Nalazimo sve ogromne potencijale Sicilije, kao i njena neosporna ograničenja u ovom predivnom romanu Stefanije Auči, koja nam pripoveda o usponu Florijovih, siromašne porodice rodom iz Kalabrije, koja je stigla na ostrvo odlučna da stvori neku vrstu industrijskog carstva, uokvirenu u skoro čitav vek istorije, od kraja osamnaestog veka sve do 1868. Priču o migraciji sa juga na jug koji nudi više privlačnosti i mogućnosti zarade. Teškoće u integraciji, usamljenost i početna izolovanost, nostalgija za mestima koja su napustili, ponosna i uporna tvrdoglavost da se ne odustane pred preprekama su ono što očekuje Paola i Injacija Florija, ono zbog čega Đuzepina, Paolova supruga, pati, jer je morala, protiv svoje volje, da pođe za njim.

Pripovedanje Stefanije Auči je tečno i prilično dobro umetnuto u istorijski okvir i dobro dokumentovano. Nije proizvoljno reći, po mom mišljenju, da se upravo kroz čitanje o događajima koji su se smenjivali tokom skoro osamdeset godina u kojima su se Florijevi ukorenili i prevazišli mnogobrojne prepreke sačinjene prvenstveno od društvenih predrasuda, lakše razume kompleksnost jedne zemlje pune protivrečnosti, ali podjednako očaravajuće i privlačne. Dominacije koje je pretrpela, od francuskih preko engleskih, do burbonske uprave, koja je davala bitnije mesto Napulju u odnosu na Palermo, revolucionarni pokreti, sve je to postavilo osnove za nezadovoljstvo i pobunu u svakoj društvenoj klasi, počevši od najsiromašnijih, uvek ignorisanih, do frustriranih i razočaranih aristokrata.

U ovoj atmosferi Florijovi su više puta prinuđeni da reaguju sa arogancijom i prepotentnošću, često čineći da cenu plate njima najdraže osobe. I uvek su žene one koje su, naročito u ovoj epohi kada se sigurno nije moglo govoriti o emancipaciji, trpele najgorče posledice. Žrtve su, iako na različiti način, i Đuzepina i Đulija: nijedan izbor im nije dozvoljen, ni što se tiče mesta za život, niti ljubavi koju mogu da pokažu na svetlosti dana. Veoma različite figure, ali ih u suštini povezuje zajednička sudbina. U ovom seksistički ustrojenom svetu, prevagu odnose bahatost i nadmenost, jedini načini na koji neko može da privuče pažnju na sebe, naročito među aristokratima koji su pažljivi prema načinu izražavanja i prema posedima. Radi se o svetu, u kojem si ili lav, ili žrtva, u kojem imanje muškog potomka određuje sudbinu porodice, kao u slučaju Injacija, Vinčencovog sina, čije rođenje vraća njegovoj majci čast koja joj je prethodno bila negirana.

„Budućnost je prestala da bude oblak magle na pučini“, oseća Vinčenco kada mu se rodi sin.

Ova knjiga nas povremeno vraća drugim velikim sicilijanskim autorima, od Verge do Pirandela, i Tomazija od Lampeduze, i koja čak podseča na Filumenu Marturano di Eduardo u liku Đulije. Knjiga u kojoj se stvarna istorija uravnoteženo meša sa fantazijom, neophodnom da bi se govorilo o osećanjima, strastima, žaljenju. I upravo ova osobina čine od „Sicilijanskih lavova“ roman-dokument važan ne samo za upoznavanje sa istorijom porodice Florio koja je znala kako da od jednostavne prodavnice začina napravi trgovačku imperiju, proširujući svoja interesovanja na najrazličitije oblasti, od vina, pre tunjara, transportnih brodova, itd. već i zato što nas uvodi u srce te darežljive, i u isto vreme, nepoverljive zemlje, koja mnogo daje i mnogo očekuje, zemlje koju je lakše razumeti ako smo joj blizu po poreklu i kulturi, koju je nemoguće ne voleti, u dobru i u zlu.

Izvor: qlibri.it