Početkom sedamnaestog veka, otprilike kad je u Španiji objavljivan Servantesov „Don Kihot“, u Kini se prvi put u štampanom izdanju pojavio roman anonimnog autora „Šljivin cvet u vazi od zlata“. Uz Rableovu knjigu „Gargantua i Pantagruel“, dve dotične čine trijumvirat ranih romanesknih remek-dela. Zanimljivo je da su sva tri dela komička, parodijska i kritička, s tim što su španski i francuski autor zaklonili svoju satiričku oštricu pomerenom tačkom gledišta svog hiperbolisanog glavnog junaka. Doduše, i tvorac „Šljivinog cveta“ je pokušao da u doba izrazitih nesloboda umanji kritiku izmeštanjem radnje dela iz sopstvenog vremena u Kinu prvih decenija dvanaestog veka. Međutim, dinastija Ming, pod kojom je pisac živeo, nije bila nimalo naivna, o čemu svedoči i to što je pre štampanja rukopis potajno kružio decenijama među čitaocima, a ni njegovim objavljivanjem nije obelodanjeno ko je autor. Iako uprkos raznim stručnim nagađanjima, to nije utvrđeno ni do dan-danas, po doslednoj strukturi i politici dijaloga, dubini psiholoških uvida i odnosu prema dotadašnjoj kineskoj književnoj baštini, sa sigurnošću se može tvrditi da je štivo pisao jedan čovek. Kao što Servantes u „Don Kihotu“ revolucionarno izvrće ruglu nacionalnu tradiciju viteških romana, tvorac „Šljivinog cveta“ se podsmeva kineskim oralnim pričama i istorijskim predanjima, te lokalnoj poeziji svog vremena. Radnja je u oba slučaja puna digresija, čime se ubedljivo dovodi u pitanje Aristotelov zaključak iz „Poetike“ da je jedinstvo radnje važnije od likova, koji prema grčkom filozofu treba da mu služe.

Glavni junak „Šljivinog cveta“, bogati, pohotni i podmukli trgovac Simen Ćing,  za razliku od Rableovog i Servantesovog protagoniste, veoma je realističan lik. Govoreći kroz njegove doživljaje o dvanaestom veku pod dinastijom Sung, autor ismeva vlastodršce, aristokrate, plemenitaše, sveštenike i bogataše svog vremena. U Kini o kojoj  piše, sve je, počev od ljubavi, na prodaju. Iako je, u poređenju sa kasnijim proznim ispadima Markiza de Sada, količina pornografije u ovom romanu maltene benigna, i više prisutna kako bi ilustrovala dekadenciju društva nego autorovu želju za opscenošću, bila je sasvim dovoljna da zavredi autoru praktično viševekovnu izopštenost, ali i velike uticaje na kasniju kinesku književnost i nacionalni, kao i na honkonški film. S tim što je „Šljivin cvet u vazi od zlata“ postao klasik, ne samo u okviru dalekoistočne kulture, nego i u kategoriji svetske erotske književnosti.

Nije to jedini večiti planetarni učinak knjige. Neodmerenost i sve veća istrošenost u krčmljenju ljubavnica i žena omogućuje Simenu Ćingu da rukom svog tvorca učini i na još precizniji i nesporniji način „Šljivin cvet u vazi od zlata“ kanonskim štivom svetske književnosti. Naime, kobnim traženjem od kaluđera da mu proda zlatnu pilulu za večitu potenciju i mladost, koja će se ispostaviti kobnom, tvorac romana je stvorio, ili u najmanju ruku ubedljivo anticipirao, dva arhetipa svetske književnosti: Faustovu prodaju dušu đavolu u istoimenom delu Johana Volfganga Getea, i tragično-grozničavu potragu za večitom mladošću, opisanu u romanu „Slika Dorijana Greja“ Oskara Vajlda. Upravo zbog takvog značaja knjige „Šljivin cvet u vazi od zlata“, neizbežno je govoriti o njoj u kontekstu najznačajnijih autora i dela svetske književnosti svih vremena.

Autor: Domagoj Petrović