Prema rečima njenog izdavača, Sara Bledel je zahvaljujući svojim bestseler romanima dobila nadimak „Kraljica krimića“ u svojoj rodnoj Danskoj. Neki će se možda složiti sa tim, neki ne, ali je jednoglasna ocena da Bledel u potpunosti drži pažnju čitaoca opisima gnusnih zločina.

Kao i u drugim romanima ove spisateljice, glavni lik je četrdesetogodišnja detektivka Luiz Rik.  Na početku romana, ona prelazi da radi u odeljenju za nestale osobe. Njen prvi slučaj je da otkrije ubicu neidentifikovane sredovečne žene čije je telo pronađeno u šumi nadomak Luizinog rodnog grada.

Otkriva da je ime žrtve Lise, koja je zajedno sa sestrom bliznakonjom Mete ostavljena u duševnoj bolnici kada su imale tri godine jer njihov otac, koji je ostao udovac, nije mogao da brine o njima. Doktor u toj bolnici napisao je smrtovnice za obe devojčice navodeći da su umrle od upale pluća u sedamnaestoj godini. Pred nama su dve misterije. Gde je Lise bila tokom 30 godina između svoje navodne i stvarne smrti? I gde je nestala Mete? Jedna od najdirljivijih scena je ona u kojoj Luiz mora da objasni zbunjenom i očajnom ocu devojčica istinu o onome što im se dogodilo.

Istraga se komplikuje usled novih ubistava i silovanja u istoj šumi gde je Lise pronađena i gde je bilo nekoliko napada i prethodnih godina. Da li ovi zločini koji su se odigrali u rasponu od nekoliko decenija mogu biti povezani? Što više saznajemo o njima, roman poprima sve mračniju notu. Istina je krajnje šokantna, a najviše zbog toga što je spisateljica otkrila da su neki od događaja koje opisuje istiniti.

Sve ovo je u redu. Društvo treba da se pozabavi ozbiljnim problemom kao što je nasilje nad ženema i njegovim opsegom. Ali čitaoci „Zaboravljenih devojčica“ možda neće imati srpljenja za Luizinu luckastu prijateljicu Kamilu i njenu nestabilnu veridbu sa američkim milionerom. Kamila, koja je novinar, prepuna je saveta poput: „Znaš, ništa ne može da te oraspoloži kao dobar seks“. Luiz je ozbiljno shvata i započinje vezu sa kolegom koja je pre detaljno opisana nego uverljiva.

Jedne noći Luiz i Ajk će popiti previše šampanjca i ona će se probuditi „sa usnama na njegovm golim grudima“. Nevoljno napuštaju sobu i odlaze u policijsku stanicu gde Luiz odlazi da se umije. Nezasiti Ajk ulazi u kupatilo za njom i zaključava vrata i nastavljaju tamo gde su stali prethodne noći čak i kada jedan od kolega pokuša da otvori vrata.

Odmah nakon ove scene, njih dvoje saznaju da je glavni osumnjičeni za silovanja čovek koji nije sposoban da se odupre svojim nagonima. Ali, zar i naše dvoje detektiva nemaju isti problem? U pitanju je interesantna ironija. Jedina zamerka ovom romanu bi mogla da bude prespektiva Luizinog privatnog života, ali surovi realizam radnje zaista na najbolji način izdvaja ovaj roman u odnosu na druge.

Autor: Patrik Anderson
Izvor: washingtonpost.com
Prevod: Sonja Laštro