Prikaz romana „Reka duša“ Liz Mur: Zapanjujuće odvažno
Tokom 2009. godine Liz Mur se pridružila fotografu Džefriju Stokbridžu koji je dokumentovao posledice uticaja opijata na ljudske živote u filadelfijskoj četvrti Kenzington, četvrti sa visokim procentom zavisnika od droge. Intervjui i skice koje je tom prilikom beležila poslužiće kao osnova njenog četvrtog romana „Reka duša“. Pisanje ovog romana, koje je trajalo deset godina, svedoči o opsežnom istraživanju i iskustvima iz prve ruke koje je autorka prikupila o životu ljudi koji su upali u zamku droge.
„Reka duša“ po žanru je triler, ali kao i svi najbolji kriminalistički romani, prkosi ograničenju žanra pokrivanjem velikog broja životnih tema; to je ujedno i porodična drama, istorijski osvrt i kritika društva uklopljena u neodoljiv format policijskih procedura. Na scenu stupa serijski ubica čija su meta mlade prostitutke u Kenzingtonu; u policiji vlada korupcija, ali tu je svojeglava ali pravična policajka koja prkosi naređenjima kako bi isterala pravdu. Iako je ovakva postavka priče već dobro poznata, roman pruža svež pogled na ustaljene trope.
Roman otpočinje spiskom imena. Negde na sredini, između zagrada, sledi delimično objašnjenje: „(dan za danom, žrtve iste loše ture, neko reče)“. Postaće jasno da su u pitanju smrti usled predoziranja. Na kraju spisak postaje ličan: „Naš nekadašnji učitelj g. Pols. Narednik Dejvis iz 23. stanice. Naša rođaka Trejsi. Naša rođaka Šenon. Naš otac. Naša majka.“
Mikaela „Miki“ Ficpatrik je patrolni policajac u Kenzingtonu koji dobija poziv o telu žene pronađenom u zapuštenom delu komšiluka – moguć slučaj predoziranja. Takvi slučajevi ne dobijaju preteranu pažnju policije: „Samo ove godine u gradu je od predoziranja umrlo hiljadu dvesta ljudi, a najviše njih u našem distriktu.“ Ali Miki ima razlog zašto se odaziva na svaki takav poziv; njena mlađa sestra Kejsi, ovisnik o heroinu i prostitutka, vodi se kao nestala duže od mesec dana. Preminula žena nije Kejsi, a jedino Miki prepoznaje znake da je ta žena ubijena. Kada u toj oblasti počnu da se pojavljuju slične žrtve, Miki odlučuje da reši slučajeve ubistava i misteriju nestanka njene sestre (iako je van njene nadležnosti), pribojavajući se da su nekako povezani. Otkrića će je dovesti do sukoba sa nadređenima, najbližim prijateljem i bivšim policijskim partnerom Trumanom i Sajmonom, otuđenim ocem njenog četvorogodišnjeg sina.
„Jedno mogu da kažem – celog života davala sam sve od sebe da živim časno i pošteno“, kazaće Miki. U srži romana kriju se pitanja moralne odgovornosti i šta znači biti častan i pošten. Pored toga, roman istražuje i ranjivost i snagu žena. Murova, koja volontira u lokalnim grupama za podršku ženama, oslikala je nezaboravan portret razaranja koji donose siromaštvo i zavisnost, s čijim suočavanjem se budi saosećanje i hrabrost.
Autor: Stefani Merit
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Mišić
„Reka duša“ po žanru je triler, ali kao i svi najbolji kriminalistički romani, prkosi ograničenju žanra pokrivanjem velikog broja životnih tema; to je ujedno i porodična drama, istorijski osvrt i kritika društva uklopljena u neodoljiv format policijskih procedura. Na scenu stupa serijski ubica čija su meta mlade prostitutke u Kenzingtonu; u policiji vlada korupcija, ali tu je svojeglava ali pravična policajka koja prkosi naređenjima kako bi isterala pravdu. Iako je ovakva postavka priče već dobro poznata, roman pruža svež pogled na ustaljene trope.
Roman otpočinje spiskom imena. Negde na sredini, između zagrada, sledi delimično objašnjenje: „(dan za danom, žrtve iste loše ture, neko reče)“. Postaće jasno da su u pitanju smrti usled predoziranja. Na kraju spisak postaje ličan: „Naš nekadašnji učitelj g. Pols. Narednik Dejvis iz 23. stanice. Naša rođaka Trejsi. Naša rođaka Šenon. Naš otac. Naša majka.“
Mikaela „Miki“ Ficpatrik je patrolni policajac u Kenzingtonu koji dobija poziv o telu žene pronađenom u zapuštenom delu komšiluka – moguć slučaj predoziranja. Takvi slučajevi ne dobijaju preteranu pažnju policije: „Samo ove godine u gradu je od predoziranja umrlo hiljadu dvesta ljudi, a najviše njih u našem distriktu.“ Ali Miki ima razlog zašto se odaziva na svaki takav poziv; njena mlađa sestra Kejsi, ovisnik o heroinu i prostitutka, vodi se kao nestala duže od mesec dana. Preminula žena nije Kejsi, a jedino Miki prepoznaje znake da je ta žena ubijena. Kada u toj oblasti počnu da se pojavljuju slične žrtve, Miki odlučuje da reši slučajeve ubistava i misteriju nestanka njene sestre (iako je van njene nadležnosti), pribojavajući se da su nekako povezani. Otkrića će je dovesti do sukoba sa nadređenima, najbližim prijateljem i bivšim policijskim partnerom Trumanom i Sajmonom, otuđenim ocem njenog četvorogodišnjeg sina.
„Jedno mogu da kažem – celog života davala sam sve od sebe da živim časno i pošteno“, kazaće Miki. U srži romana kriju se pitanja moralne odgovornosti i šta znači biti častan i pošten. Pored toga, roman istražuje i ranjivost i snagu žena. Murova, koja volontira u lokalnim grupama za podršku ženama, oslikala je nezaboravan portret razaranja koji donose siromaštvo i zavisnost, s čijim suočavanjem se budi saosećanje i hrabrost.
Autor: Stefani Merit
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Mišić
