„Sabor srpskih velikana“ – leksikon o 463 ličnosti koje su obeležile za Srbe 70 ključnih godina
„Ko sam ja? Ko smo mi ? Može li se drvo raspoznati po vrhovima krošnje, ako se ne pokaže grana iz koje su ti izdanci, iako se ne vidi drvo iz korena? Tako je sa čovekom, tako je sa narodom.“
Da bi na ta pitanja našao odgovore, Petar Žebeljan (1939), ono što ima njegov srpski narod danas, u svom „Saboru srpskih velikana“ osvetljava likove predaka koji su se za sve to zauzimali u vremenu od 1848. od liberalno-nacionalnih revolucija širom Evrope pa do okončanja Prvog svetskog rata.
U tom periodu Srbija je založila sve što je imala za svoj opstanak, za slobodu i svoju državnost, stekla je međunarodno priznanje svoje nezavisnosti i krenula u duhovnu obnovu, stvarajući novi prosvetljeni duhovni ambijent u kome su se rađali i stasavali veliki ljudi.
Među njima je bilo i ljudi koji nisu po rođenju Srbi, ali su se svojim delom upisali u baštinu i istoriju srpskog naroda.
Priređivač ove knjige, kako je u pogovoru napisao prof. dr Jovan Janjić, „želi da predstavi te ljude ne samo da ih ne prepustimo danas zaboravu već da pokaže kako je sve to skupo plaćano i na čemu stoje nove, savremene generacije“. Janjić ukazuje da „znajući prošlost, razumemo prilike u kojima živimo, upoznajući pretke, spoznajemo sebe“. Za priređivača, Janjić piše, da govori o delu onih „koji su stvarali srpsku državu i danas se na to naslanjaju njihovi potomci“.
Žebeljan na popularan način predstavlja 463 ličnosti, po azbučnom redu, među kojima ima poznatih i manje poznatih ličnosti, iznoseći poznate i manje poznate podatke o njihovom životu, radu i o onome sa čime su nas zadužili.
Pišući o ovoj knjizi koja se bavi „izuzetno važnim periodom novovekovne i srpske istorije“, prof. dr Dejan Mikavica beleži da se danas o tom periodu nedovoljno zna, pa čak i među naučnicima i zato je Žebeljan napisao „Sabor srpskih velikana“ – „da se nadoknade mnogi propusti“.
Bez ovih Srba, dodao je Mikavica, „nemoguće je zamisliti razvoj srpske državnosti, uzvišenu, iznad svega požrtvovanu borbu srpskog naroda za očuvanje nacionalnog identiteta, učvršćivanje i odbranu njegove autonomije. Ovom knjigom Žebeljan daje višestruko dragocen doprinos obnovi i učvršćenju našeg istorijskog sećanja na ličnosti koje su svojim delom trajno zadužili našu istoriju“.
Inače, Petar Žebeljan je rođen u Banatu, u Perlezu, a gimnaziju je završio u Zrenjaninu, dok je jugoslovensku i svetsku književnost diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Najduže je radio po novinarskim redakcijama Radio Beograda. Sve vreme se bavio i pisanjem priča i dokumentarno-fikcionalne proze, radio je antologije poezije, a pre „Sabora srpskih velikana“, objavio je pre tri godine „Sabor junaka“.
Žebeljan je u uvodnom slovu istakao da je „ovo prilika da podseti čitaoce na važne reči Jovana Skerlića, velikog srpskog književnog istoričara i kritičara koje izražavaju njegov stav o Srbiji u 19. i na početku 20. veka, da su Srbi kao deca, kada uče da hodaju, posrtali, pipali po mraku, padali posle celog niza skupo plaćenih iskustava, naučili ići svojim nogama i postali su samostalni bez pomoći sa strane, kao što je bio slučaj sa svim ostalim narodima na Balkanu. A i narod je, u slobodi, vaspitavan i politički sazreo bez tutora“.
„Potreba da se uradi jedan ovakav leksikon o ličnostima koje su doprinele stvaranju srpske države pojavila se nedavno, kada je Srbija opet postala samostalna država. Knjiga je zamišljena kao priručnik da čitaoci ne bi imali problema sa obimnim leksikografskim tomovima već da dobiju sažete podatke o jednom istorijskom periodu kroz živote važnih ličnosti toga vremena“, naglasio je priređivač.
Desetak ličnosti u ovoj knjizi dobilo je više prostora, nastavlja Žebeljan, jer su to zaslužili: Vuk, Njegoš, Andrić, Tesla, Pupin, Milanković i drugi. Ima i ličnosti koje su dobile više prostora, ali to autor knjige objašnjava da se radi o ljudima za koje on ima naglašeni afinitet zbog njihovog dela ili delovanja.
Naravno, neću da citiram pojedine odrednice koje su me posebno interesovale pa sam ih pročitala, ali to ostavljam budućim čitaocima koji „Sabor“ mogu da čitaju u celini ili da lako pronađu ličnost koja ih zanima.
Ukratko: Laguna je ponovo obradovala knjigoljupce pa su ponovo dobili zanimljivu i korisnu knjigu.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
Da bi na ta pitanja našao odgovore, Petar Žebeljan (1939), ono što ima njegov srpski narod danas, u svom „Saboru srpskih velikana“ osvetljava likove predaka koji su se za sve to zauzimali u vremenu od 1848. od liberalno-nacionalnih revolucija širom Evrope pa do okončanja Prvog svetskog rata.
U tom periodu Srbija je založila sve što je imala za svoj opstanak, za slobodu i svoju državnost, stekla je međunarodno priznanje svoje nezavisnosti i krenula u duhovnu obnovu, stvarajući novi prosvetljeni duhovni ambijent u kome su se rađali i stasavali veliki ljudi.
Među njima je bilo i ljudi koji nisu po rođenju Srbi, ali su se svojim delom upisali u baštinu i istoriju srpskog naroda.
Priređivač ove knjige, kako je u pogovoru napisao prof. dr Jovan Janjić, „želi da predstavi te ljude ne samo da ih ne prepustimo danas zaboravu već da pokaže kako je sve to skupo plaćano i na čemu stoje nove, savremene generacije“. Janjić ukazuje da „znajući prošlost, razumemo prilike u kojima živimo, upoznajući pretke, spoznajemo sebe“. Za priređivača, Janjić piše, da govori o delu onih „koji su stvarali srpsku državu i danas se na to naslanjaju njihovi potomci“.
Žebeljan na popularan način predstavlja 463 ličnosti, po azbučnom redu, među kojima ima poznatih i manje poznatih ličnosti, iznoseći poznate i manje poznate podatke o njihovom životu, radu i o onome sa čime su nas zadužili.
Pišući o ovoj knjizi koja se bavi „izuzetno važnim periodom novovekovne i srpske istorije“, prof. dr Dejan Mikavica beleži da se danas o tom periodu nedovoljno zna, pa čak i među naučnicima i zato je Žebeljan napisao „Sabor srpskih velikana“ – „da se nadoknade mnogi propusti“.
Bez ovih Srba, dodao je Mikavica, „nemoguće je zamisliti razvoj srpske državnosti, uzvišenu, iznad svega požrtvovanu borbu srpskog naroda za očuvanje nacionalnog identiteta, učvršćivanje i odbranu njegove autonomije. Ovom knjigom Žebeljan daje višestruko dragocen doprinos obnovi i učvršćenju našeg istorijskog sećanja na ličnosti koje su svojim delom trajno zadužili našu istoriju“.
Inače, Petar Žebeljan je rođen u Banatu, u Perlezu, a gimnaziju je završio u Zrenjaninu, dok je jugoslovensku i svetsku književnost diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Najduže je radio po novinarskim redakcijama Radio Beograda. Sve vreme se bavio i pisanjem priča i dokumentarno-fikcionalne proze, radio je antologije poezije, a pre „Sabora srpskih velikana“, objavio je pre tri godine „Sabor junaka“.
Žebeljan je u uvodnom slovu istakao da je „ovo prilika da podseti čitaoce na važne reči Jovana Skerlića, velikog srpskog književnog istoričara i kritičara koje izražavaju njegov stav o Srbiji u 19. i na početku 20. veka, da su Srbi kao deca, kada uče da hodaju, posrtali, pipali po mraku, padali posle celog niza skupo plaćenih iskustava, naučili ići svojim nogama i postali su samostalni bez pomoći sa strane, kao što je bio slučaj sa svim ostalim narodima na Balkanu. A i narod je, u slobodi, vaspitavan i politički sazreo bez tutora“.
„Potreba da se uradi jedan ovakav leksikon o ličnostima koje su doprinele stvaranju srpske države pojavila se nedavno, kada je Srbija opet postala samostalna država. Knjiga je zamišljena kao priručnik da čitaoci ne bi imali problema sa obimnim leksikografskim tomovima već da dobiju sažete podatke o jednom istorijskom periodu kroz živote važnih ličnosti toga vremena“, naglasio je priređivač.
Desetak ličnosti u ovoj knjizi dobilo je više prostora, nastavlja Žebeljan, jer su to zaslužili: Vuk, Njegoš, Andrić, Tesla, Pupin, Milanković i drugi. Ima i ličnosti koje su dobile više prostora, ali to autor knjige objašnjava da se radi o ljudima za koje on ima naglašeni afinitet zbog njihovog dela ili delovanja.
Naravno, neću da citiram pojedine odrednice koje su me posebno interesovale pa sam ih pročitala, ali to ostavljam budućim čitaocima koji „Sabor“ mogu da čitaju u celini ili da lako pronađu ličnost koja ih zanima.
Ukratko: Laguna je ponovo obradovala knjigoljupce pa su ponovo dobili zanimljivu i korisnu knjigu.
Autor: Vera Kondev
Izvor: Fakti
