Sedam dana da se zaljubiš, petnaest godina da zaboraviš i sedam dana da se sve vrati…

Tija Vilijams napisala je ljubavnu priču sa likovima koji nisu jedinstveno definisani. U kategoriji romantičnih knjiga, ljubavnih romana ili takozvanog „čiklita“ „Sedam dana u junu“ jedan je od boljih romana, donoseći nam temu generacijske traume, rasizma, hroničnog bola, ali i opise vrućeg seksa. Ovaj roman ima sve – tugu, sreću, ljubav, Njujork… a posle čitanja ovog briljantno napisanog štiva, jedino nedostaje još knjiga Tije Vilijams.

Kako je i sama autorka izjavila, ideju za ovu priču dobila je gledajući film „Romeo i Julija“ i tada joj je iznad glave zatitralo pitanje: šta bi se desilo sa protagonistima ove tragedije da nisu umrli, da su se razišli i ponovo nakon niza godina sreli? Tako je stvorila dva glavna junaka, pisce Evu, autorku popularne fikcije, i Šejna, nagrađivanog autora klasičnih romana.

Eva Mersi je mama koja sama odgaja devojčicu, pored toga ona je i pisac, ali ne bilo kakav, ona je spisateljica bestselera. Sa druge strane, Šejn je povučen, intrigantan, nagrađivani pisac.

Na jednom književnom događaju u Njujorku njih dvoje će se sresti, a iskre će poleteti. Ponašaće se kao da se ne poznaju, ali hemija je sveprisutna… Niko ne zna da njih dvoje imaju prošlost. Petnaest godina ranije, kao tinejdžeri, Eva i Šejn su proveli burnu nedelju u kojoj su se osećali ludo zaljubljeni. Toliko zaljubljeni da nikad nisu prestali da misle jedno na drugo, a to znamo jer godinama tajno pišu jedno drugom u svojim knjigama.

Prošlost glavnih junaka, uz maestralno građenje priče, dala mi je osećaj da su oni i njihova ljubav potpuno stvarni. Ovoj priči dali su kredibilitet elementi koji su besprekorno povezivali delove u jedno. Eva je slatka, draga, a njena bolest je potpuno sjedinjena s njom. Sporedni likovi su fantastični. Evina ćerka, majka, daju nam segment u kojem izranjaju generacijske traume. Odri, Evina ćerka, pametna je, urnebesno pronicljiva i u ovoj priči bila je značajna za zaokruživanje teme. Njihove perspektive događaja daju posebnu dubinu čitavoj priči.

I nije ovo samo ljubavni roman, više je ženska fikcija o traumi i mentalnom zdravlju. Važne teme koje vas teraju da razmišljate, da se preispitate, ali i da se smejete, glasno. Savršena knjiga u svakom pogledu, pripovedana na izvrstan način. Od prve stranice znate da nećete uludo potrošiti vreme.

Eva i Šejn ponovo su jedno pored drugog usred sparnog leta u Bruklinu. Eva je oprezna jer se seća kako joj je Šejn slomio srce.

Ta nedelja petnaest godina ranije bila je natopljena alkoholom i opijena drogama… nimalo romantična, već bolna. Da li je hemija dovoljna da ljubav procveta, i da li su posle takvog početka, kao odrasli ljudi, spremni za novi početak? Sve su to pitanja na koja bi Eva da dobije odgovore. Šejn je zaokpljen borbom sa svojim demonima.

Da li je sedam dana dovoljno da se otarase prošlosti i krenu dalje, saznaćete ako pročitate roman. Hemija između Eve i Šejna je prosto opipljiva. Elektricitet izbija iz svake rečenice. Ono što ih je spojilo petnaest godina ranije i dalje nisu prevazišli. Da li će uspeti?

Pored toga, ova knjiga je prošarana referencama iz pop kulture. Tija Vilijams stvorila je savršenu knjigu. Toliko savršenu da ne želite da se rastanete sa ovim likovima.

„Drvo pušta grane dok ne dodirne krajeve najbližeg susednog drveta. I zauvek su povezana. Jer ako su veoma blizu, sraste im korenje. Toliko su isprepletena ispod zemlje da ostaju povezana bez obzira na to šta se događa iznad površine tla.“

„Od žena se očekuje da upijaju traume kako tanane tako i teške i da guraju dalje. Da na plećima nose težinu sveta. Ali kada se svet zeza s nama, najgore što možemo da uradimo jeste da to potisnemo. Ako prigrlimo to, imaćemo snage da mi zezamo svet.”

Autor: Danijela Tomašević
Izvor: zurnal.bookmate.com