Prugastoplave storije

5. 9. 2015.

OVO JE KNJIGA PRIČA: u kojoj autor još jednom u centar svog pripovedačkog interesovanja stavlja svoj zavičajni prostor – Boku Kotorsku, koja u njegovoj fikcionalnoj transpoziciji postaje globalna metafora sveta u kojem živimo. Preplićući mesta, slike i situacije tipične za zalivski život i situirajući ih u vreme koje nalikuje vrlo bliskoj budućnosti sa kratkim pogledima u prošlost, Malović stvara narativni svet u kojem su do krajnjih granica – između crnohumorne karikature i gorkog sarkazma – dovedeni tehnologija, politika vladanja, zagađenje okoline i žeđ za profitom. Razobručeni i samosvrhoviti merkantilizam, tehnologijom ubrzan do neslućenih granica, u vizuri Malovićevih priča, uspeva da potre pre svega čoveka samog (ženski likovi naročito upečatljivo svojom tragičnošću svedoče o tome), svodeći ga isključivo na radnu dimenziju, a potom i sve humanističke vrednosti i duboke kulturološke slojeve koji su se u Boki taložili milenijumima. Kao simbolički vrhunac jeste susret sa morem (koje je za primorce svet) u zalivu u kojem više i nema ribe, tj. života.

ŠTA JE KVALITET OVE KNJIGE? To što snažnim književnoumetničkim stilskim sredstvima tematizuje mnoga aktuelna pitanja, kojih se inače naša savremena književnost često kloni (dehumanizacija društva, ekološka svest). Lišena „morske“ patetike, ova neznatno hiperbolisana futuristička proza, pisana u određenim segmentima i kao omaž Miloradu Paviću, zapravo je upečatljiva negativna utopija u kojoj odsustvo humanosti i istinskog identiteta ma koje vrste obeležavaju Boku koju nam u svojoj literarnoj transpoziciji predstavlja Malović.

PRVA REČENICA GLASI: „Načuo sam nešto o tome u gradu, ali informaciji isprva nisam pridavao značaja.“

POSLEDNJA REČENICA GLASI: „Tog će mu trenutka tek biti kraj.“

KADA BI OVA KNJIGA IMALA UKUS: bio bi to ukus bokeške kužine koja utoljuje glad, zadovoljava čula, ali ne uspavljuje nakon obroka.

PRONAÐITE SLIČNE KNJIGE: među prethodnim knjigama Nikole Malovića, ali pogledajte i roman „2017“ Olge Slavnikove, kao i dela Dušana Kovačevića ili Radoja Domanovića.

PREPORUKA ZA ČITANJE: u kasno popodne, pre nego što sednete pred televizor, kao vrsta odbrane od nadirućih reklama.

Autor: Mladen Vesković
Izvor: Blic

Autor: Nikola Malović

Podelite na društvenim mrežama:

Vidi više

Nikola Malović

Nikola Malović rođen je 1970. u Kotoru. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je knjigu kratkih priča Poslednja decenija, novele u dramskoj formi Kapetan Vizin – 360 stepeni oko Boke, Peraški goblen i oko 3300 tekstova. Priče su mu prevođene na ruski, engleski, poljski i bugarski. Nagrade „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, potom „Majstorsko pismo“ (za životno dјelo), „Lazar Komarčić“ i Oktobarsku nagradu grada Herceg Novog – dobio je za roman Lutajući Bokelj (Laguna, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014, 2016, 2018, 2021, 2022). Kompletan je autor književne foto-monografije Herceg-Novi: Grad sa 100.001 stepenicom (Knjižara So, Herceg Novi, 2011), monografije Brodogradilište u Bijeloj (Jadransko brodogradilište – Bijela, 2012), knjige dokumentarne proze Bokeški berberin (Knjižara So, 2015), Boga u Boci (Nova knjiga, 2015). Napisao je tekst Bokeške bojanke (ilustrator Aleksandar Jeremić, Knjižara So, 2022). Priredio je Bokeški humor (Knjižara So, 2017). Osim storija Za čitanje na plaži (Knjižara So, 2022), оbjavio je Prugastoplave storije (Laguna, 2010, 2016, 2021), koje s romanom Jedro nade (Laguna, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. g; nagrade „Pero despota Stefana Lazarevića“, „Borisav Stanković“, „Pečat vremena“ i nagrada „Branko Ćopić“ Srpske akademije nauka i umetnosti) čine jedinstveni dualni prozni sistem u savremenoj srpskoj književnosti. Jedro nade prevedeno je na ruski (Laguna, 2017) i engleski (Laguna, 2019). Autor je esejističko-dokumentarne proze Boka Kotorska i Srbija (Knjiga komerc, 2018, 2019) i Dogodine na moru (Catena mundi, 2021). Objavio je Galeba koji se smeje – roman za decu i odrasle (Knjiga komerc, 2019, 2020), koji se pojavio i u prevodu na kineski jezik (Knjiga komerc, 2022). Od 2008. g. urednik je izdavačke delatnosti hercegnovske Knjižare So (edicija „Bokeljologija“) i urednik manifestacije „Dani Knjižare So“. Pisao za Politiku i Nedeljnik. Kolumnista je Pečata. Član je Srpskog književnog društva i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat“. Jedan je od osnivača Grupe P-70. Živi u Herceg Novom i u Bijeloj.

Najnovije

3. 4. 2025.

Prikaz romana „Crno srce“: Apel za humanije društvo

U središtu romana „Crno srce“ mlađe italijanske autorke Silvije Avalone (1984) nalaze se Emilija i Bruno: dvoje istraumiranih, usamljenih ljudi koji se sreću u zabačenom i slabo naseljenom planinskom selu Sasaja. Njihove priče su ogledala bola i gubitka: Bruno nosi traumu preživljavanja porodične tr

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Šta deca čitaju? – preporuke povodom Dečjih dana kulture

Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neverovatnim popustima.Pored najsvežijih hitova, za najprobirljivije male čitaoce odabrali smo četiri se

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC

Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC. U petak 4. aprila od 18 sati svoju knjigu „Ko zna šta će od mene biti“ predstaviće Ivana Lukić. Zabavan, podsticaj

Pročitaj više

3. 4. 2025.

Ljubenović u Somboru i Kragujevcu

Posle književne turneje po Republici Srpskoj, gde je održao promocije svojih knjiga u Prijedoru, Kozarskoj Dubici, Gradiški, Prijedoru i Istočnom Sarajevu, pisac Bojan Ljubenović nastavio je da se druži sa svojim čitaocima i u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana dečje knjige, najpre je u ponedeljak

Pročitaj više