Ležala sam budna u 3 sata izjutra i tiho proklinjala jastuk, ćebe, uličnu svetiljku koja mi obasjava prozor. Nikada pre toga nisam imala problem sa spavanjem, ali teška oluja uskih rokova i odgovornosti imala je svoj uticaj na nekoliko noći tokom prethodne nedelje.

Baš u to vreme sam naletela na knjigu „Zašto spavamo“ profesora Metjua Vokera. Priznajem da sam se u početku nadala da je reč o brzim savetima kako da popravite kvalitet sna tokom stresnog perioda. Iako jesam naučila nekoliko korisnih saveta, knjiga mi je podarila veliku količinu užasavajućih statistika, anegdota i dobro istraženih studija o posledicama nedostatka sna.

„Zašto spavamo“ je knjiga koja odgovara na ogroman zadatak. Većina ljudi zna da su fizička aktivnost i kvalitetnija ishrana dva najlakša načina da poboljšamo svoje zdravlje. Ipak, Voker nas uverava da je san treći stub zdravlja – ili čak, da druga dva stuba leže na temelju koji gradi dobar san noću. Voker se potrudio da objasni čitaocu da je nedostatak sna povezan sa, ako ne čak i uzrok, skoro svakom bolešću i dovodi do neverovatnih društvenih i ekonomskih troškova. Knjiga sadrži veliki broj referenci na bezbroj istraživanja koja govore u prilog Vokerovim idejama. Nakon pročitane knjige sam poverovala njegovim argumentima.

Voker objašnjava da nedostatak sna može da utiče na razvoj velikog broja bolesti, uključujući Alchajmerovu, rak i kardiovaskularne probleme. Uskraćivanje neophodnog sna u telu može da izazove probleme sa pamćenjem, učenjem, plodnošću, gojaznošću, imunim sistemom i sveukupnim životnim vekom. U jednom delu Voker upoređuje nespavanje tokom jedne noći sa time da ste popili u dozvoljenim granicama – i to potkrepljuje velikim brojem istraživanja. Tu ističe da se javlja fenomen mikrosna gde osoba prestaje da reaguje na sekund ili dva što je dovoljno da izazove ozbiljnu štetu tokom vožnje. Nakon jedne neprospavane noći, verovatnoća javljanja mikrosna se povećava 400% u odnosu na ljude koji su spavali osam sati. Dodatno je zabrinjavajuće da su osobe koje su tokom istraživanja spavale šest sati tokom deset dana takođe imale povećanje mikrosna za 400%. Ovakvi rezultati nam pokazuju neverovatne uticaje na zdravlje i bezbednost koji se javljaju kod ljudi koji nisu spavali preporučenih sedam do devet sati tokom noći.

Kako bi dodatno objasnio uticaj nezdravih navika u spavanju, Voker nam pruža fascinantan uvid u evolucionu korist i poreklo sna. Na primer, iznosi nam dobro dokumentovanu tezu da je prirodni sat tinejdžera pomeren u odnosu na odrasle. Voker iznosi ideju da je reč o mehanizmu koji omogućava tinejdžerima vreme bez budnog roditeljskog oka, čime im se olakšava skok u nezavisnost. Takođe, Voker navodi da svaka životinja spava i time podvlači svoju tezu o evolucionom značaju sna.

Najveći problem sa čitanjem knjige „Zašto spavamo“ jeste odolevanje snu! Ali i sam autor u uvodu preporučuje da to uradimo i smatra da je potpuno opravdano. „Neću se uvrediti“, obraća se čitaocima kojima se prispavalo tokom čitanja. „Naprotiv, biću oduševljen.“

Autor: Emili Hartman
Izvor: berkeleysciencereview.com
Prevod: Dragan Matković