Prikaz romana „Sedef-magla“: Dinamičan i uzbudljiv istorijski triler
Svakako je dobar, pa čak i civilizacijski pomak, što je ovdašnja kriminalistička i slično-srodno profilisana proza barem u očima ogromnog dela šire čitalačke publike izgubila stigmu manje vrednog književnog soja, sumnjive rabote i navade, te nečega što nepogrešivo ostaje s onu stranu takozvane umetničke/visoke književnosti. Za one koji su i dalje nepokolebljivo nepoverljivi prema sposobnosti ovdašnjih pripovedača da poentiraju i zadovolje i u zanatskom smislu na striktnije postavljene i poštovane žanrovske teme, odličan lek mogao bi da bude roman „Sedef-magla“ Dragoljuba Stojkovića.
Naime, „dijagnostika“ nepobitno prilično visokih dometa i esnafsko-kreativnih ambicija autora ovde je perolaka za izvođenje; kroz priču o stvarnosnom pokušaju Jelene Ilke Matković da u osvetničkom naletu ubije kralja Milana Obrenovića, Stojković je uspeo da pomiri ta dva sasvim izlišno oprečna i suprotstavljana kraka savremene proze.
Krajnje jednostavno – ovde sa jedne strane imamo dinamično ispripovedan i uzbudljiv triler na istorijske teme, dok na drugoj strani, upravo pomenuto dobija veoma prikladnu nadogradnju u vidu društvene hronike, koja nam neusiljeno oslikava kontekst u kom se ta priča zbila i razvijala, pritom ostavivši i recidiv u godinama koje su usledile, a sve to u krajnjem zbiru tvori skladan amalgam ionako izmaštanih oprečnosti, koje pak združene i na srpskom jeziku i na srpske teme imaju potencijal da izrode roman na tragu, recimo, čuvenog „Alijeniste“ Kejleba Kara.
Karov „Alijenista“ nije samo zgodna i brzopotezna referenca, jer, podsetimo da je to delo nedavno dobilo i zapaženu serijsku ekranizaciju, a Stojković u ovom slučaju očito poseduje i veštinu filmskog i srodnog pripovedanja sa istančanim osećajem kako za gradiranje i variranje ritma naracije, tako i za blagovremeno i svakako promišljeno uvođenje novih likova, novih tema i motiva u pravom trenutku.
Tako da „Sedef-magla“ u sebi objedinjuje ubedljivu žanrovsku konsekventnost, zanatsko umeće i opštu literarnu vrednost, što ovaj roman čini delom sa zamašnim „koalicionim potencijalom“, u smislu da može da postane zajednički sadržalac i onima načelno ne baš bliskih čitalačkih ukusa i preferenci.
Autor: Zoran Janković, književni i filmski kritičar
Izvor: Nedeljnik
Naime, „dijagnostika“ nepobitno prilično visokih dometa i esnafsko-kreativnih ambicija autora ovde je perolaka za izvođenje; kroz priču o stvarnosnom pokušaju Jelene Ilke Matković da u osvetničkom naletu ubije kralja Milana Obrenovića, Stojković je uspeo da pomiri ta dva sasvim izlišno oprečna i suprotstavljana kraka savremene proze.
Krajnje jednostavno – ovde sa jedne strane imamo dinamično ispripovedan i uzbudljiv triler na istorijske teme, dok na drugoj strani, upravo pomenuto dobija veoma prikladnu nadogradnju u vidu društvene hronike, koja nam neusiljeno oslikava kontekst u kom se ta priča zbila i razvijala, pritom ostavivši i recidiv u godinama koje su usledile, a sve to u krajnjem zbiru tvori skladan amalgam ionako izmaštanih oprečnosti, koje pak združene i na srpskom jeziku i na srpske teme imaju potencijal da izrode roman na tragu, recimo, čuvenog „Alijeniste“ Kejleba Kara.
Karov „Alijenista“ nije samo zgodna i brzopotezna referenca, jer, podsetimo da je to delo nedavno dobilo i zapaženu serijsku ekranizaciju, a Stojković u ovom slučaju očito poseduje i veštinu filmskog i srodnog pripovedanja sa istančanim osećajem kako za gradiranje i variranje ritma naracije, tako i za blagovremeno i svakako promišljeno uvođenje novih likova, novih tema i motiva u pravom trenutku.
Tako da „Sedef-magla“ u sebi objedinjuje ubedljivu žanrovsku konsekventnost, zanatsko umeće i opštu literarnu vrednost, što ovaj roman čini delom sa zamašnim „koalicionim potencijalom“, u smislu da može da postane zajednički sadržalac i onima načelno ne baš bliskih čitalačkih ukusa i preferenci.
Autor: Zoran Janković, književni i filmski kritičar
Izvor: Nedeljnik
