Prikaz slovenačkog prevoda Marojevićeve „Majčine ruke“
Iz Pandorine kutije je iskočila istorija.
U leto 1979. imaš petnaest godina i nestrpljivo iščekuješ da kreneš u srednju školu. Međutim, došlo je do komplikacija: mesto u kojem živiš pogodio je moćan zemljotres. Stoga ste se iz primorske varoši Perasta tvoja mama i ti preselili u njen i tvoj rodni grad, Vrbas u Vojvodini. U septembru počinješ školsku godinu u Vrbasu, a gospođa profesorica mama se vraća u Perast, gde osim što ima posao, nadgleda obnavljanje vašeg stana. Kako se osećaš u Vrbasu? Živiš u kući sa srodnicima, tvoja tetka Bojana redovno obaveštava majku o tebi, jednom sedmično moraš da mami napišeš pismo. Naravno da u njemu ni rečju ne spominješ tajne koje te uznemiruju. Zašto su podrum i ostava kuće uvek zaključani? Zašto je na kaminu natpis na nemačkom? Ko su lepe sestre koje su ti zapale za oko na gradskom bazenu? Radoznalost ti ne daje mira i sve više proučavaš prošlost kuće i približavaš se obema sestrama i čarima ženskog tela. Mlađa sestra Herta je tvoja školska drugarica, a starija Sonja medicinska sestra u bolnici, gde slećeš u naručje svog strica lekara kad ti se pogorša hronična plućna bolest. Što više razotkrivaš misteriju kuće i nemačkih sestara, stvari se više komplikuju: istorija grada nosi prećutane traume, a sestre žive rane i stigmatizovanje meštana. Tinejdžerska radoznalost odjednom prerasta u čudovište što jezivim pipcima prošlosti dodiruje mnoge porodice i pojedince, neke od njih i kobno. Kada se u drugom polugodištu vraćaš u Perast, više ništa nije kao ranije.
Kroz ovaj kratki narativ, bez mnogo preokreta, autor književno obrađuje veoma osetljivu temu: sudbinu podunavskih Nemaca, kojima je država Jugoslavija posle Drugog svetskog rata zaplenila kuće i imetak i u njih naselila „svoje ljude“. Autor opričava traumu posredstvom pogleda istorijom neopterećenog tinejdžera kom nakon zemljotresa dopada boravak u „porodičnoj“ kući familije njegove majke. Kuća je jedna od onih koje su oduzete Nemcima, a u zaključanim prostorijama nalaze se lični predmeti prvobitnih stanara. Marojević gradi mrežu književnih likova koja mu omogućuje osvrt na središnju temu iz tačaka gledišta obeju strana – novih i starih stanara. Vezivna nit tih perspektiva bila bi ljubav glavnog junaka i Herte, koja iz krajnje realističkih razloga ne može da bude dovedena do kraja. Najneprijatnija otkrića istorije autor nam spretno prikazuje u svojstvu natčulnih uvida unutar zdravstvenih kriza protagoniste, čime unapred ukida svaku moguću raspravu o autorskoj vernosti istorijskoj istinitosti događaja. U romanu se prepliću otkrića ličnih saznanja o sopstvenoj porodici sa otkrivanjem kolektivne povesti. Izbor poludetinjastog, s vremena na vreme tinejdžerski nadmenog protagoniste vodi nas do osetljive istorijske teme kroz svež, povremeno humoran narativ, sa širokom paletom ništa manje značajnih, slojevito prikazanih sporednih književnih junaka (lik mame, srodnika, prijatelja…) i tema (odnos prema ocu, samohrani roditelj, društveni položaj žena, porodično nasilje, alkoholizam, bolest…). I struktura romana je čitalački prijatna; pripovedanje je raspodeljeno na dvadeset kratkih poglavlja od kojih su pojedina – u skladu sa protagonistom – naslovljena nazivima školskih predmeta.
Bogat kratak roman, vredan višekratnog čitanja.
Autor: Magda Vremec Ragusi
Izvor: dobreknjige.si
Prevod: Domagoj Petrović
U leto 1979. imaš petnaest godina i nestrpljivo iščekuješ da kreneš u srednju školu. Međutim, došlo je do komplikacija: mesto u kojem živiš pogodio je moćan zemljotres. Stoga ste se iz primorske varoši Perasta tvoja mama i ti preselili u njen i tvoj rodni grad, Vrbas u Vojvodini. U septembru počinješ školsku godinu u Vrbasu, a gospođa profesorica mama se vraća u Perast, gde osim što ima posao, nadgleda obnavljanje vašeg stana. Kako se osećaš u Vrbasu? Živiš u kući sa srodnicima, tvoja tetka Bojana redovno obaveštava majku o tebi, jednom sedmično moraš da mami napišeš pismo. Naravno da u njemu ni rečju ne spominješ tajne koje te uznemiruju. Zašto su podrum i ostava kuće uvek zaključani? Zašto je na kaminu natpis na nemačkom? Ko su lepe sestre koje su ti zapale za oko na gradskom bazenu? Radoznalost ti ne daje mira i sve više proučavaš prošlost kuće i približavaš se obema sestrama i čarima ženskog tela. Mlađa sestra Herta je tvoja školska drugarica, a starija Sonja medicinska sestra u bolnici, gde slećeš u naručje svog strica lekara kad ti se pogorša hronična plućna bolest. Što više razotkrivaš misteriju kuće i nemačkih sestara, stvari se više komplikuju: istorija grada nosi prećutane traume, a sestre žive rane i stigmatizovanje meštana. Tinejdžerska radoznalost odjednom prerasta u čudovište što jezivim pipcima prošlosti dodiruje mnoge porodice i pojedince, neke od njih i kobno. Kada se u drugom polugodištu vraćaš u Perast, više ništa nije kao ranije.
Kroz ovaj kratki narativ, bez mnogo preokreta, autor književno obrađuje veoma osetljivu temu: sudbinu podunavskih Nemaca, kojima je država Jugoslavija posle Drugog svetskog rata zaplenila kuće i imetak i u njih naselila „svoje ljude“. Autor opričava traumu posredstvom pogleda istorijom neopterećenog tinejdžera kom nakon zemljotresa dopada boravak u „porodičnoj“ kući familije njegove majke. Kuća je jedna od onih koje su oduzete Nemcima, a u zaključanim prostorijama nalaze se lični predmeti prvobitnih stanara. Marojević gradi mrežu književnih likova koja mu omogućuje osvrt na središnju temu iz tačaka gledišta obeju strana – novih i starih stanara. Vezivna nit tih perspektiva bila bi ljubav glavnog junaka i Herte, koja iz krajnje realističkih razloga ne može da bude dovedena do kraja. Najneprijatnija otkrića istorije autor nam spretno prikazuje u svojstvu natčulnih uvida unutar zdravstvenih kriza protagoniste, čime unapred ukida svaku moguću raspravu o autorskoj vernosti istorijskoj istinitosti događaja. U romanu se prepliću otkrića ličnih saznanja o sopstvenoj porodici sa otkrivanjem kolektivne povesti. Izbor poludetinjastog, s vremena na vreme tinejdžerski nadmenog protagoniste vodi nas do osetljive istorijske teme kroz svež, povremeno humoran narativ, sa širokom paletom ništa manje značajnih, slojevito prikazanih sporednih književnih junaka (lik mame, srodnika, prijatelja…) i tema (odnos prema ocu, samohrani roditelj, društveni položaj žena, porodično nasilje, alkoholizam, bolest…). I struktura romana je čitalački prijatna; pripovedanje je raspodeljeno na dvadeset kratkih poglavlja od kojih su pojedina – u skladu sa protagonistom – naslovljena nazivima školskih predmeta.
Bogat kratak roman, vredan višekratnog čitanja.
Autor: Magda Vremec Ragusi
Izvor: dobreknjige.si
Prevod: Domagoj Petrović
