U ovom romanu se ponovo susrećemo sa skoro svim likovima koje smo upoznali čitajući prethodne delove sage, a pojavljuje se i novi lik Bruno, razvedeni pisac sa petogodišnjom kćerkom. Mnogo je drugačiji od Viktora, ali i on ima jedinstven šarm. Možda nije podjednako zgodan, ali njegova privlačnost leži u tome što jasno zna šta hoće i još važnije, zna kako da nasmeje Valeriju.

Elisabet Benavent nas ponovo osvaja svojim prirodnim stilom koji je najbolje izražen u sočnim i zabavnim dijalozima koji su ponekad ironični, ponekad pikantni, a nekad pak sentimentalni. Valerija ponovo pripoveda u prvom licu, pa nam na taj način približava svoje misli i osećanja, a deli sa nama i priče njenih drugarica, kao i svoje radosti i brige. Ritam romana je izuzetno dinamičan, gotovo i više od prethodnih delova. Možda ćete smatrati da je manje duhovit od prethodnih, ali vam zbog toga neće biti manje zabavan. I dalje pripoveda ljubavnu priču i obogaćuje je erotskim scenama, ali one nikada ne narušavaju opšti ton romana niti su dosadne, već u određenoj meri služe da pojačaju element romantike. 

Smatram da se veština autorke ogleda u tome što unosi mnogo raznovrsnih elemenata u svoje romane, zbog čega su oni vrlo dinamični. Upoznajemo likove koji su potpuno različitih naravi, saznajemo čime se bave, kako žive, koga vole…Pruža čitaocu nekoliko tema koje ga mogu zainteresovati, da bi se sve na kraju sjedinile u jedinstvenu priču.

Što se raspleta tiče, samo ostaje da zaključimo kako se Valerijina priča ne završava ovim romanom, pošto postoji i četvrti deo sage u kojem ćemo konačno saznati ko osvaja Valerijino srce. Barem nam ostaje da se nadamo da je tako.

Izvor: adivinaquienlee.blogspot.com
Prevod: Sonja Laštro