Prikaz romana „Seks i taština“: Ekstravagantna kritika društva
U novom hitu (kao što smo i očekivali) Kevina Kvana rođake Lusi Čerčil (koja je „hapa“, polu-Kineskinja, polu-Аmerikanka iz tradicionalno bogate porodice) i Šarlot Barkli (bogata belkinja) putuju na Kapri, gde upoznaju majku i sina Rouzmeri i Džordža Džaoa, Kineze iz Hong Кonga.
Pažljivi čitaoci su možda već primetili ne toliko suptilnu sličnost sa romanom „Soba s pogledom“ E. M. Forstera (iako naslov podseća na Džejn Ostin), u kome Lusi Haničerč putuje u Firencu sa starijom rođakom i pratiljom Šarlot Bartlet, gde upoznaju Emersonove, oca i sina. Zatim u oba romana nastaje haos.
Jasno je da se Kvan divi Forsterovom ismevanju klasom opsednutog višeg sloja engleskog društva, a to se vidi iz stepena u kojem prati zaplet njegovog romana. Kvan ide još dalje u odavanju počasti Forsterovom romanu otvoreno ga pominjući, kao i filmske adaptacije iz 1985. godine. (Takođe vraća i jedan lik iz trilogije Suludo bogati Azijci koji će se nakratko pojaviti tokom venčanja na Kapriju).
Kvan svoju priču dodatno razrađuje ukazujući na problem porasta antiazijskog sentimenta na Zapadu, što nije činio često u prethodnim knjigama, s obzirom na to da su svi likovi bili Azijci, a da se radnja uglavnom odvijala u Aziji.
Momenti koji će vas najviše trgnuti su oni u kojim Kvan ističe mikroagresiju protiv Azijaca, pogotovo unutar porodice. U jednom od brojnih primera, Evroazijatkinja Lusi se u kratkom naletu uspomena priseća kako je njena baka sa očeve strane izdavala naređenje služavki da ukroti Lusinu divlju kosu i oblači je tako da štrči.
„Hajde da probamo da joj nanesemo malo kokosovog ulja na kosu, pa da je tako ispravimo. A to će joj dati i sjaj. Onda možemo da joj upletemo kikice i da joj obučemo moj Lakroa blejzer sa zmajevima kao haljinicu. Ako već ne može da izgleda kao ostale devojčice, bar nek izgleda kao kineska lutkica. Lusi, sećaš se kako smo se igrale kineske lutkice? Ti ćeš na večerašnjoj zabavi biti moja mala kineska carica!“
Kvan ukazuje na to da nisu Azijci jedini koji ispaštaju. Na primer, Šarlot ne sme naglas da izgovori da se zabavljala sa Jevrejinom: kada razgovara sa Lusi o bivšem dečku, nečujno oblikuje usnama reč „Jevrejin“, kao da je nepristojno izgovoriti je glasnije od šapata.
Običaji iz kineske kulture dolaze uz pojašnjenja, verovatno zbog neupućenih čitalaca, kao kada Lusi objašnjava svojoj beloj rođaki „ono o kineskim tetkama“ ili učtivost prilikom obraćanja starijima. Lusi takođe objašnjava Šarlot zašto dolazi do pometnje prilikom plaćanja računa za ručak. Kada je Šarlot pomislila da kineske tetke hoće da izbegnu plaćanje računa, kao što i sama često radi kada izlazi sa prijateljima i porodicom, Lusi joj šaljivo objašnjava u čemu je stvar.
„Ne, Šarlot, svađaju se oko toga koja će platiti ceo račun! Vrište jedna na drugu, otimaju se za račun ili pokušavaju da podmite konobara da ne dozvoli nikom drugom da plati. Očigledno im je manir da prave čitavu paradu oko toga.“
Utkana u ove prosvetljujuće trenutke jeste Kvanova prepoznatljiva ekstravagantnost. Tokom venčanja na Kapriju obraćanje mladoženjinog oca pred večeru čist je primer Kvanovog stila:
„Večeras smo se okupili u jednoj od najstarijih građevina na Kapriju, a po meni i najlepšoj. Ovaj kartuzijanski manastir sagrađen je 1371. godine po nalogu grofa Đakoma Arkučija na zemlji koju je redu darovala kraljica Đovana Napuljska, moja pretkinja. Imamo veliku sreću što su večeras sa nama na ovom svetom mestu i maestro Nikolo Mijuli i Rimski simfonijski orkestar, koji će pratiti jedinstvenu Kiri Te Kanavu!“
Ako je u „Suludo bogatim Azijcima“ bockao Singapur, Kvan ovoga puta cilja na večitog konkurenta ovog grada-države u bukvalno svemu. Rouzmeri Džao na Kapriju štrči od gomile u kojoj oni vide nafrakanu ženu „koja previše odiše Hong Kongom“:
„Džordž uopšte nije tako loš, ali čekaj da upoznaš njegovu majku! Ona je najvulgarnije biće koje je ikad hodilo ovom planetom. Oblači se kao da će nastupiti kod Rupola u emisiji.“
Bez obzira na nadahnuće koje Kvan crpi od Forstera, „Seks i taština“ nije samo savremena verzija „Sobe s pogledom“. U skladu sa Kvanovim prethodnim romanima, i ovde je na delu njegov talenat za stvaranje ekstravagantnih likova i ambijenta u kome će svi uživati. Mala napomena da nije neophodno prethodno poznavanje romana koji je Kvanu poslužio kao inspiracija. Jer ovo je istovremeno i priča koja stiže u pravi čas – kritikuje, ne baš nežno, neke od teže uočljivih mana društva.
Autor: Suzan Blumberg Kason
Izvor: asianreviewofbooks.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Pažljivi čitaoci su možda već primetili ne toliko suptilnu sličnost sa romanom „Soba s pogledom“ E. M. Forstera (iako naslov podseća na Džejn Ostin), u kome Lusi Haničerč putuje u Firencu sa starijom rođakom i pratiljom Šarlot Bartlet, gde upoznaju Emersonove, oca i sina. Zatim u oba romana nastaje haos.
Jasno je da se Kvan divi Forsterovom ismevanju klasom opsednutog višeg sloja engleskog društva, a to se vidi iz stepena u kojem prati zaplet njegovog romana. Kvan ide još dalje u odavanju počasti Forsterovom romanu otvoreno ga pominjući, kao i filmske adaptacije iz 1985. godine. (Takođe vraća i jedan lik iz trilogije Suludo bogati Azijci koji će se nakratko pojaviti tokom venčanja na Kapriju).
Kvan svoju priču dodatno razrađuje ukazujući na problem porasta antiazijskog sentimenta na Zapadu, što nije činio često u prethodnim knjigama, s obzirom na to da su svi likovi bili Azijci, a da se radnja uglavnom odvijala u Aziji.
Momenti koji će vas najviše trgnuti su oni u kojim Kvan ističe mikroagresiju protiv Azijaca, pogotovo unutar porodice. U jednom od brojnih primera, Evroazijatkinja Lusi se u kratkom naletu uspomena priseća kako je njena baka sa očeve strane izdavala naređenje služavki da ukroti Lusinu divlju kosu i oblači je tako da štrči.
„Hajde da probamo da joj nanesemo malo kokosovog ulja na kosu, pa da je tako ispravimo. A to će joj dati i sjaj. Onda možemo da joj upletemo kikice i da joj obučemo moj Lakroa blejzer sa zmajevima kao haljinicu. Ako već ne može da izgleda kao ostale devojčice, bar nek izgleda kao kineska lutkica. Lusi, sećaš se kako smo se igrale kineske lutkice? Ti ćeš na večerašnjoj zabavi biti moja mala kineska carica!“
Kvan ukazuje na to da nisu Azijci jedini koji ispaštaju. Na primer, Šarlot ne sme naglas da izgovori da se zabavljala sa Jevrejinom: kada razgovara sa Lusi o bivšem dečku, nečujno oblikuje usnama reč „Jevrejin“, kao da je nepristojno izgovoriti je glasnije od šapata.
Običaji iz kineske kulture dolaze uz pojašnjenja, verovatno zbog neupućenih čitalaca, kao kada Lusi objašnjava svojoj beloj rođaki „ono o kineskim tetkama“ ili učtivost prilikom obraćanja starijima. Lusi takođe objašnjava Šarlot zašto dolazi do pometnje prilikom plaćanja računa za ručak. Kada je Šarlot pomislila da kineske tetke hoće da izbegnu plaćanje računa, kao što i sama često radi kada izlazi sa prijateljima i porodicom, Lusi joj šaljivo objašnjava u čemu je stvar.
„Ne, Šarlot, svađaju se oko toga koja će platiti ceo račun! Vrište jedna na drugu, otimaju se za račun ili pokušavaju da podmite konobara da ne dozvoli nikom drugom da plati. Očigledno im je manir da prave čitavu paradu oko toga.“
Utkana u ove prosvetljujuće trenutke jeste Kvanova prepoznatljiva ekstravagantnost. Tokom venčanja na Kapriju obraćanje mladoženjinog oca pred večeru čist je primer Kvanovog stila:
„Večeras smo se okupili u jednoj od najstarijih građevina na Kapriju, a po meni i najlepšoj. Ovaj kartuzijanski manastir sagrađen je 1371. godine po nalogu grofa Đakoma Arkučija na zemlji koju je redu darovala kraljica Đovana Napuljska, moja pretkinja. Imamo veliku sreću što su večeras sa nama na ovom svetom mestu i maestro Nikolo Mijuli i Rimski simfonijski orkestar, koji će pratiti jedinstvenu Kiri Te Kanavu!“
Ako je u „Suludo bogatim Azijcima“ bockao Singapur, Kvan ovoga puta cilja na večitog konkurenta ovog grada-države u bukvalno svemu. Rouzmeri Džao na Kapriju štrči od gomile u kojoj oni vide nafrakanu ženu „koja previše odiše Hong Kongom“:
„Džordž uopšte nije tako loš, ali čekaj da upoznaš njegovu majku! Ona je najvulgarnije biće koje je ikad hodilo ovom planetom. Oblači se kao da će nastupiti kod Rupola u emisiji.“
Bez obzira na nadahnuće koje Kvan crpi od Forstera, „Seks i taština“ nije samo savremena verzija „Sobe s pogledom“. U skladu sa Kvanovim prethodnim romanima, i ovde je na delu njegov talenat za stvaranje ekstravagantnih likova i ambijenta u kome će svi uživati. Mala napomena da nije neophodno prethodno poznavanje romana koji je Kvanu poslužio kao inspiracija. Jer ovo je istovremeno i priča koja stiže u pravi čas – kritikuje, ne baš nežno, neke od teže uočljivih mana društva.
Autor: Suzan Blumberg Kason
Izvor: asianreviewofbooks.com
Prevod: Borivoje Dožudić
