„Biser koji je slomio školjku“ je dirljivo svedočenje o borbi i potčinjavanju Avganistanki, o njihovoj patnji koja traje vekovima. Ovaj roman briljantno prikazuje život Rahime, moderne devojke iz Avganistana, čiju priču pratimo uporedo sa pripovešću o životu njene čukunbake Šekibe, koja je živela jedan vek pre Rahime.

Rahima se bori sa svojim ocem koji je zavisnik od droga, i tradicionalnom strukturom avganistanskog društva koje joj zabranjuje da napusti svoj dom bez pratnje muškog člana porodice. Zbog toga Rahima i njene sestre retko napuštaju kuću, čak i radi odlaska u školu. Njena tetka Kala Šaima pokušava da pomogne Rahimi time što joj priča priču o Šekibi, koja se nosila sa istim problemima a prevazišla ih je time što je uz pomoć drevnog običaja „bača poš“ uspela da poseti mesta zabranjena za avganistanske devojčice. Bača poš dozvoljava ženskoj deci da postanu sinovi pod uslovom da su obučene kao dečaci i da se tretiraju kao dečaci, dok ne dosegnu uzrast za udavanje. Kala Šaima koristi Šekibinu priču da poduči Rahimu ne samo kako da bude bača poš, već i da svojoj nećaki ulije svest o nečem drugom osim tradicionalne uloge žene, da joj ovom pričom prenese poruku o osnaživanju i čvrstini. 

Hašimi daje čitaocu prelepo napisanu priču punu dirljive iskrenosti ogrnutu divljenjem i poštovanjem. Koristi istorijsko svedočenje da nauči moderne devojke kako da budu samostalnije i kako da steknu osećaj vrednosti i samopouzdanje. Slušanjem priča o precima moderna žena uči kako i kada da slomi svoju školjku.

Izvor: historicalnovelsociety.org