Prikaz romana „Rodenova ljubavnica“ autorke Heder Veb
Ljubav jedne mlade žene prema umetnosti, dovodi do njenog sunovrata u ludilo.
Čini se da ono što povezuje sve ljude jeste njihova potraga za smislom života. Potreba da se nastavi sa ovom misijom koja može da dovede do nekih saznanja, prožima naše biće. Umetnici ne traže smisao samo za sebe već i za sve ostale. U cilju stvaranja naše umetnosti, u cilju dočaravanja duša koje nisu kao naše, prvo ih moramo razumeti.
U romanu Heder Veb, „Rodenova ljubavnica”, glavna junakinja Kamij Klodel je veoma dobro svesna te činjenice. Od svoje mladosti, znala je svrhu svog života – da skulpturom stvori lepotu. To je žig na njenoj duši koji će joj nadahnuti srce ali i odvesti do ludila.
Radnja romana počinje 1881. godine u okrugu Vilnev sir Fer, u Francuskoj. Devetnaestogodišnja Kamij grčevito kopa po zemlji u potrazi za glinom. Veb dočarava predivnu sliku – očaj struji devojčinim venama dok pokušava da skupi materijal za vajanje, ne mareći da li će uništiti lepu odeću na sebi ili zakasniti na susret sa svojim tutorom. Brat Pol, koji je sa njom, iskreno je podržava, baš kao i otac koji razmišlja da porodicu preseli u Pariz i omogući Kamij da izučava vajarstvo kod čuvenog Alfreda Bušea.
Ovo zateže ionako pipav odnos između Kamij i njene majke. Ona ne odobrava ćerkinu opsednutost zanimanjem koje svet još uvek smatra tipično muškim. U Parizu, Kamij odmah počinje da uči na Akademiji Kolarosi, u početku se sprijateljivši sa druge dve žene. Zajedno, odluče da iznajme sopstveni atelje, da bi imale prostora za rad. Tokom vremena, Kamij postaje sve nezadovoljnija u društvu tih žena, našavši da je teško raditi sa onima koji ne dele njenu žestoku strast.
Međutim, njena posvećenost se isplati kada Buše ubedi monsinjora Duboa, direktora Škole lepih umetnosti – isključivo muške akademije – da pogleda njen rad. Tokom posete Duboa prokomentariše da umetnost mlade Kamij podseća na rad Ogista Rodena. Iako je on u to doba već bio prilično poznat, devojka je samo načula za njega i nikada nije videla njegova dela. Ona besni na nagoveštaj da kopira nečiji stil ali uskoro počne da radi sa samim Rodenom, pošto je Buše morao da prestane da je podučava jer odlazi u Italiju.
U početku je odnos između Kamij i Ogista strogo odnos mentora i učenice, iako je jasno da oboje privlači posvećenost i umetnost onog drugog. Podučavajući je, Rodena impresionira snaga njenog talenta i na kraju joj ponudi da radi zajedno sa njim na nekim od njegovih dela. Tokom jedne umetničke seanse, kasno u noć, pokrene se uzajamna fizička strast.
Kamij je rastrzana između želje da se prepusti osećanjima i potrebe da Ogista zadrži na distanci. U strahu je da će bilo kakva ljubav nekako ugroziti njeno vajarstvo, da će je Roden na kraju odbaciti zbog Roz, prijateljice i bivše ljubavnice sa kojom živi, ili da će povezanost sa njim zamagliti njen sopstveni umetnički identitet. Ljubav i strah imaju uticaj na svaki njen potez do kraja života, dok Ogista osećanja prema njoj izgleda da samo podstiču da još više napreduje.
Kako njihove karijere cvetaju, njegova sa sve većim priznanjima i novim narudžbinama, njena sa prihvatanjem u nekoliko salona, strast između njih se produbljuje. Tokom tog perioda Kamij počinje da čuje glasove. U početku oni samo deluju kao normalne misli, ali kako njihova veza napreduje, glasovi počinju da je preplavljuju i mute joj razum. Ona pokušava da napravi balans između ljubavi i umetnosti ali je glasovi na kraju teraju da napravi sudbonosni izbor.
Priča Vebove o strasnoj, izmučenoj ljubavi između Kamij Klodel i Ogista Rodena potpuno će vas opčiniti. Zahvaljujući autorkinoj sposobnosti da dočara vreme i mesto, čitalac od samog početka romana uranja u lepotu i prljavštinu Pariza iz doba Bel epok, i naša srca zadrhte pri svakom promašaju ili uspehu Kamij da svojim naporima doprinese lepoti.
Veb je odnos između rastrzanog, nežnog Ogista i pomamne, predivne Kamij dočarala toliko živo i realistično, da je do kraja romana čitalac potresen, uzdrman emotivnim zemljotresom koji su izazvali dvoje ljudi, čija je međusobna strast kao i strast prema umetnosti toliko brutalno jaka, da se ne mogu sjediniti bez ožiljaka niti razdvojiti bez sloma.
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Čini se da ono što povezuje sve ljude jeste njihova potraga za smislom života. Potreba da se nastavi sa ovom misijom koja može da dovede do nekih saznanja, prožima naše biće. Umetnici ne traže smisao samo za sebe već i za sve ostale. U cilju stvaranja naše umetnosti, u cilju dočaravanja duša koje nisu kao naše, prvo ih moramo razumeti.
U romanu Heder Veb, „Rodenova ljubavnica”, glavna junakinja Kamij Klodel je veoma dobro svesna te činjenice. Od svoje mladosti, znala je svrhu svog života – da skulpturom stvori lepotu. To je žig na njenoj duši koji će joj nadahnuti srce ali i odvesti do ludila.
Radnja romana počinje 1881. godine u okrugu Vilnev sir Fer, u Francuskoj. Devetnaestogodišnja Kamij grčevito kopa po zemlji u potrazi za glinom. Veb dočarava predivnu sliku – očaj struji devojčinim venama dok pokušava da skupi materijal za vajanje, ne mareći da li će uništiti lepu odeću na sebi ili zakasniti na susret sa svojim tutorom. Brat Pol, koji je sa njom, iskreno je podržava, baš kao i otac koji razmišlja da porodicu preseli u Pariz i omogući Kamij da izučava vajarstvo kod čuvenog Alfreda Bušea.
Ovo zateže ionako pipav odnos između Kamij i njene majke. Ona ne odobrava ćerkinu opsednutost zanimanjem koje svet još uvek smatra tipično muškim. U Parizu, Kamij odmah počinje da uči na Akademiji Kolarosi, u početku se sprijateljivši sa druge dve žene. Zajedno, odluče da iznajme sopstveni atelje, da bi imale prostora za rad. Tokom vremena, Kamij postaje sve nezadovoljnija u društvu tih žena, našavši da je teško raditi sa onima koji ne dele njenu žestoku strast.
Međutim, njena posvećenost se isplati kada Buše ubedi monsinjora Duboa, direktora Škole lepih umetnosti – isključivo muške akademije – da pogleda njen rad. Tokom posete Duboa prokomentariše da umetnost mlade Kamij podseća na rad Ogista Rodena. Iako je on u to doba već bio prilično poznat, devojka je samo načula za njega i nikada nije videla njegova dela. Ona besni na nagoveštaj da kopira nečiji stil ali uskoro počne da radi sa samim Rodenom, pošto je Buše morao da prestane da je podučava jer odlazi u Italiju.
U početku je odnos između Kamij i Ogista strogo odnos mentora i učenice, iako je jasno da oboje privlači posvećenost i umetnost onog drugog. Podučavajući je, Rodena impresionira snaga njenog talenta i na kraju joj ponudi da radi zajedno sa njim na nekim od njegovih dela. Tokom jedne umetničke seanse, kasno u noć, pokrene se uzajamna fizička strast.
Kamij je rastrzana između želje da se prepusti osećanjima i potrebe da Ogista zadrži na distanci. U strahu je da će bilo kakva ljubav nekako ugroziti njeno vajarstvo, da će je Roden na kraju odbaciti zbog Roz, prijateljice i bivše ljubavnice sa kojom živi, ili da će povezanost sa njim zamagliti njen sopstveni umetnički identitet. Ljubav i strah imaju uticaj na svaki njen potez do kraja života, dok Ogista osećanja prema njoj izgleda da samo podstiču da još više napreduje.
Kako njihove karijere cvetaju, njegova sa sve većim priznanjima i novim narudžbinama, njena sa prihvatanjem u nekoliko salona, strast između njih se produbljuje. Tokom tog perioda Kamij počinje da čuje glasove. U početku oni samo deluju kao normalne misli, ali kako njihova veza napreduje, glasovi počinju da je preplavljuju i mute joj razum. Ona pokušava da napravi balans između ljubavi i umetnosti ali je glasovi na kraju teraju da napravi sudbonosni izbor.
Priča Vebove o strasnoj, izmučenoj ljubavi između Kamij Klodel i Ogista Rodena potpuno će vas opčiniti. Zahvaljujući autorkinoj sposobnosti da dočara vreme i mesto, čitalac od samog početka romana uranja u lepotu i prljavštinu Pariza iz doba Bel epok, i naša srca zadrhte pri svakom promašaju ili uspehu Kamij da svojim naporima doprinese lepoti.
Veb je odnos između rastrzanog, nežnog Ogista i pomamne, predivne Kamij dočarala toliko živo i realistično, da je do kraja romana čitalac potresen, uzdrman emotivnim zemljotresom koji su izazvali dvoje ljudi, čija je međusobna strast kao i strast prema umetnosti toliko brutalno jaka, da se ne mogu sjediniti bez ožiljaka niti razdvojiti bez sloma.
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
