Drugi roman spisateljice Džesi Barton je istorijska misterija koja prati intrige u svetu umetnosti na dva mesta i u dva vremenska perioda: Španija uoči građanskog rata 1936. i London za vreme veselih šezdesetih. Isprepletane priče se bave pitanjima porekla i autentičnosti umetničkih predmeta i dilemom jedne umetnice.

Autorka veoma vešto drži čitaoce u neizvesnosti, povremeno pobuđujući sumnju zanimljivim nagoveštajima, koji se tek naknadno odgonetnu. Ovu pripovest složenu na više nivoa pokreću izuzetni likovi koji pokreću širok spektar tema – šovinizam u umetničkom svetu, fašizam i antisemitizam u Španiji tridesetih godina, rasizam u Londonu šezdesetih godina – ali istovremeno ne predstavljaju jednodimenzionalne stereotipe. Autorka naizmenično menja vremenski okvir i izraz, gradeći složenu dvostruku krizu i njeno razrešenje. 

Priču  iz tridesetih, koja počinje iznenađujućim tajnama u vezi sa jednom slikom, pričaju mlada Oliva Šlos i njena služavka Tereza Robles. Oliva je slikarka, studentkinja prestižne „Slejd Art“ škole u Londonu. Boravi u Španiji, sa ocem uticajnim trgovcem umetničkim delima, jevrejsko-austrijskog porekla i sa majkom, bogatom Britankom, naslednicom imperije izgrađene na marmeladi. Oliva se zaljubljuje u brata svoje služavke Tereze, Isaka, slikara i revolucionara. Sjajno prikazano okruženje predstavlja protivtežu izgnaničkog života u Španiji u kojem lični i umetnički nemir raste istovremeno sa nasiljem koje preplavljuje zemlju.

Priču iz 1967. pripoveda Odela, imigrantinja sa Kariba, koja je u London došla da postane pisac, a radi u umetničkoj galeriji. Odela postaje zaintrigirana misterijom o slici koju je nasledio njen dečko, Lori, i donosi je u galeriju na procenu – reč je o izuzetnoj alegorijskoj predstavi iz tridesetih, pripisanoj španskom slikaru, pokojnom Isaku Roblesu.

Odela nastavlja svoju vezu sa Lorijem, uprkos protivljenju svoje šefice koja je savetuje da se usredsredi na pisanje, i počinje da istražuje poreklo slike. Naposletku, Odel čekaju neverovatna iznenađenja i otkrića o njenom ljubavniku, njenoj šefici, ali i slici.

Vremenski okviri koji se prepliću doprinose zanimljivosti i kompleksnosti priče, mada scene iz londonskih umetničkih galerija šezdesetih godina padaju u drugi plan  u poređenju sa poglavljima koja govore o dešavanjima u Španiji. Autorka na živopisan i lirski način opisuje predele u unutrašnjosti, ali i odnose između Olive, njenih roditelja, Tereze i Isaka.

Pre nego što je postigla internacionalni uspeh svojim prvim romanom „Minijaturista“, Džesi Barton se bavila glumom. Možda je to doprinelo njenom sluhu za karipski ritam koji se povremeno čuje u Odelinom govoru,  njenom spretnom baratanju pri promenama scene, njenom oku za detalje na kostimima i fizičkim gestovima i za dvostruke dramske zaokrete u priči.

 Posveta, koju je napisao Džon Berger, a koju je autorka odabrala za „Muzu“ predstavlja prikladan komentar na temu beskrajnih mogućnosti svakog pripovedača da izvuče nešto jedinstveno iz istorije i onda to obogati svojim pripovedačkim senzibilitetom i vizijom: „Nikada više jedna priča neće biti ispričana kao da je jedina.“ Čitaoci koji vole misteriju, psihološku dramu, istorijsku fikciju, umetnost, i intrige u romanu „Muza“ pronaći će mnogo toga u čemu će uživati. Dvostrukost ove priče je upravo ono što je čini izuzetnom i sjajnom.

Izvor: washingtonindependentreviewofbooks.com
Prevod: Maja Horvat