Priča kaže da je Kafka, kada je osetio da mu se bliži kraj, pozvao prijatelja Maksa Broda i zamolio ga da spali sve njegove nedovršene rukopise. Brod se oglušio o poslednju Kafkinu želju, i ne samo da nije spalio rukopise, već je Kafkinu književnu zaostavštinu priredio za štampu i predstavio svetu. Tako su od pepela i zaborava spašeni „Proces“, „Zamak“ i mnoga druga Kafkina remek-dela koja su, iako nedovršena, milionima i milionima zadovoljnih čitalaca otkrila osebujan i krajnje specifičan talenat praškog ekscentrika koji je posthumno postao jedan od najčitanijih, najhvaljenijih i najuticajnijih pisaca burnog 20. veka.

Jedno od Kafkine „dece“ je i „Vir“, roman Filipa Čolovića, široj publici do sada najpoznatijeg kao reditelja i scenariste. Među Čolovićevim režijama se izdvajaju dokumentarni film „Potreba za mržnjom“ (koji sa „Virom“ deli neki važne motive) i igrani film „Ala je lep ovaj svet“ (kasnije pretočen u seriju „Šetnja sa lavom“). Ali, Čolović je i ostvareni pisac, koji je do sada obajvio dve knjige poezije, zbirku pripovedaka, te romane „U đavoljoj koži“, „Zima bez brata“ i „Razbrajalica za Andreasa Sama“. „Vir“ je njegov četvrti roman, prvi za Lagunu, delo koje je, što autor i ne pokušava da sakrije, nadahnuto upravo Kafkinom prozom.

Vir, naslovni junak Čolovićevog novog romana, živi na Ostrvu u kojem vlada i konce povlači bahata i korumpirana vlast. Sloboda je samo privid u takvom okruženju, a Virov ionako siv i sumoran život menja se na gore kada dobije poziv za svedočenje povodom slučaja 5049-O/13. Poput Jozefa K. iz čuvenog „Procesa“, Vir ide sa jednog saslušanja na drugo, od policijske stanice, preko kancelarija tužiteljke i istražnog sudije, pa sve do sudnice... i dalje. U deset poglavlja (koja su poređana kontra, kao svojevrsno odbrojavanje, od 10 do 1), Čolović gradi mračnu priču o kafkijanskom svetu koji drobi, uništava, sputava, svetu u kome je državni aparat poput biljke-ljudožderke koja svoje žrtve već uveliko vari a da one toga nisu ni svesne.

Knjiga ide uz pohvale kolega pisaca Jasminke Petrović, Srđana V. Tešina i Filipa Davida koji su pohvalili Čolovićevu satiričnu distopiju koja nam, nažalost, deluje tako prepoznatljivo. Iako je reč o romanu koji na prvi pogled nije realističan, „Vir“ u suštini nudi prikaz naše sadašnjosti i čitav vek nakon Kafkine smrti obrađuje teme koje su, još jednom: nažalost, postale sastavni deo ljudskog iskustva i postojanja. A opet, na sve to, Čolović je dovoljno mudar da nam u „Viru“ ostavi tračak nade i zračak svetlosti koji najavljuju promenu.

Autor: Nikola Gavranović, književni kritičar
Izvor: Nedeljnik