Prikaz romana „Zajedno u stanu“ Bet O’Liri
S vremena na vreme naiđemo na knjige u čije se likova zaljubimo na prvim stranicama, a čija nas romansa ostavi sa širokim osmehom. „Zajedno u stanu“ je upravo jedna od takvih knjiga. Oduševljena sam!
Tifi i Leon dele jednosoban stan. Ona radi danju, on noću. Ona spava s leve strane, on sa desne. Neprestano se mimoilaze i nikada se nisu upoznali, ali dele kiriju za stan koji naizmenično koriste. Zapravo, takav je plan na početku, ali ćete se iznenaditi kad budete shvatili koliko se možete zbližiti sa nekim sa kim se čak ni ne nalazite u istom prostoru. Kako Tifi i Leon počnu da grade odnos pišući porukice koje ostavljaju po stanu jedno drugom, tako postaje jasno da ovaj neobični dogovor može da postane i početak jedne ljubavne veze.
Iako sama ideja o deljenju stana deluje kao nešto što u stvarnom svetu ne može da funkcioniše, nekako je u romanu sve dovoljno uverljivo. Tifi je divna junakinja. Neobična je i zabavna, i pokušava da stavi tačku na jednu lošu vezu. Leon je neko kraj čijeg imena stavite srculence. Predivan je i odmah se možete zaljubiti u njega. Pažljiv je i brižan i potpuno svoj. A sama činjenica da je bolničar odeljenja za palijativnu negu čini ga još dražim. Iako ne deluju kao potencijalni par, između Tifi i Leona postoji nevervatna hemija i savršena harmonija.
Još jedna divna stvar u romanu su sporedni likovi koji su izuzetno upečatljivi – poput Tifine urenebesno nepristojne koleginice Rejčel, i Leonovog brata Ričija koji se nalazi u zatvoru zbog zločina koji nije izvršio. A tu je i cela plejada pacijenata sa kojima se Leon svakodnevno susreće u bolnici.
Uvek je zanimljivo kada se u ovakvim romanima koriste neobična sredstva komunikacije, a Tifine i Leonove porukice zaista sjajno funkcionišu jer kroz njih tačno možete da pratite kako se razvija njihov odnos – postaju sve učestalije i sve ličnije. Odlično je i to što se poglavlja smenjuju među likovima pa dobijamo i Tifinu i Leonovu perspektivu, a stilovi su im toliko različiti da deluju kao da ih je sastavljalo dvoje autora. To je veoma mudro izvedeno.
Ovo je knjiga koja se ne ispušta iz ruku iako sve vreme ne želite da se završi. Zabavna je, šarmantna, topla i dovitljiva – zbog svega toga ćete jedva čekati da Bet O’Liri napiše novi roman. Da li bi neko mogao da javi filmskim producentima da imamo dragulj koji treba što pre ekranizovati?!
Izvor: readinginwellies.blogspot.com
Prevod: Dragan Matković
Tifi i Leon dele jednosoban stan. Ona radi danju, on noću. Ona spava s leve strane, on sa desne. Neprestano se mimoilaze i nikada se nisu upoznali, ali dele kiriju za stan koji naizmenično koriste. Zapravo, takav je plan na početku, ali ćete se iznenaditi kad budete shvatili koliko se možete zbližiti sa nekim sa kim se čak ni ne nalazite u istom prostoru. Kako Tifi i Leon počnu da grade odnos pišući porukice koje ostavljaju po stanu jedno drugom, tako postaje jasno da ovaj neobični dogovor može da postane i početak jedne ljubavne veze.
Iako sama ideja o deljenju stana deluje kao nešto što u stvarnom svetu ne može da funkcioniše, nekako je u romanu sve dovoljno uverljivo. Tifi je divna junakinja. Neobična je i zabavna, i pokušava da stavi tačku na jednu lošu vezu. Leon je neko kraj čijeg imena stavite srculence. Predivan je i odmah se možete zaljubiti u njega. Pažljiv je i brižan i potpuno svoj. A sama činjenica da je bolničar odeljenja za palijativnu negu čini ga još dražim. Iako ne deluju kao potencijalni par, između Tifi i Leona postoji nevervatna hemija i savršena harmonija.
Još jedna divna stvar u romanu su sporedni likovi koji su izuzetno upečatljivi – poput Tifine urenebesno nepristojne koleginice Rejčel, i Leonovog brata Ričija koji se nalazi u zatvoru zbog zločina koji nije izvršio. A tu je i cela plejada pacijenata sa kojima se Leon svakodnevno susreće u bolnici.
Uvek je zanimljivo kada se u ovakvim romanima koriste neobična sredstva komunikacije, a Tifine i Leonove porukice zaista sjajno funkcionišu jer kroz njih tačno možete da pratite kako se razvija njihov odnos – postaju sve učestalije i sve ličnije. Odlično je i to što se poglavlja smenjuju među likovima pa dobijamo i Tifinu i Leonovu perspektivu, a stilovi su im toliko različiti da deluju kao da ih je sastavljalo dvoje autora. To je veoma mudro izvedeno.
Ovo je knjiga koja se ne ispušta iz ruku iako sve vreme ne želite da se završi. Zabavna je, šarmantna, topla i dovitljiva – zbog svega toga ćete jedva čekati da Bet O’Liri napiše novi roman. Da li bi neko mogao da javi filmskim producentima da imamo dragulj koji treba što pre ekranizovati?!
Izvor: readinginwellies.blogspot.com
Prevod: Dragan Matković
