Ljubavni trougao u svetu proširenom internetom i novim navikama.

Log in, Event, Share, Internaut, Settings, Search, Log Out, Digital Development Manager, Director of Online PR Department, Social Media Manager, Media Relations Manager, Facebook, Twitter, MySpace, Viber, lajkovanje, hashtagovanje... Dobrodošli u rečnik srpskog čoveka 21. veka zavisnog od interneta, društvenih mreža, šerovanja, tagovanja, postovanja...

U tom svetu proširenom internetom i novim navikama, Aleksandar Ilić (1981) smešta svoj ljubavni trougao koji, kako navodi njegov izdavač Laguna, istražuje granice ljubavi i beskonačnost interneta.

Radnja romana „PR“ jednim delom se odvija u elitnoj beogradskoj PR agenciji a drugim na internetu – od običnog flertovanja i razmene sitnih zadovoljstava na Fejsu ili Tviteru do najmisterioznijih prostranstava Deep Weba gde je moguće iznajmiti Rent-A-Hacker usluge ili naručiti nečije ubistvo.

Upravo u tom bezličnom, isfabrikovanom svetu bombastičnih naziva funkcija, iskrivljenog rečnika i isfoliranih „faca“ koje sve imaju (i nameću) potrebu da izgledamo isto i ponašamo se isto, Ilić smešta iznenađujuće ljudsku, na momente gotovo romantičnu priču.

Iako u početku roman, zbog internet rečnika i rogobatnih funkcija na engleskom (iza kojih se zapravo kriju obične funkcije sekretarice, dizajnera, osobe za odnose sa javnošću, direktorčića) deluje naporno i razuđeno a Beograd u kome se glavni junak kreće kao grad iz budućnosti, i to ne preterano sjajne, „PR“ ubrzo pronalazi svoj glas i čitaocu pruža zanimljiv, zabavan, na momente surov pogled na domaću PR (public relations) scenu i realističnu, nimalo sentimentalnu ljubavnu priču 21. veka.

Komunikolog i PR Lead za zemlje Balkana u kompaniji Microsoft Tanja Tatomirović odlično je sumirala roman rečima „Kad pročitate 'PR' pročitali ste nas sve“.

Oštar, ironičan, sirov, surov, duhovit, prepun „stranih reči i izraza“ koje na velika vrata ulaze u naš jezik, Ilićev „PR“ je u neku ruku „godišnjak“ generacija 21. veka, svedočanstvo o vremenu u kome žive.

Autor: Ksenija Prodanović, Tanjug
Izvor: Nedeljnik