Prikaz romana „Sara i spodobe iz dečje sobe“: Leto u sjajnom društvu
Letnji raspust je pravo vreme za sklapanje neočekivanih poznanstava, za upoznavanje čudesnih svetova i sticanje važnih iskustava. Ali časovi letnje dokolice provedeni sa knjigom u rukama, bez obzira na to da li smo na senovitoj terasi, pod upletenom vinovom lozom u nekom zabačenom selu ili na ležaljci uz šum mora, od neprocenjivog su značaja za svakog od nas, a naročito za one koji tek ulaze u život, nepredvidiv i zastrašujući, ali i raskošno lep u svim svojim menama. Zbog toga su žarki dani najbolja prilika da se pred novom generacijom čitalaca sa stranica pojave prijatelji kojima će se vraćati kad kod se nađu pred kakvom nedoumicom, kada ih obuzme strah ili im zatreba spasonosni savet.
Velikoj porodici književnih junakinja koje se pamte i uz koje se lakše prevazilaze časovi dosade, sete ili naizgled nerešivi problemi, nedavno se pridružila i Sara iz najnovijeg ostvarenja književnika, prevodioca i urednika Zorana Penevskog. Sklona je sanjarenju kao Alisa, spremna na nestašluke poput Pipi Duge Čarape, uporna kao Meri iz „Tajne napuštenog vrta“, snalažljiva kao Trejsi Biker, spremna da u svemu vidi vedriju stranu kao Polijana. Ipak, u sudaru sa nelogičnim, ali neprikosnovenim pravilima odraslih koje mora da usvoji, podseća na junakinje Igora Kolarova baš kao da im je mlađa sestra.
Ali ova devojčica čiji je živi i dinamični svet na stranicama romana „Sara i spodobe iz dečje sobe“ uverljivo predstavio i ilustrator Dušan Pavlić, jedinica je i raste okružena ljubavlju roditelja. A bližnji često ostaju bez reči pred njenom visprenošću, domišljatošću i jezičkom nadarenošću. Jer ona raspolaže beskrajnom maštom koja može da oživi omiljenu igračku, a komšinicu preobrazi u vešticu optuženu za nestanak svih mačaka iz okoline. Pritom je i neprevaziđena majstorica nonsensa: ima istinski dar da se poigrava jezičkim višeznačnostima i stvara neologizme, uspostavljajući u jeziku i u svetu vlastitu logiku, koja se često ne podudara sa gramatičkim pravilima, ali ni sa roditeljskim shvatanjima.
Sara skoro neprekidno žonglira rečima, osluškuje jezik i traži rime za izgovorene reči, stvara humoristične stihove, pripoveda zanimljive priče, crta i dopunjava tekstove koje ilustruje njen otac. Ne libi se čak ni da u književna dela koja nađe na očevom radnom stolu unosi izmene, čime, zapravo, potvrđuje svoju neiscrpnu kreativnost. Ponekad stvara iz dosade, ali je mnogo češće inspirisana situacijama koje iziskuju valjane izgovore ili dovoljno dobra opravdanja.
Istinski izazov za Saru predstavljaju i pokušaji da na probu stavi slabosti roditelja, jer je svesna svoje neodoljivosti („A ja trepćem okicama tako da mi ništa ne može“). Njeni odgovori u radnim listovima često ne zavređuju bodove ni najviše ocene, ali su izraz jednog vrcavog, nesputanog duha kakav može imati samo dete koje raste u podsticajnoj sredini. Istina, ova književna junakinja, poput svojih stvarnih vršnjaka, često ima utisak da je mobilne aplikacije bolje razumeju od članova vlastite porodice.
Da bi što autentičnije predstavio svet svoje junakinje, Zoran Penevski, autor romana o istoimenoj devojčici („Sara i zaboravljeni trg“ i „Sara i januar za dve devojčice“), čudesnog šestoknjižja Okean od papira i drugih brojnih ostvarenja, bira mnogo puta korišćenu dnevničku formu. Ali, Sarin notes, prilježno popunjavan od jednog do drugog novogodišnjeg slavlja, ne sadrži tajne koje se poveravaju samo stranicama niti uobičajene dnevničke ispovesti. Od korica do korica, njena beležnica ispunjena je kratkim zapisima koji odgovaraju pažnji najmlađih čitalaca, stilskim vežbama, dijalozima, dilemama, pitanjima, kao i ilustracijama koje priču o vlasnici ovog notesa pričaju na svoj, veoma sugestivan, način.
Među njima su i čarobna, duboka zapažanja o suštinskim stvarima koje svakodnevicu čine lepšom. „Muzika je divna stvar. Čarobna čak. Kad je slušam, kao da u meni ima više mene“, beleži ona. Zato su i pitanja koja ova junakinja Zorana Penevskog postavlja bližnjima nepresušna i veoma zahtevna. Ne postoji ta enciklopedija niti pretraživač uz čiju pomoć se može pronaći stoprocentno tačan, a katkad čak ni prihvatljiv odgovor na njih.
Nema sumnje, mladi čitaoci koji ovog sparnog leta upoznaju junakinju romana „Sara i spodobe iz dečje sobe“, provešće ga u sjajnom društvu. A možda će ovaj jul koji prolazi i zauvek upamtiti baš po poznanstvu sa ovom zabavnom i duhovitom junakinjom koja „svoj dnevnik i vodi o onome što je nestalo. Da ne bi nestalo“.
Autor: Olivera Nedeljković
Velikoj porodici književnih junakinja koje se pamte i uz koje se lakše prevazilaze časovi dosade, sete ili naizgled nerešivi problemi, nedavno se pridružila i Sara iz najnovijeg ostvarenja književnika, prevodioca i urednika Zorana Penevskog. Sklona je sanjarenju kao Alisa, spremna na nestašluke poput Pipi Duge Čarape, uporna kao Meri iz „Tajne napuštenog vrta“, snalažljiva kao Trejsi Biker, spremna da u svemu vidi vedriju stranu kao Polijana. Ipak, u sudaru sa nelogičnim, ali neprikosnovenim pravilima odraslih koje mora da usvoji, podseća na junakinje Igora Kolarova baš kao da im je mlađa sestra.
Ali ova devojčica čiji je živi i dinamični svet na stranicama romana „Sara i spodobe iz dečje sobe“ uverljivo predstavio i ilustrator Dušan Pavlić, jedinica je i raste okružena ljubavlju roditelja. A bližnji često ostaju bez reči pred njenom visprenošću, domišljatošću i jezičkom nadarenošću. Jer ona raspolaže beskrajnom maštom koja može da oživi omiljenu igračku, a komšinicu preobrazi u vešticu optuženu za nestanak svih mačaka iz okoline. Pritom je i neprevaziđena majstorica nonsensa: ima istinski dar da se poigrava jezičkim višeznačnostima i stvara neologizme, uspostavljajući u jeziku i u svetu vlastitu logiku, koja se često ne podudara sa gramatičkim pravilima, ali ni sa roditeljskim shvatanjima.
Sara skoro neprekidno žonglira rečima, osluškuje jezik i traži rime za izgovorene reči, stvara humoristične stihove, pripoveda zanimljive priče, crta i dopunjava tekstove koje ilustruje njen otac. Ne libi se čak ni da u književna dela koja nađe na očevom radnom stolu unosi izmene, čime, zapravo, potvrđuje svoju neiscrpnu kreativnost. Ponekad stvara iz dosade, ali je mnogo češće inspirisana situacijama koje iziskuju valjane izgovore ili dovoljno dobra opravdanja.
Istinski izazov za Saru predstavljaju i pokušaji da na probu stavi slabosti roditelja, jer je svesna svoje neodoljivosti („A ja trepćem okicama tako da mi ništa ne može“). Njeni odgovori u radnim listovima često ne zavređuju bodove ni najviše ocene, ali su izraz jednog vrcavog, nesputanog duha kakav može imati samo dete koje raste u podsticajnoj sredini. Istina, ova književna junakinja, poput svojih stvarnih vršnjaka, često ima utisak da je mobilne aplikacije bolje razumeju od članova vlastite porodice.
Da bi što autentičnije predstavio svet svoje junakinje, Zoran Penevski, autor romana o istoimenoj devojčici („Sara i zaboravljeni trg“ i „Sara i januar za dve devojčice“), čudesnog šestoknjižja Okean od papira i drugih brojnih ostvarenja, bira mnogo puta korišćenu dnevničku formu. Ali, Sarin notes, prilježno popunjavan od jednog do drugog novogodišnjeg slavlja, ne sadrži tajne koje se poveravaju samo stranicama niti uobičajene dnevničke ispovesti. Od korica do korica, njena beležnica ispunjena je kratkim zapisima koji odgovaraju pažnji najmlađih čitalaca, stilskim vežbama, dijalozima, dilemama, pitanjima, kao i ilustracijama koje priču o vlasnici ovog notesa pričaju na svoj, veoma sugestivan, način.
Među njima su i čarobna, duboka zapažanja o suštinskim stvarima koje svakodnevicu čine lepšom. „Muzika je divna stvar. Čarobna čak. Kad je slušam, kao da u meni ima više mene“, beleži ona. Zato su i pitanja koja ova junakinja Zorana Penevskog postavlja bližnjima nepresušna i veoma zahtevna. Ne postoji ta enciklopedija niti pretraživač uz čiju pomoć se može pronaći stoprocentno tačan, a katkad čak ni prihvatljiv odgovor na njih.
Nema sumnje, mladi čitaoci koji ovog sparnog leta upoznaju junakinju romana „Sara i spodobe iz dečje sobe“, provešće ga u sjajnom društvu. A možda će ovaj jul koji prolazi i zauvek upamtiti baš po poznanstvu sa ovom zabavnom i duhovitom junakinjom koja „svoj dnevnik i vodi o onome što je nestalo. Da ne bi nestalo“.
Autor: Olivera Nedeljković
