U romanu „Sarum“ autor Edvard Raderfurd plete mrežu saga o pet engleskih porodica čije se sudbine vekovima međusobno prepliću. Iako svaka od tih porodica ima sopstvene, vrlo specifične karakteristike, svaka naredna generacija odražava promene kroz koje prolazi čitava Britanija. Privući će nas ne samo sudbine svakog pojedinačnog člana porodice, već i sudbine čitavih porodica.

Zasnovan na temeljnim istraživanjima, ovaj roman epskih razmera pokriva celokupnu englesku civilizaciju: od najranijeg perioda kada su je nastanjivali lovci i poljoprivrednici, preko nastanka Stounhendža, pojave hrišćanstva, Crne smrti, reformacije, američkih ratova, industrijske revolucije, viktorijanskih društvenih reformi, pa sve do Drugog svetskog rata, invazije na Normandiju i modernih problema sa kojima se suočava nekada najmoćnija svetska imperija.

Ova knjiga je napisana za ljude koji vole grandiozne, epske, istorijske romane koji su zapravo višegeneracijske sapunice potkrepljene istorijskim činjenicama.

U svakom slučaju, roman „Sarum“ mi se veoma dopao. Ne mogu da garantujem za nepobitnost istorijskih činjenica (roman je pisan osamdesetih godina 20. veka, i verujem da je u međuvremenu došlo do nekih novih arheoloških otkrića o Stounhendžu, a osim toga uopšte ne verujem u bilo kakve istorijske podatke koji se tiču Kelta iz predrimskog perioda, jer o njima ne znamo apsolutno ništa), ali Raderfurd je ipak uspeo da me ubedi da je uradio domaći zadatak.

„Sarum“ donosi čitavu, a kada to kažem i mislim čitavu (sve do trenutka kada je pisan, negde 1985. godine) istoriju Engleske posmatranu kroz prizmu grada – i katedrale – Solzberija, nekadašnjeg Saruma, koji se prostire na ušću pet reka i naseljen je hiljadama godina, za šta je jedan od dokaza činjenica da se Stounhendž nalazi u neposrednoj blizini.

Priča prati nekoliko porodica, njihove uspone i padove kroz koje prolaze tokom vekova. Neke od njih su na tom prostoru od samog početka, neki dolaze sa Rimljanima, neki sa Anglo-Saksoncima, a neki sa Normanima.

Prve pridošlice su Hvil i njegova porodica, koji se nastanjuje na ovom prostoru u vreme kada se završava poslednje ledeno doba, a nivo okeana podiže. Paleolitski lovac, u vreme kada još uvek može da se pronađe pokoji neandertalac, jedan je od učesnika u mnogim sukobima između porodica koji će uticati na istoriju Saruma. Hvil upoznaje Tepa, pokvarenog malog probisveta, koji mu ipak pomaže da pronađe put do Solzberijske ravnice i okoline gde će se porodica nastaniti. Tep pravi probleme i biva izbačen iz zajednice, ali njegovi potomci, poznati po dugim nožnim prstima, lukavštinama i splektarenju, nastaviće da opsedaju Sarum hiljadama godina, isprva kao drevni „rečni ljudi“ koji preživljavaju zahvaljujući ribarenju i plovidbi, uprkos neprestanim invazijama - rimskoj, anglo-saksonskoj, vikinškoj i normanskoj – a mnogo godina kasnije uspevaju da prevare i porodicu Vilson.

Numa Mason, zaslužan za izgradnju Stounhendža, predak je duge loze graditelja. Jedan od njegovih potomaka od Rimljana će naučiti kako da gradi vile, lukove i akvadukte. Vekovima kasnije, njegovi potomci će graditi katedralu u Solzberiju. A mnogo kasnije, Masoni postaju metodisti i propovedaju umerenost.

Kajus Porteus u Britaniju stiže kao mladi rimski oficir pun ideala. Susrevši se sa problemima kao i mnogi drugi vojnici na okupiranim teritorijama, pogrešno će pomisliti da je moguće pokoriti ljude i ne biti previše zao. Zbog toga ga šalju u nepoznato, zabačeno mesto u nekoj nedođiji, zvano Sarum kako bi ga sprečili da upada u nevolje. Tu će oženiti vatrenu, mladu, crvenokosu keltsku lepoticu, koja će nastaviti da se reinkarnira u brojnim jahačicama-muškaračama, čak i kada Portersovi počnu da se venčavaju sa Šoklijevima, koji su inače bili potomci anglo-saksonskih plemića.

Normanski vitez Godfroa je predak loze Godfrija, čija se, nekada plemićka, loza završava kada poslednji, bedni, siromašni muški potomak porodice Godfri biva deportovan u Australiju.

Da li neko treba da poveruje da je moguće da se takve porodične osobine (karakter, a da ne govorim o neobičnim odlikama kao što su dugački nožni prsti) prenose iz generacije u generaciju stotinama godina? To bi bilo ozbiljno omalovažavanje genetike, međutim te osobine, karakteristične za svaku od porodica čine ih prepoznatljivim i poznatim, kako se iznova i iznova pojavljuju u različitim ulogama i društvenim miljeima – dakle, reč je o literarnom triku u službi priče, jer ovo je priča, a ne istorija u strogom smislu te reči, odnosno, niz priča koje se protežu kroz veoma dug vremenski period.

Roman „Sarum“ govori o svim najvažnijim istorijskim događajima: izgradnji Stounhendža, dolasku Rimljana, propasti Kelta, invaziji Anglo-Saksonaca, pokoravanju Anglo-Saksonaca Dancima i Normanima, istorijskim preokretima u razvoju crkve, engleskom građanskom ratu, elizabetanskoj, džordžijanskoj i viktorijanskoj eri – i tokom svih tih vekova Šoklijevi i Vilsonovi nastavljaju svoju svađu koja datira iz vremena toliko daleko u prošlosti da oni to ne mogu ni da zamisle; Masonovi, Portersi i Godfrijevi menjaju strane, a sve se posmatra kroz promene koje se događaju u Sarumu.

Raderfurdov stil nije ni lirski ni emotivan; ovo je jedna sadržajna istorijska drama, sa trunkom lascivnosti i povremeno preopširna u objašnjenjima, ali vrlo prijatna i zanimljiva za sve one koji žele da zarone u englesku istoriju ispričanu kroz sudbine junaka čije su porodične i finansijske teškoće poslužile kao osnova za epski roman koji pokriva period od čitavog milenijuma.

Konačna ocena: ovu knjigu toplo preporučujem svim ljubiteljima velikih sočnih istorijskih romana. U romanu „Sarum“ ima malo ljubavi, malo akcije, dosta religije, rata i ekonomije, i sve to ispričano  kroz istorije nekoliko porodica. Odlično štivo za one koji vole takve knjige; uprkos dužini, knjiga ni u jednom trenutku nije dosadna.

Izvor: inverarity.livejournal.com
Prevod: Maja Horvat