Početak romana navodi na pomisao da je u pitanju triler i unosi napetost koja ne jenjava kako radnja odmiče. Sa svakom sledećom stranicom iščekujemo razrešenje zločina, što je samo jedna u nizu Makgregorovih stilskih bravura, jer ovaj roman nema tradicionalan zaplet. Trinaestogodišnja Beki nestaje u seocetu u severnoj Engleskoj. Policija pročešlja okolinu, cela zajednica se uključi u akciju, ali od nje nema ni traga. U trinaest poglavlja sveznajući pripovedač pokušava da nam rasvetli ovaj događaj i njegov uticaj na živote meštana. Interesovanje medija i fascinacija zločinom s vremenom slabi i, kao što to obično biva, svi se polako vraćaju svojim uobičajenim aktivnostima. Iako nestanak više ne opseda svakodnevicu meštana, on predstavlja konstantno prisustvo jer je nerazjašnjena misterija. Tokom trinaest godina koje su vremenski okvir za radnju, prirodni tokovi neometano nastavljaju po utvrđenom ritmu. Roman poprima cikličnu strukturu – godišnja doba se smenjuju, male lične drame tinjaju ispod naizgled mirne površine idiličnog seoceta. Ritam prirode postaje ritam romana. Čini se da život sa zastrašujućom lakoćom prevazilazi gubitke.

Makgregor je toliko vešt pripovedač da se jezik i priroda u Jezeru br. 13 gotovo organski spajaju. Izostanak tradicionalnog zapleta može da zavara. Upravo statična radnja romana stvara atmosferu u kojoj autor želi da ispriča ovu priču. Baš kao i u samoj prirodi, ispod mirne površine i naizgled monotone svakodnevice život se troši, menja, deli, umnožava, gubi, obnavlja. A priroda uvek nađe načina da nam stavi do znanja koliko je neravnopravna borba u koju se s njom upuštamo.

Autor teksta: Ivana Veselinović