Prikaz romana „Žirafine suze“ autora Aleksandra Mekola Smita
Ovo je drugi roman hit serijala „Prva damska detektivska agencija“ autora Aleksandra Mekola Smita. Moja devetogodišnja ćerka i ja smo naizmenično jedna drugoj čitale ovaj roman i mogu da kažem da je postala veliki obožavalac ovog autora.
Nisam imala šansu da pročitam prvi deo, ali sam uspela da pozajmim oko sedam knjiga iz serijala, pa ću pokušati da ih pročitam po redu. Slučajevi u romanima nisu povezani, ali se odnosi i priče između likova nadovezuju jedni na druge. Nije teško sve pohvatati, jer vas autor brzo uvede u priču.
U romanu „Žirafine suze“, Dragocenu Ramocve, vlasnicu Prve damske detektivske agencije, unajmljuje Amerikanka koja želi da pronađe svoga sina koji je nestao pre deset godina. Da li mu je nestao svaki trag?
Dž. L. B. Matekoni, koga znamo samo pod ovim formalnim imenom, napokon skuplja hrabrost i prosi Dragocenu Ramocve. Dž. L. B. Matekoni je dobar, ljubazan i nežan čovek, koga nekad treba pogurati u pravom smeru. Ma Potokvani, koja radi u sirotištu, to zna, te ga nagovara da usvoji brata i sestru koji pripadaju manjinskoj grupi. Da stvar bude još teža, devojčica je u kolicima.
Dž. L. B. Matekoni je automehaničar, koji se nada da će jednoga dana svoj posao preneti na usvojenog sina, iako ćerku više zanima taj posao.
Ma Grejs Makuci unapređena je saradnicu detektiva i u svom prvom slučaju pomaže jednom čoveku da otkrije gde njegova žena provodi popodneva i kako to da odjednom imaju para da sina pošalju u privatnu školu. Da li zaista postoji dobrotvorna organizacija koja sve to plaća, kako tvrdi njegova supruga?
Likovi i njihove priče ostaće vam u glavi dugo nakon što pročitate knjigu. Detektivski slučajevi nisu glavna tema. Ne postoji uopšte mnogo misterije i čitalac lako može da reši slučaj.
Čar romana leži u razmišljanju šta učiniti sa rezultatima istrage. Knjiga se dotiče moralnih, etičkih, kulturnih, pa čak i duhovnih pitanja. Da li je iskrenost uvek najbolja politika? Moramo li uvek govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine? Šta ako se ono istinito ne podudara sa moralnim i etičkim? To su pitanja koja se postavljaju i na koja nema jasnih odgovora. (Ako volite da stvari budu crno-bele, onda ova knjiga nije za vas.)
Uživala sam čitajući knjigu i zaista je preporučujem. Kao što sam rekla, nema nikakvog eksplicitnog sadržaja, ali se audira na to, tako da budite pažljivi ako ovu knjigu čitate sa decom.
Izvor: yewnique.wordpress.com
Prevod: Lidija Janjić
Nisam imala šansu da pročitam prvi deo, ali sam uspela da pozajmim oko sedam knjiga iz serijala, pa ću pokušati da ih pročitam po redu. Slučajevi u romanima nisu povezani, ali se odnosi i priče između likova nadovezuju jedni na druge. Nije teško sve pohvatati, jer vas autor brzo uvede u priču.
U romanu „Žirafine suze“, Dragocenu Ramocve, vlasnicu Prve damske detektivske agencije, unajmljuje Amerikanka koja želi da pronađe svoga sina koji je nestao pre deset godina. Da li mu je nestao svaki trag?
Dž. L. B. Matekoni, koga znamo samo pod ovim formalnim imenom, napokon skuplja hrabrost i prosi Dragocenu Ramocve. Dž. L. B. Matekoni je dobar, ljubazan i nežan čovek, koga nekad treba pogurati u pravom smeru. Ma Potokvani, koja radi u sirotištu, to zna, te ga nagovara da usvoji brata i sestru koji pripadaju manjinskoj grupi. Da stvar bude još teža, devojčica je u kolicima.
Dž. L. B. Matekoni je automehaničar, koji se nada da će jednoga dana svoj posao preneti na usvojenog sina, iako ćerku više zanima taj posao.
Ma Grejs Makuci unapređena je saradnicu detektiva i u svom prvom slučaju pomaže jednom čoveku da otkrije gde njegova žena provodi popodneva i kako to da odjednom imaju para da sina pošalju u privatnu školu. Da li zaista postoji dobrotvorna organizacija koja sve to plaća, kako tvrdi njegova supruga?
Likovi i njihove priče ostaće vam u glavi dugo nakon što pročitate knjigu. Detektivski slučajevi nisu glavna tema. Ne postoji uopšte mnogo misterije i čitalac lako može da reši slučaj.
Čar romana leži u razmišljanju šta učiniti sa rezultatima istrage. Knjiga se dotiče moralnih, etičkih, kulturnih, pa čak i duhovnih pitanja. Da li je iskrenost uvek najbolja politika? Moramo li uvek govoriti istinu, celu istinu i ništa osim istine? Šta ako se ono istinito ne podudara sa moralnim i etičkim? To su pitanja koja se postavljaju i na koja nema jasnih odgovora. (Ako volite da stvari budu crno-bele, onda ova knjiga nije za vas.)
Uživala sam čitajući knjigu i zaista je preporučujem. Kao što sam rekla, nema nikakvog eksplicitnog sadržaja, ali se audira na to, tako da budite pažljivi ako ovu knjigu čitate sa decom.
Izvor: yewnique.wordpress.com
Prevod: Lidija Janjić
