Prikaz romana „U potrazi za Napoleonom“: Intrigantan pogled na jednog od najpoznatijih ljudi u istoriji
Svrgnuti francuski vladar ispisuje novo poglavlje svog života u izgnanstvu na Svetoj Jeleni.
Šta se dešava nakon neslavnog poraza kod Vaterloa i bekstva sa Elbe? Dobro istražen i zanimljiv debitantski roman „U potrazi za Napoleonom“ Margaret Rodenberg koncentriše se na poslednjih pet godina života Napoleona Bonaparte, tokom njegovog drugog i poslednjeg izgnanstva na malo ostrvo Sveta Jelena, koje su okupirali Englezi.
Autorka prepliće tri zanimljive priče: memoare Albin, grofice De Montolon, koja prati Bonapartu na Svetu Jelenu zajedno sa svojim mužem, napisane u prvom licu; prikaz Napoleonovog života na ostrvu koji je napisan u trećem licu; i ljubavni roman „Klison“ koji Napoleon tajno piše kako bi ga poslao svom sinu.
Ovaj romansirani Napoleon – zabrinut zbog širenja u struku, stomačnih tegoba (njegov otac je umro od raka stomaka kada je Napoleon još bio mlad) i svojih seksualnih apetita – zapravo pati od krize srednjih godina. Bivši car se okreće baštovanstvu, dugim kupkama, udvaranju i nadmudrivanju sa sitničavim tiraninom i guvernerom Svete Jelene Englezom ser Hadsonom Louom. Napoleon kog upoznajemo fino je zaokružen, i što se tiče fizičkog izgleda, ali i ljudskosti.
On je, dakle, ipak nešto više od zbira svojih telesnih želja – premda i ovde poseduje kraljevske i stoičke manire, ne može da sedi mirno, radi na svojim zvaničnim memoarima i političkoj kampanji kako bi se vratio u Francusku i svom voljenom nasledniku, koga od milja zove Orlić. Sa svojim najlojalnijim savetnicima kuje zaveru kako da u tajnosti prokrijumčari poruke na i sa Svete Jelene, istovremeno praveći sve očajnije planove za bekstvo sa ostrva.
Pred čitaocima se takođe nalazi i čovek koga progone smrtnost, gubitak i loše odluke. U njemu se smenjuju strah, ljubav i prezir prema svojoj nadmenoj gospođi majci, čiji uticaj na sina ne može da oslabi ni sam okean. On još uvek sanja sve one koji su ubijeni tokom njegovih vojnih osvajanja.
Rodenbergova slikovito prikazuje svu ružnoću rata: ubijene mladiće, razorene gradove, zadah krvi i baruta i opipljiv bol ranjenih. Pošto nije okončao ropstvo na San Domingu (današnjem Haitiju) koji je bio Francuska kolonija, Napoleon planira da podigne pobunu robova na Svetoj Jeleni – to je prilika da ispravi pogrešku i pronađe priliku za bekstvo. Međutim, kao i mnogi njegovi planovi, i ovaj se završava neuspehom.
Glavni junak često razmišlja o svoja dva propala braka – na prvi sa voljenom Žozefinom, od koje se razveo zato što nije mogla da mu rodi muškog naslednika, i drugi sa Marijom Lujzom, majkom Orlića. U prvim poglavljima Marija Lujza napušta Napoleona da bi pobegla s austrijskim grofom jer ne želi da se pridruži svom mužu u neizvesnosti i izgnanstvu.
Tokom seksualnih eskapada sa Albinom Napoleon je svestan da je neverna svom mužu, njemu samom, i svakome osim sebi. Ipak, on u njoj nalazi izvesnu sigurnost i na kraju joj poverava svoje intimne tajne, pa čak i to da piše roman.
Napoleon je, ispostaviće se, i beznadežni romantik. Uporedo sa pisanjem svojih memoara završio je roman „Klison“, koji je počeo da piše još dok je bio dvadesetogodišnji vojnik. Njegov naslovni heroj je fikcionalizovani Bonaparta, mladi Korzikanac koji se snašao u brutalnom ratu zahvaljujući neverovatnim vojnim talentima. Tu je i ljubavni trougao između Klisona i dve prelepe naslednice, koje su zasnovane na Napoleonovim suprugama.
Margaret Rodenberg nije samo oslikala veoma kompleksan portret Napoleona u njegovim poznim godinama, već je stvorila i veoma uzbudljivu antijunakinju Albin, aristokratkinju čija je lepota počela da bledi, a koja se bori za opstanak. Albin je sanjar i spletkaroš koji ima traume od toga što je zamalo izgubila glavu tokom Francuske revolucije; godinama kasnije, ona u džepu nosi koricu hleba kako bi se uverila da više nikada neće ostati gladna.
Albin je neverna svom emotivno nepristupačnom mužu, a i njena ljubav prema Napoleonu nije dugog veka, iako imaju mnogo toga zajedničkog: fizičke i emocionalne ožiljke rata, voljenog sina kog su morali da napuste i nepresušnu ambiciju sputanu veličinom malog ostrva koje se nalazi usred nedođije. Na Svetoj Jeleni koju je nastanilo pregršt živopisnih likova Albin uspeva da krade srebro, srca i pažnju čitalaca dok planira sopstveno bekstvo.
„U potrazi za Napoleonom“ je roman u kome su priče, želje i lojalnosti međusobno sukobljene i isprepletene, i koji nudi intrigantan novi pogled na jednog od najpoznatijih ljudi u istoriji. Već znamo da je Napoleon predodređen da umre u egzilu, ali kakva je Albinina sudbina? To je već druga priča.
Autor: Kolin Kenedi
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Šta se dešava nakon neslavnog poraza kod Vaterloa i bekstva sa Elbe? Dobro istražen i zanimljiv debitantski roman „U potrazi za Napoleonom“ Margaret Rodenberg koncentriše se na poslednjih pet godina života Napoleona Bonaparte, tokom njegovog drugog i poslednjeg izgnanstva na malo ostrvo Sveta Jelena, koje su okupirali Englezi.
Autorka prepliće tri zanimljive priče: memoare Albin, grofice De Montolon, koja prati Bonapartu na Svetu Jelenu zajedno sa svojim mužem, napisane u prvom licu; prikaz Napoleonovog života na ostrvu koji je napisan u trećem licu; i ljubavni roman „Klison“ koji Napoleon tajno piše kako bi ga poslao svom sinu.
Ovaj romansirani Napoleon – zabrinut zbog širenja u struku, stomačnih tegoba (njegov otac je umro od raka stomaka kada je Napoleon još bio mlad) i svojih seksualnih apetita – zapravo pati od krize srednjih godina. Bivši car se okreće baštovanstvu, dugim kupkama, udvaranju i nadmudrivanju sa sitničavim tiraninom i guvernerom Svete Jelene Englezom ser Hadsonom Louom. Napoleon kog upoznajemo fino je zaokružen, i što se tiče fizičkog izgleda, ali i ljudskosti.
On je, dakle, ipak nešto više od zbira svojih telesnih želja – premda i ovde poseduje kraljevske i stoičke manire, ne može da sedi mirno, radi na svojim zvaničnim memoarima i političkoj kampanji kako bi se vratio u Francusku i svom voljenom nasledniku, koga od milja zove Orlić. Sa svojim najlojalnijim savetnicima kuje zaveru kako da u tajnosti prokrijumčari poruke na i sa Svete Jelene, istovremeno praveći sve očajnije planove za bekstvo sa ostrva.
Pred čitaocima se takođe nalazi i čovek koga progone smrtnost, gubitak i loše odluke. U njemu se smenjuju strah, ljubav i prezir prema svojoj nadmenoj gospođi majci, čiji uticaj na sina ne može da oslabi ni sam okean. On još uvek sanja sve one koji su ubijeni tokom njegovih vojnih osvajanja.
Rodenbergova slikovito prikazuje svu ružnoću rata: ubijene mladiće, razorene gradove, zadah krvi i baruta i opipljiv bol ranjenih. Pošto nije okončao ropstvo na San Domingu (današnjem Haitiju) koji je bio Francuska kolonija, Napoleon planira da podigne pobunu robova na Svetoj Jeleni – to je prilika da ispravi pogrešku i pronađe priliku za bekstvo. Međutim, kao i mnogi njegovi planovi, i ovaj se završava neuspehom.
Glavni junak često razmišlja o svoja dva propala braka – na prvi sa voljenom Žozefinom, od koje se razveo zato što nije mogla da mu rodi muškog naslednika, i drugi sa Marijom Lujzom, majkom Orlića. U prvim poglavljima Marija Lujza napušta Napoleona da bi pobegla s austrijskim grofom jer ne želi da se pridruži svom mužu u neizvesnosti i izgnanstvu.
Tokom seksualnih eskapada sa Albinom Napoleon je svestan da je neverna svom mužu, njemu samom, i svakome osim sebi. Ipak, on u njoj nalazi izvesnu sigurnost i na kraju joj poverava svoje intimne tajne, pa čak i to da piše roman.
Napoleon je, ispostaviće se, i beznadežni romantik. Uporedo sa pisanjem svojih memoara završio je roman „Klison“, koji je počeo da piše još dok je bio dvadesetogodišnji vojnik. Njegov naslovni heroj je fikcionalizovani Bonaparta, mladi Korzikanac koji se snašao u brutalnom ratu zahvaljujući neverovatnim vojnim talentima. Tu je i ljubavni trougao između Klisona i dve prelepe naslednice, koje su zasnovane na Napoleonovim suprugama.
Margaret Rodenberg nije samo oslikala veoma kompleksan portret Napoleona u njegovim poznim godinama, već je stvorila i veoma uzbudljivu antijunakinju Albin, aristokratkinju čija je lepota počela da bledi, a koja se bori za opstanak. Albin je sanjar i spletkaroš koji ima traume od toga što je zamalo izgubila glavu tokom Francuske revolucije; godinama kasnije, ona u džepu nosi koricu hleba kako bi se uverila da više nikada neće ostati gladna.
Albin je neverna svom emotivno nepristupačnom mužu, a i njena ljubav prema Napoleonu nije dugog veka, iako imaju mnogo toga zajedničkog: fizičke i emocionalne ožiljke rata, voljenog sina kog su morali da napuste i nepresušnu ambiciju sputanu veličinom malog ostrva koje se nalazi usred nedođije. Na Svetoj Jeleni koju je nastanilo pregršt živopisnih likova Albin uspeva da krade srebro, srca i pažnju čitalaca dok planira sopstveno bekstvo.
„U potrazi za Napoleonom“ je roman u kome su priče, želje i lojalnosti međusobno sukobljene i isprepletene, i koji nudi intrigantan novi pogled na jednog od najpoznatijih ljudi u istoriji. Već znamo da je Napoleon predodređen da umre u egzilu, ali kakva je Albinina sudbina? To je već druga priča.
Autor: Kolin Kenedi
Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Kristijan Vekonj
