Prikaz trilera Elizabet Kej „Sedam laži“
Roman „Sedam laži“ autorke Elizabet Kej je neodoljiv, prefinjen i jeziv – zavodljiva i hipnotišuća priča o zamršenom, toksičnom prijateljstvu između dve žene, mračnoj strani opsesije i o svemu što prihvatamo da izgubimo u ime ljubavi.
Ko još nije iskusio da mu se prijateljica zaljubi do ušiju u potpuno pogrešnu osobu? Pred vama su dva izbora: da izrazite zabrinutost i rizikujete da od nje i njenog partnera sebi stvorite zaklete neprijatelje ili držite jezik za zubima i nadate se da će se stvari same srediti, na bolje. Ili, kao u slučaju Džejn Blek, možete da se osmehnete i kažete svojoj prijateljici da mislite da su savršeni jedno za drugo i upustite se u niz laži, izdaje i ubistva (poslednje dve stavke prepuštene su slobodnom izboru).
Džejn i Marni su bile najbolje prijateljice još od kada su se upoznale u višim razredima osnovne škole, i uspele su da ostanu bliske tokom studija, Džejninog prvog braka i iznenadne smrti supružnika. Marni je bila ta koja je pomogla Džejn da se sastavi nakon Džonatanove smrti, pruživši joj podršku kakvu Džejnina porodica nije mogla ili htela da pruži. Uz oca koji je stalno odsutan, majku koja pati od demencije i sestru koja misli samo na sebe, Džejn nema mnogo toga što ide u korist njenim odnosima sa ljudima, tako da je Marni ta na koju se oslanja, kada treba da se suoči sa traumama koje joj život donosi.
Kada Marni upozna Čarlsa, Džejn pretpostavlja da će njena pametna, divna prijateljica brzo uvideti sve što se krije iza njegove pozamašne i prenaglašene fasade. Ali, kako vreme protiče, čini se da je Marni sve više zadovoljna čovekom koji, kako planiraju venčanje, odlučuje da ne želi da njegova bolesna majka prisustvuje događaju, kako ne bi preusmerila pažnju sa srećnog para. Da ga Džejn već nije zamrzela, ovo bi je sigurno ubedilo da nije vredan njene najbolje prijateljice:
„Zato što je to potvrda da je on zaista odvratan, da moja mržnja nije bila neutemeljena ili nezaslužena, već da je opravdana i pravedna. Još više od toga, to je dokazivalo nešto što nisam bila dovoljno samouverena da izrazim pre: da sam zaista bolja od njega. Vodila sam računa o onima kojima sam potrebna: shvatala sam to kao deo sporazuma u ljubavi, dužnosti, porodici.
Tad sam videla da on nije potpuno u tome – šta košta da košta, uopšte nije.“
Od tog trenutka sve počinje da se strmoglavljuje, i kako odnos dve prijateljice počinje da se urušava, tako Džejn poverava Marni sedam krucijalnih laži koje joj je izgovorila. Prijateljstvo koje je nekada bilo kamen temeljac u životima obe žene polako postaje nešto ružno i toksično; Marni se udaljava a Džejn postaje sve očajnija. Ostali segmenti njenog života kreću nizbrdo i Džejn je očajnički potrebna njena prijateljica – ali koje su granice do kojih će ići kako bi spasila njihov odnos i to onakvog kakav bi ona želela da bude?
Roman „Sedam laži“ je potresan osvrt na to šta se dešava kada se ljudi udalje jedni od drugih, istovremeno odbijajući da prihvate, a ponajmanje da nastave dalje sa životom. Džejn je komplikovani, napaćeni narator i često deluje kao da nije svesna koliko su grozni ljudi u njenom okruženju, i pre će okriviti sebe što nije nešto pokušala ili što nije dovoljno vredna, kada je neko zao prema njoj. Najsvetliji primer toga je kada objašnjava svojoj sestri Emi, užasnu stvar koju joj je Čarls priredio:
„Eto dakle nečeg o čemu sam redovno razmišljala poslednjih meseci. Ema nije poznavala Čarlsa. Nije imala razloga da sumnja u moje iskustvo, nije imala razloga da ne veruje da je on zaista ugroženi perverznjak koji će pipkati glavnu deverušu na vlastitom venčanju i to pred svojom prelepom suprugom. A ipak je Emina instinktivna reakcija bila da ne preispituje Čarlsov karakter, već moju verziju događaja. Šta to govori o meni? O mojoj sposobnosti za istinu? O mojoj sposobnosti da tačno procenim situaciju?
Da li ovo, zapravo, ukazuje na to da je Čarls nevin i da te večeri nije bilo zlodela? Da sam ja, i samo ja, pogrešno procenila? Ne smatram da je tako, ali vredi da o tome razmisliš. Uostalom, to je moja istina. A to nije isto što i istina.“
To što Džejn radije krivi sebe za sve živo ili što predstavlja sebe kao zlikovca u celoj priči, umesto da se suoči sa činjenicom da je možda njena sestra užasno ljudsko biće, čija je prva reakcija da okrivi žrtvu, samo govori o njenoj čudnoj potrebi da voljene osobe postavi na nezasluženi pijedestal. Naravno, to ne povlači da Džejn nije zlikovac u romanu – ali, kako biste to saznali, moraćete da pročitate knjigu i otkrijete do kojih izopačenih granica će otići da bi sačuvala vezu sa voljenim osobama.
Autor: Dorin Šeriden
Izvor: criminalelement.com
Prevod: Aleksandra Branković
Ko još nije iskusio da mu se prijateljica zaljubi do ušiju u potpuno pogrešnu osobu? Pred vama su dva izbora: da izrazite zabrinutost i rizikujete da od nje i njenog partnera sebi stvorite zaklete neprijatelje ili držite jezik za zubima i nadate se da će se stvari same srediti, na bolje. Ili, kao u slučaju Džejn Blek, možete da se osmehnete i kažete svojoj prijateljici da mislite da su savršeni jedno za drugo i upustite se u niz laži, izdaje i ubistva (poslednje dve stavke prepuštene su slobodnom izboru).
Džejn i Marni su bile najbolje prijateljice još od kada su se upoznale u višim razredima osnovne škole, i uspele su da ostanu bliske tokom studija, Džejninog prvog braka i iznenadne smrti supružnika. Marni je bila ta koja je pomogla Džejn da se sastavi nakon Džonatanove smrti, pruživši joj podršku kakvu Džejnina porodica nije mogla ili htela da pruži. Uz oca koji je stalno odsutan, majku koja pati od demencije i sestru koja misli samo na sebe, Džejn nema mnogo toga što ide u korist njenim odnosima sa ljudima, tako da je Marni ta na koju se oslanja, kada treba da se suoči sa traumama koje joj život donosi.
Kada Marni upozna Čarlsa, Džejn pretpostavlja da će njena pametna, divna prijateljica brzo uvideti sve što se krije iza njegove pozamašne i prenaglašene fasade. Ali, kako vreme protiče, čini se da je Marni sve više zadovoljna čovekom koji, kako planiraju venčanje, odlučuje da ne želi da njegova bolesna majka prisustvuje događaju, kako ne bi preusmerila pažnju sa srećnog para. Da ga Džejn već nije zamrzela, ovo bi je sigurno ubedilo da nije vredan njene najbolje prijateljice:
„Zato što je to potvrda da je on zaista odvratan, da moja mržnja nije bila neutemeljena ili nezaslužena, već da je opravdana i pravedna. Još više od toga, to je dokazivalo nešto što nisam bila dovoljno samouverena da izrazim pre: da sam zaista bolja od njega. Vodila sam računa o onima kojima sam potrebna: shvatala sam to kao deo sporazuma u ljubavi, dužnosti, porodici.
Tad sam videla da on nije potpuno u tome – šta košta da košta, uopšte nije.“
Od tog trenutka sve počinje da se strmoglavljuje, i kako odnos dve prijateljice počinje da se urušava, tako Džejn poverava Marni sedam krucijalnih laži koje joj je izgovorila. Prijateljstvo koje je nekada bilo kamen temeljac u životima obe žene polako postaje nešto ružno i toksično; Marni se udaljava a Džejn postaje sve očajnija. Ostali segmenti njenog života kreću nizbrdo i Džejn je očajnički potrebna njena prijateljica – ali koje su granice do kojih će ići kako bi spasila njihov odnos i to onakvog kakav bi ona želela da bude?
Roman „Sedam laži“ je potresan osvrt na to šta se dešava kada se ljudi udalje jedni od drugih, istovremeno odbijajući da prihvate, a ponajmanje da nastave dalje sa životom. Džejn je komplikovani, napaćeni narator i često deluje kao da nije svesna koliko su grozni ljudi u njenom okruženju, i pre će okriviti sebe što nije nešto pokušala ili što nije dovoljno vredna, kada je neko zao prema njoj. Najsvetliji primer toga je kada objašnjava svojoj sestri Emi, užasnu stvar koju joj je Čarls priredio:
„Eto dakle nečeg o čemu sam redovno razmišljala poslednjih meseci. Ema nije poznavala Čarlsa. Nije imala razloga da sumnja u moje iskustvo, nije imala razloga da ne veruje da je on zaista ugroženi perverznjak koji će pipkati glavnu deverušu na vlastitom venčanju i to pred svojom prelepom suprugom. A ipak je Emina instinktivna reakcija bila da ne preispituje Čarlsov karakter, već moju verziju događaja. Šta to govori o meni? O mojoj sposobnosti za istinu? O mojoj sposobnosti da tačno procenim situaciju?
Da li ovo, zapravo, ukazuje na to da je Čarls nevin i da te večeri nije bilo zlodela? Da sam ja, i samo ja, pogrešno procenila? Ne smatram da je tako, ali vredi da o tome razmisliš. Uostalom, to je moja istina. A to nije isto što i istina.“
To što Džejn radije krivi sebe za sve živo ili što predstavlja sebe kao zlikovca u celoj priči, umesto da se suoči sa činjenicom da je možda njena sestra užasno ljudsko biće, čija je prva reakcija da okrivi žrtvu, samo govori o njenoj čudnoj potrebi da voljene osobe postavi na nezasluženi pijedestal. Naravno, to ne povlači da Džejn nije zlikovac u romanu – ali, kako biste to saznali, moraćete da pročitate knjigu i otkrijete do kojih izopačenih granica će otići da bi sačuvala vezu sa voljenim osobama.
Autor: Dorin Šeriden
Izvor: criminalelement.com
Prevod: Aleksandra Branković
