Izdavačka kuća Laguna nedavno je objavila novu knjigu „srpskog Italijana“ Marija Liguorija „Via Acquarossa“ (Ulica Akvarosa). Liguori je domaćoj čitalačkoj publici poznat po romanima „Napuljski diplomata“ i „Samo ubistvo“, ali i činjenici da podjednako dobro piše na srpskom i na italijanskom.

Taj spoj dve kulture, dva jezika ogleda se i u njegovim knjigama, pa i u romanu o jednoj ulici. „Via Acquarossa“ je zbirka priča o zvucima, mirisima, ukusima, melodiji, sećanjima, radostima i nesrećama jedne ulice u blizini Vezuva, mikrokosmosu u kom živi čitava plejada likova sa svojim malim (ili ne tako malim) sudbinama i usudima – različitih a opet tako sličnih nama.

Kroz priče o nežnosti i nasilju, različitosti, patrijarhalnim i društvenim stegama i normama, hrani, ljubavi i mržnji, fudbalu, istoriji, lepoti, Liguori piše o životu i svim njegovim tugama i radostima. Čitanje „Via Acquarosse“ je poput gledanja Felinijevih, Tornatoreovih ili De Sikinih filmova, melahnolično putovanje u sećanja i uspomene. Ako bih je poredila sa kinematografskim ostvarenjima, „Via Akvarosa“ je „Malena“ i „Amarkord“ i „Ulica“ i „Sinema Paradizo“ u jednom. Nisu sve uspomene lepe, ali su deo života i potrage za ljubavlju i zadovoljenjem želja i strasti, baš kao što ni kaldrmisana ulica nije uvek lepa, ali jeste moćna i upečatljiva i glavni junak ove neobične priče.

Kao neko ko voli srpski jezik (i barata njim bolje od mnogih kojima je on maternji) i oseća se prijatno „kod nas“, Liguori uspeva da ubaci balkanski šmek u svoju (južnu) Italiju i još više nam približi dušu Mediterana.

Liguorijev roman se čita u dahu, a Ulica Akvarosa deluje poznato, kao uličice našeg detinjstva na kojima smo se igrali, zaljubljivali, svađali, mirili, mrzeli, odrastali, upoznavali sa životom. Beskrajno nežna knjiga, topla poput popodnevnog sunca leti.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik