Žilijen, koji ima tridesetak godina, narator je ove priče. Žilijen je sin. Anri je otac. Pekarski šegrt, po povratku iz Alžirskog rata, preuzeo je restoran preko puta železničke stanice provincijske varoši. U priči je i Lulu, vojnik koji je bio pod njegovom komandom. I tako nastaje „Cvetno odmorište“, skromni restoran u kojem se jedu obilne porcije ukusnih jela. Tokom čitanja poneće se vas mirisi volovana,  pašteta, pekarskog krompira, peciva gužer, hrskavih odrezaka, ragua ili brioša, koje Žilijen opisuje s uživanjem, jer sanja da kao i otac postane kuvar. Ali Anri to ne želi ni da čuje. Ne dolazi u obzir. On zamišlja bolji život za sina, nakon „dobre škole“, kako kažu oni koji ih nisu završili.

Očigledno je da je sve komplikovano, i pratimo Žilijena kroz celu knjigu, podržavajući ga u njegovom diskretnom ali odlučnom protivljenju ocu. Vidimo ga kako se bori, dok mu pomažu veoma dopadljivi likovi: Lulu, koji je uvek tu, koji donosi smrčke, đurđevače i lisičarke, Gabi, njegov dobri čika i saučesnik, zaljubljen u divnu Mariju, i najzad Elen, tajanstvena i brižna.

Nećemo vam reći da li će sin postati kuvar, ni šta se još krije u ovoj „Svesci s receptima“. Nećemo vam to reći, ne zato da bismo sakrili kraj ljubavnog romana, već upravo zato što želimo da uživate u ovom divnom stilu i priči koja je istovremeno jednostavna i komplikovana kao i život.

Izvor: onlalu.com
Prevod: Maja Mihajlović