Razlozi za vraćanje romanu „Majstor i Margarita“
„Rukopisi ne gore.“
Izuzetni roman Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita“ je ocenjen, od strane proučavaoca nauke o književnosti, kao i od ljubitelja, kao jedno od najboljih književnih dela svih vremena. Jedan od razloga zbog čega je ovo delo uvek aktuelno je što se bavi večnim temama, ljubavi, poznavanja dobra i zla, sadrži pregršt humora i ne manjka satire i društvene kritike. Takođe sadrži elemente različitih žanrova romana, zbog kojih može da se dopadne raznolikoj čitalačkoj publici.
Fabula je podeljena na dve paralelne vremenske linije. Prvi vremenski tok, koji je roman u romanu, odvija se u Judeji za vreme Isusa Hrista, u romanu zvanog Ješua Ha-Norci. Roman u romanu, koji se bavi odnosom Pontija Pilata prema suđenju Hrisovom. Druga vremenska linija prati događaje u Moskvi tridesetih godina XX veka, glavni junaci ovog vremenskog sloja su Majstor i Margarita, pesnik Ivan Bezdomni i urednik časopisa društva MASSOLIT-a, Berlioz. Okidač za radnju romana je dešavanje na Patrijaršijskom ribnjaku, kada Berlioz traži od Bezdomnog da napiše poemu o Isusu Hristu uz argumente da Bog nije živeo na zemlji. Razgovor je čuo profesor Voland, poznatiji kao Satana, i kao argument da je Boga bilo, priča priču o Pilatu koju je napisao Majstor. Radnja romana započinje dolaskom Volanda u Moskvu sa svojom svitom iz dva razloga. Prvi razlog je da u pozorištu Varijeteu održi seansu crne magije, a drugi, da bi pravio godišnji bal demona u noći punog meseca, Valpurgijskoj noći.
Fanstastika
Volandova svita
Sitne i krupne zločine na mig Volanda vrši njegova demonska svita koju čine mačak veličine čoveka, Behemont, riđokosi Azazelo, karirani Korovjov ili Fagot i lepotica Hela. Svita je toliko poznata da je dobila svoj saobraćajni znak na Patrijaršijskom ribnjaku u Moskvi, sa jasnom porukom: „Zabranjeno je razgovarati sa strancima.“
Veštice
U fantastičnom svetu ovog romana postoje u veštice. Pomenuta Hela je stvorena prema folklornom modelu, ima crvenu kosu, meša kotao pred bal kod Satane i crni mačak, Behemont, je često uz nju. Nataša, Margaritina sluškinja, je postala veštica ubrzo nakon Margarite, i stigla je gospodaricu leteći na vepru, Margaritinom suprugu Nikolaju Ivanoviču. Najupečatljivije scene sa vešticama su one u kojima Margarita postaje veštica, biva krunisana za kraljicu demona i postaje domaćica na balu kod Satane, jer je za bal tradicionalno birana domaćica imena Margo.
Stan broj 50 i Varijete
Stan borj 50 je mesto iznenadnog i konačnog nestajanja ljudi koji se se u njemu obreli, što je satira Staljinovog režima, kada su ljudi nestajali bez traga. U stanu broj 50 se održava veliki bal kod Satane, o čemu će biti reči kasnije u tekstu.
Rečeno je da je Voland došao u Moskvu da bi video Moskovljane u masi, razlog je taj da bi saznao da li su se ljudi promenili od poslednjeg njegvog dolaska. U Varijeteu, predstavom naziva „Crna magija i njeno razotkrivanje“, profesor Voland razotkriva grehe Moskovljana: pohlepu –novčanice lete u Varijeteu i ljudi se otimaju da ih uzmu, lakomislenost – žene uzimaju besplatne haljine, cipele i parfeme, a svoje ostavljaju, da bi završile u donjem vešu na ulici, preljubu – Arkadije Apolonovič vara svoju suprugu i daje mesto u pozorištu svojoj ljubavnici.
Bal kod Satane
Bal kod Satane je godišnji bal demona u Valpurgijskoj noći, noći punog meseca. Ova epizoda je prema slikovitosti, maštovitosti i simbolima jedinstvena slika bala demona u svetskoj književnosti. Svečanost je održana u zlokobnom stanu broj 50, ali ne u stvarnom svetu, već fantastičnom. Pripreme za bal su uzbudljive koliko i on sam, Margaritu veštice polivaju krvlju, oblače je u providni ogrtač i cipele od latica bele ruže. Margarita je smeštena na vrh stepeništa u balskoj dvorani, gde kao kraljica Margo dočekuje pristigle goste koji, senzacionalno, izlaze iz kovčega i sa vrha vešala da bi poljubili koleno kraljice. Kulminacija bala, nakon veličanstvenih prizora kao što su fontana sa šampanjcem, biseri, brilijanti i divlje životinje, jeste odsečena glava Berlioza koja je poslužila kao pehar iz koga Voland daje Margariti da pije u zdravlje njegovih gostiju.
Ljubavni sloj romana
Ljubavni sloj romana prati priču Majstora i Margarite, ali se sa druge strane daje pohvala drugih „vrsta“ ljubavi. Prijateljstvo psa Bange i Pontija Pilata je dirljivo prikazano jer verni pas ostaje uz svog gospodara i u Čistilištu, dok je briga Pilata za sudbinu nesrećnog mladića, Ha-Norcija, još jedno podsećanje na moć hrišćanske ljubavi koja utiče na preobražaj čoveka samo verom u njega. Zadržavši se na romansi Majstora i njegove voljene Margaite, možemo da primetimo kako je pisac prikazao ne samo jednu fikcionalnu zaljubljenu ženu, već putem njenog lika odao počast sviim suprugama pisaca bez kojih njihova dela ne bi bila velika kao što jesu. Najpoznatije su supruge Dostojevskog, Ana Grigorjevna Dostojevska, Tolstojeva, Sofija Tolstoj, i konačno, supruga od Bulgakova –Jelena Sergejevna Šilovska. Jeleni Sergejevnoj je Bulgakov diktirao roman „Majstor i Margarita“ kad se razboleo, i ona je čuvala rukopis kao što je Margarita čuvala roman od Majstora kad ga je Voland „vaskrsao“, i konačno, omogućila objavljivanje romana nakon muževljeve smrti.
Kriminalistički roman
Ljubitelji kriminalističkog romana će sigurno ceniti istragu smrti Jude iz Karijata. Naime, istragu vodi šef tajne službe Pontija Pilata, Afranije. Način na koji verni Afranije izveštava Pilata o ubistvu Jude nakon što je izdao Ha-Norciha i zašto nije moguće da ga je žena namamila u Maslinovu goru je možda interesantniji od same smrti Judine.
Osim Judine smrti, u ovom romanu se dovode pitanje i druge hrišćanske dogme, poput Jevanđelja po Mateju, Ha-Norcijeva, odnosno, Isusova smrt, učešće i značaj Pilata u Ha-Norcijevom suđenju, zbog čega je roman „Majstor i Margarita“ veliki u još jednom pogledu.
Autor: Tanja Milenković
Izvor: poessiablog.wordpress.com
Izuzetni roman Mihaila Bulgakova „Majstor i Margarita“ je ocenjen, od strane proučavaoca nauke o književnosti, kao i od ljubitelja, kao jedno od najboljih književnih dela svih vremena. Jedan od razloga zbog čega je ovo delo uvek aktuelno je što se bavi večnim temama, ljubavi, poznavanja dobra i zla, sadrži pregršt humora i ne manjka satire i društvene kritike. Takođe sadrži elemente različitih žanrova romana, zbog kojih može da se dopadne raznolikoj čitalačkoj publici.
Fabula je podeljena na dve paralelne vremenske linije. Prvi vremenski tok, koji je roman u romanu, odvija se u Judeji za vreme Isusa Hrista, u romanu zvanog Ješua Ha-Norci. Roman u romanu, koji se bavi odnosom Pontija Pilata prema suđenju Hrisovom. Druga vremenska linija prati događaje u Moskvi tridesetih godina XX veka, glavni junaci ovog vremenskog sloja su Majstor i Margarita, pesnik Ivan Bezdomni i urednik časopisa društva MASSOLIT-a, Berlioz. Okidač za radnju romana je dešavanje na Patrijaršijskom ribnjaku, kada Berlioz traži od Bezdomnog da napiše poemu o Isusu Hristu uz argumente da Bog nije živeo na zemlji. Razgovor je čuo profesor Voland, poznatiji kao Satana, i kao argument da je Boga bilo, priča priču o Pilatu koju je napisao Majstor. Radnja romana započinje dolaskom Volanda u Moskvu sa svojom svitom iz dva razloga. Prvi razlog je da u pozorištu Varijeteu održi seansu crne magije, a drugi, da bi pravio godišnji bal demona u noći punog meseca, Valpurgijskoj noći.
Fanstastika
Volandova svita
Sitne i krupne zločine na mig Volanda vrši njegova demonska svita koju čine mačak veličine čoveka, Behemont, riđokosi Azazelo, karirani Korovjov ili Fagot i lepotica Hela. Svita je toliko poznata da je dobila svoj saobraćajni znak na Patrijaršijskom ribnjaku u Moskvi, sa jasnom porukom: „Zabranjeno je razgovarati sa strancima.“
Veštice
U fantastičnom svetu ovog romana postoje u veštice. Pomenuta Hela je stvorena prema folklornom modelu, ima crvenu kosu, meša kotao pred bal kod Satane i crni mačak, Behemont, je često uz nju. Nataša, Margaritina sluškinja, je postala veštica ubrzo nakon Margarite, i stigla je gospodaricu leteći na vepru, Margaritinom suprugu Nikolaju Ivanoviču. Najupečatljivije scene sa vešticama su one u kojima Margarita postaje veštica, biva krunisana za kraljicu demona i postaje domaćica na balu kod Satane, jer je za bal tradicionalno birana domaćica imena Margo.
Stan broj 50 i Varijete
Stan borj 50 je mesto iznenadnog i konačnog nestajanja ljudi koji se se u njemu obreli, što je satira Staljinovog režima, kada su ljudi nestajali bez traga. U stanu broj 50 se održava veliki bal kod Satane, o čemu će biti reči kasnije u tekstu.
Rečeno je da je Voland došao u Moskvu da bi video Moskovljane u masi, razlog je taj da bi saznao da li su se ljudi promenili od poslednjeg njegvog dolaska. U Varijeteu, predstavom naziva „Crna magija i njeno razotkrivanje“, profesor Voland razotkriva grehe Moskovljana: pohlepu –novčanice lete u Varijeteu i ljudi se otimaju da ih uzmu, lakomislenost – žene uzimaju besplatne haljine, cipele i parfeme, a svoje ostavljaju, da bi završile u donjem vešu na ulici, preljubu – Arkadije Apolonovič vara svoju suprugu i daje mesto u pozorištu svojoj ljubavnici.
Bal kod Satane
Bal kod Satane je godišnji bal demona u Valpurgijskoj noći, noći punog meseca. Ova epizoda je prema slikovitosti, maštovitosti i simbolima jedinstvena slika bala demona u svetskoj književnosti. Svečanost je održana u zlokobnom stanu broj 50, ali ne u stvarnom svetu, već fantastičnom. Pripreme za bal su uzbudljive koliko i on sam, Margaritu veštice polivaju krvlju, oblače je u providni ogrtač i cipele od latica bele ruže. Margarita je smeštena na vrh stepeništa u balskoj dvorani, gde kao kraljica Margo dočekuje pristigle goste koji, senzacionalno, izlaze iz kovčega i sa vrha vešala da bi poljubili koleno kraljice. Kulminacija bala, nakon veličanstvenih prizora kao što su fontana sa šampanjcem, biseri, brilijanti i divlje životinje, jeste odsečena glava Berlioza koja je poslužila kao pehar iz koga Voland daje Margariti da pije u zdravlje njegovih gostiju.
Ljubavni sloj romana
Ljubavni sloj romana prati priču Majstora i Margarite, ali se sa druge strane daje pohvala drugih „vrsta“ ljubavi. Prijateljstvo psa Bange i Pontija Pilata je dirljivo prikazano jer verni pas ostaje uz svog gospodara i u Čistilištu, dok je briga Pilata za sudbinu nesrećnog mladića, Ha-Norcija, još jedno podsećanje na moć hrišćanske ljubavi koja utiče na preobražaj čoveka samo verom u njega. Zadržavši se na romansi Majstora i njegove voljene Margaite, možemo da primetimo kako je pisac prikazao ne samo jednu fikcionalnu zaljubljenu ženu, već putem njenog lika odao počast sviim suprugama pisaca bez kojih njihova dela ne bi bila velika kao što jesu. Najpoznatije su supruge Dostojevskog, Ana Grigorjevna Dostojevska, Tolstojeva, Sofija Tolstoj, i konačno, supruga od Bulgakova –Jelena Sergejevna Šilovska. Jeleni Sergejevnoj je Bulgakov diktirao roman „Majstor i Margarita“ kad se razboleo, i ona je čuvala rukopis kao što je Margarita čuvala roman od Majstora kad ga je Voland „vaskrsao“, i konačno, omogućila objavljivanje romana nakon muževljeve smrti.
Kriminalistički roman
Ljubitelji kriminalističkog romana će sigurno ceniti istragu smrti Jude iz Karijata. Naime, istragu vodi šef tajne službe Pontija Pilata, Afranije. Način na koji verni Afranije izveštava Pilata o ubistvu Jude nakon što je izdao Ha-Norciha i zašto nije moguće da ga je žena namamila u Maslinovu goru je možda interesantniji od same smrti Judine.
Osim Judine smrti, u ovom romanu se dovode pitanje i druge hrišćanske dogme, poput Jevanđelja po Mateju, Ha-Norcijeva, odnosno, Isusova smrt, učešće i značaj Pilata u Ha-Norcijevom suđenju, zbog čega je roman „Majstor i Margarita“ veliki u još jednom pogledu.
Autor: Tanja Milenković
Izvor: poessiablog.wordpress.com
