Prikaz romana „Senka bogova“: Novi dragulj među serijalima epske fantastike
„Senka bogova“ prva je knjiga sage Džona Gvina o Krvozavetnicima, novog serijala epske fantastike inspirisanog nordijskom mitologijom. Pripoveda izvrsnu, brutalnu priču, koja je na trenutke prošarana nelagodnim momentima. Gvin stvara svet koji je svirep i neumoljiv, u kome nema bezbednosti za likove koji ga nastanjuju. Ovo je nesumnjivo štivo za ljubitelje epske fantastike koji vole malo krvavije priče.
Zemlju Vigrid razorio je pad bogova, koje je rat doveo do istrebljenja. U onome što je od zemlje preostalo, jarlovi željni vlasti bore se za prevlast, dok čudovišta – ostaci mrtvih bogova – haraju zemljom. Usred ovog haosa, Orka, žena i majka, jedva uspeva da obezbedi opstanak svoje porodice kloneći se političkih sukoba jarlova. Odbegli tral Varg traži pravdu za svoju sestru. Dok Elvar, ćerka roditelja plemićkog porekla, odbacuje svoje nasleđe i kreće u potragu za ratnom slavom. Svi su oni različiti i žive odvojene živote – ali nešto se uzdiže, usnula sila za koju se verovalo da je mrtva i koja bi mogla da dokrajči Vigrid za sva vremena.
Svaki od Gvinovih protagonista podjednako je snažan i ima podjednako fascinantnu priču, što nije uobičajeno za romane sa više perspektiva. Iako je na trenutke teško ispratiti mnoštvo likova, svaki zaplet daje vredan doprinos. Orka se povukla iz najamničkog života, skrasila se sa mužem i sinom i posvetila brizi o porodici. Njen sin Breka je dobrodušan dečak koji se stalno trudi da sačuva životinje i natera ljude da postupe ispravno. Za razliku od njega, Orka je čvrsta i neustrašiva žena, ratnica koja se možda više ne bori aktivno, ali i dalje analizira svaku situaciju kao da je rat. Njena ljubav prema porodici je neizmerna i uradiće sve da je zaštiti. Orka je često ishitrena, ali je neverovatno snažna ratnica i, uprkos nedostatku poštovanja prema ljudskom životu, ona ipak ima moralni kompas koji je manje-više vodi u pravom smeru.
Varg je svakako najpitomiji od protagonista. Proveo je veći deo života kao tral – rob koji je bespogovorno slušao gospodara. Bekstvom je sebi zacrtao metu na čelu i zaradio titulu ubice, ali Varg zapravo želi pravdu za svoju sestru. Varg neprestano zapada u bezizlazne situacije, ali očajnički želi da preživi, što uspeva zahvaljujući pozamašnoj dozi sreće. Varg se konačno pridružuje grupi najamnika, Krvozavetnicima, skoro slučajno, ali među njima prvi put u životu stiče prijatelje. Nastupajuća moralna bitka između pravde za sestru i odanosti prema novim prijateljima predivno je opisana, kao i Vargove muke dok se bori i ubija, a u stvari samo želi mir. Razvoj Vargovog lika tokom romana je najkompletniji, tako da će biti veoma zanimljivo pratiti ga u nastavku.
Elvar je na početku romana pomalo misteriozna. Ona je članica Turobnika, druge grupe najamnika, ali njena pozicija još uvek nije učvršćena. Ona ima i tajanstvenog telohranitelja Grenda, koji joj je nepokolebljivo odan, ali izaziva podozrenje kod ostalih članova grupe. Elvar je takođe neustrašiva ratnica, ali, za razliku od Orke, nije nam odmah jasno šta joj je motiv. Kako priča napreduje, tako saznajemo više o Elvarinoj prošlosti i njena nesigurna pozicija među Turobnicima počinje da ima smisla. Jer, saznaćemo, više od ičeg, Elvar želi slobodu – što će u mnogima izazvati empatiju.
Gvin odlično izgrađuje svet, mada je ovo roman u kome će vam sigurno biti od koristi da povremeno bacite oko na mapu. Vigrid je svet podeljen na oblasti kojima vlada po jedan jarl – snažan ratnik. Tu je i kraljica Helka, koja pokušava da feudalni sistem zameni centralizovanom vlašću – tako što će, naravno, nadjačati sve ostale vladare. Sistem magije zasniva se na poraženim bogovima – neki ljudi imaju ostatke božjih moći u svojoj krvi, zbog čega ih zovu Izopačenici. Oni nose gvozdene okovratnike oko vrata i tretiraju ih gore od tralova. Moći Izopačenika zavise od boga od kojeg su ih nasledili, i uvek imaju neke veze sa borbom. Gvin izbegava gomilanje podataka i umesto toga postepeno raspoređuje informacije tokom cele priče, čime čitaocu daje vremena da ih usvoji. Zahvaljujući tome, roman teče glatko, po cenu izvesne konfuzije u početku kada se uvode novi termini.
Kraj je odličan. Roman sa tri različita zapleta teško je privesti kraju na zadovoljavajući način, ali Gvin uspeva u tome jer svaki zaplet dobija adekvatan svršetak sa jasnim potencijalom za dalji razvoj.
Sve u svemu, „Senka bogova“ je izvanredan roman epske fantastike, prepun nordijske mitologije, sa tri podjednako upečatljiva zapleta koja prate tri različita a interesantna lika. Sigurno ću sa nestrpljenjem iščekivati nastavak. Preporučujem svim ljubiteljima epske fantastike i nordijske mitologije!
Izvor: neverimitate.wordpress.com
Prevod: Borivoje Dožudić
Zemlju Vigrid razorio je pad bogova, koje je rat doveo do istrebljenja. U onome što je od zemlje preostalo, jarlovi željni vlasti bore se za prevlast, dok čudovišta – ostaci mrtvih bogova – haraju zemljom. Usred ovog haosa, Orka, žena i majka, jedva uspeva da obezbedi opstanak svoje porodice kloneći se političkih sukoba jarlova. Odbegli tral Varg traži pravdu za svoju sestru. Dok Elvar, ćerka roditelja plemićkog porekla, odbacuje svoje nasleđe i kreće u potragu za ratnom slavom. Svi su oni različiti i žive odvojene živote – ali nešto se uzdiže, usnula sila za koju se verovalo da je mrtva i koja bi mogla da dokrajči Vigrid za sva vremena.
Svaki od Gvinovih protagonista podjednako je snažan i ima podjednako fascinantnu priču, što nije uobičajeno za romane sa više perspektiva. Iako je na trenutke teško ispratiti mnoštvo likova, svaki zaplet daje vredan doprinos. Orka se povukla iz najamničkog života, skrasila se sa mužem i sinom i posvetila brizi o porodici. Njen sin Breka je dobrodušan dečak koji se stalno trudi da sačuva životinje i natera ljude da postupe ispravno. Za razliku od njega, Orka je čvrsta i neustrašiva žena, ratnica koja se možda više ne bori aktivno, ali i dalje analizira svaku situaciju kao da je rat. Njena ljubav prema porodici je neizmerna i uradiće sve da je zaštiti. Orka je često ishitrena, ali je neverovatno snažna ratnica i, uprkos nedostatku poštovanja prema ljudskom životu, ona ipak ima moralni kompas koji je manje-više vodi u pravom smeru.
Varg je svakako najpitomiji od protagonista. Proveo je veći deo života kao tral – rob koji je bespogovorno slušao gospodara. Bekstvom je sebi zacrtao metu na čelu i zaradio titulu ubice, ali Varg zapravo želi pravdu za svoju sestru. Varg neprestano zapada u bezizlazne situacije, ali očajnički želi da preživi, što uspeva zahvaljujući pozamašnoj dozi sreće. Varg se konačno pridružuje grupi najamnika, Krvozavetnicima, skoro slučajno, ali među njima prvi put u životu stiče prijatelje. Nastupajuća moralna bitka između pravde za sestru i odanosti prema novim prijateljima predivno je opisana, kao i Vargove muke dok se bori i ubija, a u stvari samo želi mir. Razvoj Vargovog lika tokom romana je najkompletniji, tako da će biti veoma zanimljivo pratiti ga u nastavku.
Elvar je na početku romana pomalo misteriozna. Ona je članica Turobnika, druge grupe najamnika, ali njena pozicija još uvek nije učvršćena. Ona ima i tajanstvenog telohranitelja Grenda, koji joj je nepokolebljivo odan, ali izaziva podozrenje kod ostalih članova grupe. Elvar je takođe neustrašiva ratnica, ali, za razliku od Orke, nije nam odmah jasno šta joj je motiv. Kako priča napreduje, tako saznajemo više o Elvarinoj prošlosti i njena nesigurna pozicija među Turobnicima počinje da ima smisla. Jer, saznaćemo, više od ičeg, Elvar želi slobodu – što će u mnogima izazvati empatiju.
Gvin odlično izgrađuje svet, mada je ovo roman u kome će vam sigurno biti od koristi da povremeno bacite oko na mapu. Vigrid je svet podeljen na oblasti kojima vlada po jedan jarl – snažan ratnik. Tu je i kraljica Helka, koja pokušava da feudalni sistem zameni centralizovanom vlašću – tako što će, naravno, nadjačati sve ostale vladare. Sistem magije zasniva se na poraženim bogovima – neki ljudi imaju ostatke božjih moći u svojoj krvi, zbog čega ih zovu Izopačenici. Oni nose gvozdene okovratnike oko vrata i tretiraju ih gore od tralova. Moći Izopačenika zavise od boga od kojeg su ih nasledili, i uvek imaju neke veze sa borbom. Gvin izbegava gomilanje podataka i umesto toga postepeno raspoređuje informacije tokom cele priče, čime čitaocu daje vremena da ih usvoji. Zahvaljujući tome, roman teče glatko, po cenu izvesne konfuzije u početku kada se uvode novi termini.
Kraj je odličan. Roman sa tri različita zapleta teško je privesti kraju na zadovoljavajući način, ali Gvin uspeva u tome jer svaki zaplet dobija adekvatan svršetak sa jasnim potencijalom za dalji razvoj.
Sve u svemu, „Senka bogova“ je izvanredan roman epske fantastike, prepun nordijske mitologije, sa tri podjednako upečatljiva zapleta koja prate tri različita a interesantna lika. Sigurno ću sa nestrpljenjem iščekivati nastavak. Preporučujem svim ljubiteljima epske fantastike i nordijske mitologije!
Izvor: neverimitate.wordpress.com
Prevod: Borivoje Dožudić
