„Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao“: Paralelna istorija 20. veka
Neposredno pre nego što bi započela proslava njegovog stotog rođendana u monotonom staračkom domu u Malmćepingu u kom živi, Alan Karlson odlučuje da skoči kroz prozor, u cvetnu leju, i ode gde god ga okolnosti odvedu. Na autobuskoj stanici traži kartu za vožnju u bilo kom pravcu i pristaje da pričuva kofer nadobudnog, plavokosog mladića dok ovaj obavi fiziološke potrebe u toaletu. Junoša odlazi u WC, Alanov autobus za Strengnes kreće i starac se ukrcava sa tuđim koferom za koji će se ispostaviti da sadrži milione švedskih kruna. Na neizvesnom putovanju glavni junak sreće nešto mlađeg od sebe Julijusa Junsona koji će mu pomoći oko progona mladog plavokosog mafijaša i njegove organizacije i s kojim će se sprijateljiti. U progon bivaju uključeni i policija i mediji…
Ovakvim sižeom švedski autor Junas Junason (1961) nije postigao samo originalnu i dinamičnu priču koja je u potpunom saglasju s neobičnim naslovom, već je, sa druge, „ozbiljnije“ strane, pred čitaoca podastro niz gotovo neminovnih pratećih pitanja: da li se starost meri godinama ili time da li je čovek spreman na rizike bez obzira na to koliko vremešan bio? Koliko nas trpi rutinu, monotoniju i licemerne ceremonije zarad izvesne, predvidljive udobnosti, a u kom procentu smo odvažni da stavimo na kocku ono što posedujemo u potrazi za važnim osveženjima i prijateljstvom? Koliko je život lišen istinskog vitalizma zaista – život? Jedno od impliciranih pitanja, na kraju krajeva, je i: da li je bolje prihvatiti većinska pravila igre ili – skočiti kroz prozor?
Ako bi nekome mogao delovati kao mušičav vremešan čovek, Alan Karlson je, uz ostalo, živa oda dostojanstvenoj starosti.
Osim segmenta sižea koji protiče u savremenosti, tokom maja 2005. godine, u romanu su opisani i događaji iz bezmalo celog dvadesetog veka. Ispričani su posredstvom flešbekova, a njihov glavni junak je – Alan Karlson. Slobodan pristup istoriografskim faktima ima za cilj, s jedne strane, da učini verodostojnijim narav neuobičajenog glavnog junaka, počev od njegovog interesovanja za eksplozive u mladosti, koje mu ni na stoti rođendan nije dopuštalo da pristane na monotoniju, a kamoli dok je bio neuporedivo mlađi i živeo u „interesantnijim vremenima“. Tako je Karlson, sudeći po svojim prisećanjima koje prenosi likovima koje sreće na putu, ne samo upoznao Čerčila, Staljina, Trumana, Ajnštajna, Mao Cеdunga, španskog diktatora Franka… nego i podelio s njima životne epizode. Paralelna panorama dvadesetog veka, odnosno vrlo slobodan pristup povesnim faktima služi Junasonu, sa druge strane, za legitimno pisanje istoriografske metafikcije, koja dozvoljava literaturi da se ironijski poigra povešću, umesto da, kako je to najčešće bio slučaj u klasičnom istorijskom romanu, bude obratno.
Iako je posredi i dalje alternativan književni tretman povesti, autor je dao ne samo hrabar nego i značajan dugoročni podsticaj za njegovo moguće ustoličavanje kao primarnog: „Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao“ nije samo proglašen knjigom godine u Švedskoj i dobio nagradu tamošnjih knjižara nego je i preveden na trideset pet jezika i prodat, ukupno, u tiražu od šest miliona primeraka.
Autor: Domagoj Petrović
Ovakvim sižeom švedski autor Junas Junason (1961) nije postigao samo originalnu i dinamičnu priču koja je u potpunom saglasju s neobičnim naslovom, već je, sa druge, „ozbiljnije“ strane, pred čitaoca podastro niz gotovo neminovnih pratećih pitanja: da li se starost meri godinama ili time da li je čovek spreman na rizike bez obzira na to koliko vremešan bio? Koliko nas trpi rutinu, monotoniju i licemerne ceremonije zarad izvesne, predvidljive udobnosti, a u kom procentu smo odvažni da stavimo na kocku ono što posedujemo u potrazi za važnim osveženjima i prijateljstvom? Koliko je život lišen istinskog vitalizma zaista – život? Jedno od impliciranih pitanja, na kraju krajeva, je i: da li je bolje prihvatiti većinska pravila igre ili – skočiti kroz prozor?
Ako bi nekome mogao delovati kao mušičav vremešan čovek, Alan Karlson je, uz ostalo, živa oda dostojanstvenoj starosti.
Osim segmenta sižea koji protiče u savremenosti, tokom maja 2005. godine, u romanu su opisani i događaji iz bezmalo celog dvadesetog veka. Ispričani su posredstvom flešbekova, a njihov glavni junak je – Alan Karlson. Slobodan pristup istoriografskim faktima ima za cilj, s jedne strane, da učini verodostojnijim narav neuobičajenog glavnog junaka, počev od njegovog interesovanja za eksplozive u mladosti, koje mu ni na stoti rođendan nije dopuštalo da pristane na monotoniju, a kamoli dok je bio neuporedivo mlađi i živeo u „interesantnijim vremenima“. Tako je Karlson, sudeći po svojim prisećanjima koje prenosi likovima koje sreće na putu, ne samo upoznao Čerčila, Staljina, Trumana, Ajnštajna, Mao Cеdunga, španskog diktatora Franka… nego i podelio s njima životne epizode. Paralelna panorama dvadesetog veka, odnosno vrlo slobodan pristup povesnim faktima služi Junasonu, sa druge strane, za legitimno pisanje istoriografske metafikcije, koja dozvoljava literaturi da se ironijski poigra povešću, umesto da, kako je to najčešće bio slučaj u klasičnom istorijskom romanu, bude obratno.
Iako je posredi i dalje alternativan književni tretman povesti, autor je dao ne samo hrabar nego i značajan dugoročni podsticaj za njegovo moguće ustoličavanje kao primarnog: „Stogodišnjak koji je iskočio kroz prozor i nestao“ nije samo proglašen knjigom godine u Švedskoj i dobio nagradu tamošnjih knjižara nego je i preveden na trideset pet jezika i prodat, ukupno, u tiražu od šest miliona primeraka.
Autor: Domagoj Petrović
