Prikaz romana „Satovi“ Agate Kristi
Ovo je jedan od kasnijih romana Agate Kristi, pa iako u romanu srećemo njenog čuvenog detektiva Herkula Poaroa, on je samo sporedni lik, dok slučaj istražuje Kolin.
Priča počinje kada gospođica Martindejl, vlasnica daktilografske agencije „Kevendiš“ saopšti Šili Veb da je očekuju u kući slepe gospođice Pebmarš radi pisanja nekih pisama, a doda i instrukciju da ako je niko ne dočeka, Šila svakako sama uđe u kuću jer je tamo očekuju. Šila postupa po instrukcijama koje je dobila, ali po ulasku nailazi na telo ubijenog sredovečnog muškarca u sobi sa pet satova. Potpuno potresena ona izleće iz kuće, a kada se gospođica Pebmarš vrati naleće direktno na Kolina Lema. Lem je u gradu Kraudinu u potrazi za nekim – implicirano je da je u pitanju neprijateljski agent, ali Lem ne zna tačno ni koga ni gde da traži jer od bivšeg kolegi ima samo nejasan trag.
Lem istražuje ovo ubistvo i koristi prednosti svog prijateljstva sa inspektorom Hardkaslom, koji je zadužen za policijsku istragu, da zakopa malo dublje po životima komšija iz ulice Vilbraham krešent, dok tako traži i svog misterioznog agenta. Uz to se još zaljubljuje u Šilu i želi po svaku cenu da se uveri da ona nije ubica ili na neki način umešana u ubistvo. I upravo on iznosi slučaj Herkulu Poarou, pa tako Poaro učestvuje u rešavanju zločina i oslanja se na Kolina u potrazi za informacijama.
Kristijeva se očigledno veoma zabavljala pišući ovu knjigu: Poarove digresije, na primer, kada ga Kolin prvi put poseti, sa instrukcijama da pročita raznovrsnu detektivsku fikciju kako bi mogli zajedno da je kritikuju. Pominju se pisci kao što je Džon Dikson Kar, kao i izmišljeni poput Arijadne Oliver (kreacija Agate Kristi za koju se veruje da je ironični autoportret) i Gerija Gregsona (bivši poslodavac gospođice Martindejl). Ovi komentari su me naveli da se zapitam čiji se identitet krije pod imenom američke spisateljice Luize O’Mali budući budući da Poaro hvali njeno dela.
Likovi su interesantni i dobro osmišljeni, a Kristijeva nam dozvoljava da se ušunjamo u misli nekoliko komšija gospođice Pebmarš. Sjajna je u portretisanju namučene majke gospođe Remzi, zatim gospođe Heming, vlasnice nebrojenih mačaka, kao i gospodina Maknotona sa njegovom opsesijom baštovanstvom. Misterija je pametno rešena i žrtva identifikovana uz Poaroovu pomoć.
Ovo delo nije najklasičniji primer opusa Agate Kristi ali je bez obzira na to, pametno i zabavno za čitanje.
Izvor: ela21.wordpress.com
Prevod: Dušica Novaković
Priča počinje kada gospođica Martindejl, vlasnica daktilografske agencije „Kevendiš“ saopšti Šili Veb da je očekuju u kući slepe gospođice Pebmarš radi pisanja nekih pisama, a doda i instrukciju da ako je niko ne dočeka, Šila svakako sama uđe u kuću jer je tamo očekuju. Šila postupa po instrukcijama koje je dobila, ali po ulasku nailazi na telo ubijenog sredovečnog muškarca u sobi sa pet satova. Potpuno potresena ona izleće iz kuće, a kada se gospođica Pebmarš vrati naleće direktno na Kolina Lema. Lem je u gradu Kraudinu u potrazi za nekim – implicirano je da je u pitanju neprijateljski agent, ali Lem ne zna tačno ni koga ni gde da traži jer od bivšeg kolegi ima samo nejasan trag.
Lem istražuje ovo ubistvo i koristi prednosti svog prijateljstva sa inspektorom Hardkaslom, koji je zadužen za policijsku istragu, da zakopa malo dublje po životima komšija iz ulice Vilbraham krešent, dok tako traži i svog misterioznog agenta. Uz to se još zaljubljuje u Šilu i želi po svaku cenu da se uveri da ona nije ubica ili na neki način umešana u ubistvo. I upravo on iznosi slučaj Herkulu Poarou, pa tako Poaro učestvuje u rešavanju zločina i oslanja se na Kolina u potrazi za informacijama.
Kristijeva se očigledno veoma zabavljala pišući ovu knjigu: Poarove digresije, na primer, kada ga Kolin prvi put poseti, sa instrukcijama da pročita raznovrsnu detektivsku fikciju kako bi mogli zajedno da je kritikuju. Pominju se pisci kao što je Džon Dikson Kar, kao i izmišljeni poput Arijadne Oliver (kreacija Agate Kristi za koju se veruje da je ironični autoportret) i Gerija Gregsona (bivši poslodavac gospođice Martindejl). Ovi komentari su me naveli da se zapitam čiji se identitet krije pod imenom američke spisateljice Luize O’Mali budući budući da Poaro hvali njeno dela.
Likovi su interesantni i dobro osmišljeni, a Kristijeva nam dozvoljava da se ušunjamo u misli nekoliko komšija gospođice Pebmarš. Sjajna je u portretisanju namučene majke gospođe Remzi, zatim gospođe Heming, vlasnice nebrojenih mačaka, kao i gospodina Maknotona sa njegovom opsesijom baštovanstvom. Misterija je pametno rešena i žrtva identifikovana uz Poaroovu pomoć.
Ovo delo nije najklasičniji primer opusa Agate Kristi ali je bez obzira na to, pametno i zabavno za čitanje.
Izvor: ela21.wordpress.com
Prevod: Dušica Novaković
