, zajedno sa nadrealnim i košmarnim delovima – poput onoga kada Zilberman pokušava da izbegne legitimaciju konstantim vikanjem „hajl Hitler“ čini „Putnika“ i dan-danas tako jezivo zanosnom knjigom.
Tu je i glavni junak koji nije ni antijunak, ali ni heroj, već ljudsko biće koje pokušava da preživi. I tu je „kvaka“ koja ovu knjigu čini vanvremenskom. Kada Oto govori o antisemitizmu i manama i navodno lošim stvarima koje je uradio i kada kaže da on nema prava da bude obično ljudsko biće, jer se od njega traži mnogo više od toga, to su reči koje mogu da razumeju svi koji su progonjeni iz bilo kog razloga, koji su manjina.
„Putnik“ je snažan i jeziv portret užasa nacističke Nemačke i mraka koji je usledio i tekst vredan čitanja.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
