Štićenice samostana Obazin u Francuskoj uče sve korisne stvari kako bi postale sluškinje, krojačice ili žene zemljoradnika. Ali sestre Šanel, Žilija-Berta, Gabrijela i Antoaneta maštaju o nečemu većem. Majka im je preminula, a otac ih je napustio, pa ih odgajaju časne sestre. Ovaj motiv napuštanja i potrebe za dokazivanjem će ih proganjati čitavog života.

Kada im se u samostanu neočekivano pojave deda i baba i pozovu ih u posetu, devojke sa oduševljenjem otkrivaju da imaju tetku sličnih godina, koja im otkriva zabavu i uzbuđenja kakva među samostanskim zidinama nisu dozvoljena.

Tetka Adrijana Šanel ih prati u posetama dedi i babi. Upoznaje ih sa znamenitostima grada i postaje im skoro kao sestra.

Dok Adrijana, Gabrijela i Antoaneta žele uzbuđenje i zabavu, Žilija-Berta je zadovoljna kada ostane da pomogne dedi i babi na pijaci.

Tetka Adrijana je ta koja ih upoznaje sa idejom visokog društva, sa onima koji svoj položaj u društvu duguju pedigreu i bogatstvu. Sestrama Šanel, visoka klasa predstavlja bolji život za kojim čeznu. Ali Gabrijela ubrzo shvata da se iza pažlljivo našminkanih lica krema društva krije vulgarnost.

Devetnaestogodišnje Gabrijela i tetka Adrijana se zapošljavaju kao krojačice u Mulenu, gde šiju uniforme za Deseti laki konjički puk. To je težak posao, ali vikendima ih oficiri vode na večere i obasipaju pažnjom. Ipak, devojke ne zaboravljaju na mladu Antoanetu, koja je i dalje u samostanu. Svakog vikenda, ona se prepušta luksuzu spoljašnjeg sveta sa Adrijanom i Gabrijelom. Njih tri uskoro postaju poznate kao tri gracije Mulena: lepota, draž i mladost. Gabrijela zbog oficira počne da peva u lokalnom pozorištu, gde stiče nadimak Koko.

Međutim, ovo je priča o Antoaneti. Dok Koko flertuje sa Etjenom, bogatašem koji joj kasnije otvori salon šešira, Antoanetu zanima Lučo, argentinski igrač pola od koga Etjen želi da kupi konje.

Etjen nema nameru da oženi Gabrijelu, već je kao ljubavnicu seli na svoje seosko imanje. Nezadovoljna sestrinom odlukom, Antoaneta po odlasku iz samostana ostaje u Mulenu. Sprijatelji se sa lokalnim prodavačicama, a ubrzo počne da joj se udvara bakalinov sin. Antoaneta uviđa da ne može da se uda za bakalina, i ubrzo shvata da predrasude nisu isključivo boljka krema društva. Bivše prijateljice je odbacuju jer ona želi nešto bolje, pa odlazi kod Gabrijele.

Ona i Gabrijela (Koko) napuštaju imanje i uz pomoć novog Gabrijelinog ljubavnika, Artura „Boja“ Kapela, otvaraju prodavnicu u Parizu. Zahvaljujući Gabrijelinoj smelosti, marka „Šanel“ postaje veoma popularna i sestre postižu uspeh. Iako je zbog loše reputacije Gabrijelin društveni život uništen, ona uspeva da se uda za kanadskog ratnog heroja i da stekne poštovanje.

Antoaneta, pak, uskoro shvata da ono bolje što ona traži nije ugled, već ljubav. A ljubav nije u hladnoj Kanadi sa mužem, već u sunčanoj Argentini sa Lučom.

„Sestre Šanel“ je odlično napisana i uverljiva knjiga. Iako se malo zna o životu Antoanete Šanel, Džudit Litl joj daje autentičan glas zbog koga ćete poverovati da je sve što pročitate istinito. Njeni likovi su potpuno razvijeni, imaju uverljive snove, suočavaju se sa preprekama i, kao čitaoca, potpuno vas zanima njihov uspeh.

Pored toga što Džudit Litl čitaocima odlično predstavlja romantičnu priču sestara Šanel, ona uspeva i da nas kroz celu knjigu podseća na stroge društvene norme francuskog društva.

„Sestre Šanel“ je temeljno istražen istorijski roman koji opisuje francusku bel epok i posleratne promene. Ali najvažnije, to je istraživanje klasa, ambicija i žrtava koje su ove žene morale da podnesu da bi postigle uspeh i dobile ljubav.

Autor: Sintija Grejem
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Đorđe Radusin