Prikaz romana „Šala“ Domenika Starnonea – priča o propasti koja osvaja
Domeniko Starnone je jedan od onih pisaca koji nam od prve stranice sugerišu da očekujemo katastrofu. Glavni junak je ranjiv, fizički i mentalno. Situacija se razvija tako što otkrivamo postepeno razinu njegove ranjivosti. Čitalac se nada da će naš heroj uspeti da izdrži dok sve dublje uranjamo u ovu odlično ispričanu priču.
Samo dva lika su važna u romanu „Šala“ – deda i unuk. Danijele Malariko je čovek u sedamdesetim godinama, poput samog autora. Udovac je i očigledno bez prijatelja, oporavlja se lagano od bolne operacije. Pozvali su ga dođe iz Milana u rodni dom u Napulju kako bi pazio na svog unuka Marija dok su mu roditelji na poslovnom putu. Iznoseći priču u prvom licu, Danijele zna da ne želi to da radi. Retko viđa svoju ćerku, ne voli svog zeta, jedva poznaje četvorogodišnjeg Marija i nema ni najmanju želju da se vrati u stan koji ga samo podseća na problematičnu adolescenciju. Još jedna važna stvar – kasni sa ilustrovanjem knjige. Talenat ga napušta. I čim bude došao u Napulj, urednik će ga pozvati da mu kaže da crteži koje je do sada poslao nisu dobri. Mora da radi ispočetka, pod pritiskom, dok brine o detetu!
Danijele i Mario dopunjuju jedan drugog na divan način. Kroz dečje papagajsko ponavljanje uviđamo buržujske vrednosti koje neguju njegovi roditelji – Ne psuj, Deda, ne puši, Peri ruke, Očisti kuhinju – i upoznajemo ih bolje nego kroz same opise. I starac otkriva koliko je odbacio sve te vrednosti i koliko ga ništa ne zanima – on samo želi da radi. A dečak želi da se igra.
Poseban sloj romana čini knjiga koju Danijele ilustruje – reč je o priči „Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa u kojoj se piščev alter ego vraća u Njujork nakon 30 godina i doživljava užasnu stvar u kući u kojoj je odrastao susrećući se sa duhom – vulgarnim biznismenom kakav bi postao da nije otišao iz Amerike u Evropu. Danijele odlučuje da svoje ilustracije unapredi tako što će američkog duha zameniti sopstvenim, koji vreba u stanu.
U srcu ove priče je jedan starac koji pokušava da doručkuje i okupa četvorogodišnjaka, bori se oko daljinskog upravljača i očajnički se trudi da nađe malo prostora za sebe i svoj rad. Starnone, jedan od najostvarenijih italijanskih pisaca, veoma dobro poznaje ovu teritoriju i podario nam je predivnu priču. A kada mali Mario izvede užasnu šalu na svom dedi, dobićemo istovremeno i objašnjenje naslova i propast. Kombinacija koje ne može da razočara.
Autor: Tim Parks
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
Samo dva lika su važna u romanu „Šala“ – deda i unuk. Danijele Malariko je čovek u sedamdesetim godinama, poput samog autora. Udovac je i očigledno bez prijatelja, oporavlja se lagano od bolne operacije. Pozvali su ga dođe iz Milana u rodni dom u Napulju kako bi pazio na svog unuka Marija dok su mu roditelji na poslovnom putu. Iznoseći priču u prvom licu, Danijele zna da ne želi to da radi. Retko viđa svoju ćerku, ne voli svog zeta, jedva poznaje četvorogodišnjeg Marija i nema ni najmanju želju da se vrati u stan koji ga samo podseća na problematičnu adolescenciju. Još jedna važna stvar – kasni sa ilustrovanjem knjige. Talenat ga napušta. I čim bude došao u Napulj, urednik će ga pozvati da mu kaže da crteži koje je do sada poslao nisu dobri. Mora da radi ispočetka, pod pritiskom, dok brine o detetu!
Danijele i Mario dopunjuju jedan drugog na divan način. Kroz dečje papagajsko ponavljanje uviđamo buržujske vrednosti koje neguju njegovi roditelji – Ne psuj, Deda, ne puši, Peri ruke, Očisti kuhinju – i upoznajemo ih bolje nego kroz same opise. I starac otkriva koliko je odbacio sve te vrednosti i koliko ga ništa ne zanima – on samo želi da radi. A dečak želi da se igra.
Poseban sloj romana čini knjiga koju Danijele ilustruje – reč je o priči „Okretaj zavrtnja“ Henrija Džejmsa u kojoj se piščev alter ego vraća u Njujork nakon 30 godina i doživljava užasnu stvar u kući u kojoj je odrastao susrećući se sa duhom – vulgarnim biznismenom kakav bi postao da nije otišao iz Amerike u Evropu. Danijele odlučuje da svoje ilustracije unapredi tako što će američkog duha zameniti sopstvenim, koji vreba u stanu.
U srcu ove priče je jedan starac koji pokušava da doručkuje i okupa četvorogodišnjaka, bori se oko daljinskog upravljača i očajnički se trudi da nađe malo prostora za sebe i svoj rad. Starnone, jedan od najostvarenijih italijanskih pisaca, veoma dobro poznaje ovu teritoriju i podario nam je predivnu priču. A kada mali Mario izvede užasnu šalu na svom dedi, dobićemo istovremeno i objašnjenje naslova i propast. Kombinacija koje ne može da razočara.
Autor: Tim Parks
Izvor: theguardian.com
Prevod: Dragan Matković
