Ima mnogo knjiga poput „Hajdi“, koje romantično prikazuju prirodu kao nešto prelepo i prijateljski nastrojeno, ali roman „Srž zla“ Luke D’Andree je u 31 zemlji ocenjen kao triler dostojan Stivena Kinga ili Jua Nesbea, jer nas podseća da priroda može biti izuzetno surova i „najspremniji“ mogu nestati u sekundi.

Italijanski pisac je, u jednom intervjuu, rekao da treba samo da pogledamo šta se dogodilo u Pedrogao grande, u Portugalu: „Ne možemo ukrotiti prirodu, jer ona ne sluša nikoga. Kao da ste bacili kockice. Dovoljna je oluja, jedna munja, požar i odjednom imate šezdesetoro mrtvih.“

Upravo zbog toga je želeo da priroda bude protagonista njegovog romana: „Priroda je neverovatno surova, tu nema mesta ni poverenju ni greškama. S obzirom da sam i sam planinar, imam pomalo fatalistički odnos, ali me je ono što sam video i doživeo naučilo me je da je to jedna neobuzdana i sveprisutna sila“, objašnjava italijanski autor.

„Srž zla“ je priča, ispričana u prvom licu, o jednom Amerikancu koji se bavi dokumentarnim filmovima, koji se sa ženom i ćerkom nastanjuje u jednom malom selu u Alpima, odakle potiče njegova žena, a gde se nekoliko godina ranije dogodilo nešto što nikada nije rasvetljeno.

Opsesija jednog čoveka i okrutna priroda

„On je otac koji se, iznenada, našao usred strašne nesreće što ga je primoralo da se preispita, jer je u nekom trenutku izgubio kompas. Morao je da se promeni, jer se našao na ivici ponora i tu se javlja njegovo zanimanje za ubistvo koje se dogodilo mnogo godina ranije, ali pravi zločinac je priroda koja je uništila sve dokaze sa mesta zločina“, kaže autor.

Sve ovo se dešava u jednom malom selu, „zatvorenom za strance, što je uobičajeno“, gde je mnogo toga skriveno, a naizgled se vode krilaticom „sve je to rokenrol“.

On smatra da se ova zavera mogla dogoditi na bilo kom mestu, od Anda do Himalaja, gde god postoji izolovana zajednica: „Reč je o maloj zajednici koja čuva jednu tajnu, a taj mali pakao može postojati bilo gde.“

Pre nego što je napisao knjigu, Luka d’Andrea je snimio dokumentarni film („Mountain Heroes“), u kom je okosnica priče bila „Soccorso Alpino“ – planinska spasilačka služba – ali je ubrzo postao svestan činjenice da „koliko god čovek mislio da je dominantan, postoji jedna zastrašujuća sila koja je svuda i koja se ispoljava kad hoće i kako hoće.“

Roman je napisan u prvom licu, jer je autorova namera bila da zasnuje radnju na opsesiji jednog čoveka, koji je dobra osoba, a koji se našao pod velikim pritiskom, „goreći“ od potrebe da sazna šta se dogodilo na planini mnogo godina ranije, teskoba koja prelazi i na čitaoca.

Autor je proveo četiri meseca radeći na strukturi knjige, koja ima veoma neobičan ritam, i čiji čitavi pasusi sadrže samo jednu reč, što joj, pored književnog, daje specifičan vizuelni kvalitet.

Iako se „veoma razlikuje“ od američkog crnog romana, „u kom bombe eksplodiraju na svakih pet minuta“, otkrivamo da je jedan od producenata „Gomore“, otkupio prava sa namerom da snimi seriju po ovom romanu.

„Luda i brza“ vožnja   

D’Adrea je napisao svoj prvi triler – pre nego što je nastala trilogija za mlade „Wunderkind“ – po principu „što prostije, to bolje“, odnosno, uvek tražeći pravu reč, koja na kraju bude ona najjednostavnija, „i čini se da to daje najbolji vizuelni efekat“, šali se autor.

Za glavnog junaka sam izabrao Severnoamerikanca, jer su mi bile potrebne „oči stranca“, nekoga ko ne potiče iz Bolzana ili iz te oblasti, i ko može da se upusti u stvari bez predrasuda.

Poređenja sa Kingom i Nesbeom prima sa poniznošću i ponosom, jer je odrastao čitajući Kinga, a vremenom je dobro upoznao i Nesbea: „Oni pišu korisnu književnost.“

„Ja ne pišem društveno angažovanu književnost. Govorim o trenutku u kom su moralne norme u velikoj krizi, a to je zajedničko svim ljudima svuda u svetu“, dodao je.

Izvor: 20minutos.es