Kako da ispadnete pametni u društvu uz ove knjige
Da li zavidite ljudima koji tek tako, naizgled bez imalo napora, briljiraju u društvu svojom rečitošću i erudicijom? Da li biste i vi ponekad da zablistate u društvu i izazovete divljenje svih prisutnih nekom neobično zanimljivom temom koju ste pokrenuli i potom izneli sa savršenom preciznošću i iskričavim umećem?
Bez brige, čemu služe knjige? Svi mi često čitamo iz nekih čudnih pobuda, pa što da ne i da bismo bili glavni u društvu. Ako ste pak introvert i mislite da je ovo lakše reći nego učiniti, demonstriraću vam.
Recimo da ste u društvu manje-više nepoznatih ljudi i upravo je zavladao muk. Ovo je vaš trenutak i treba zgrabiti prvo što imate pri ruci – čašu? Hvatate se davljenički za tu čašu jer vi ste čitali „Skriveni svet oko nas“ Marka Miodovnika i kažete naizgled niotkuda: „Da li znate da je staklo zamrznuti kristal?“ Imate njihovu pažnju i nastavljate: „Nastaje od šake peska – ali ako zagrevamo pesak u pustinji, postoji dobra mogućnost da će nastati samo lepljiva providna tečnost. Potrebna je prava količina kvarca, topljenje, pa potom zaleđivanje. Ali ako udari grom usred pustinje pa padne noć i zaledi smesu koja je nastala, možemo da dobijemo ugljenisane staklene štapove kao one koje koristi bog Tor u filmu! Genijalno, zar ne?“
Ili ako nema čaše na vidiku, ili pak pijete iz one plastične, možda je pravi trenutak da počnete priču o tome da je plastika omogućila industrijsku revoluciju, sa zaključkom da eto ni kafići danas ne bi bili toliko pristupačni i rasprostranjeni da nema plastike zbog koje je serviranje svega i svačega – pa i piva – tako jeftino. Ili prosto dohvatite se prvog što vam zapadne za oko, recimo betona pod nogama, i guknite: „Da li znate da beton ima uzbudljiv unutrašnji život? U njemu se dešavaju hemijske reakcije godinama pa i decenijama nakon što se cement stvrdnuo?“
Naravno, ovo je samo mamac za razgovor, i onda morate da produbite stvar. Elaborirajte o kalcijum-silikatnim vlaknima koji zarobljavaju vodu u betonu. A onda nagli zaokret: „Da li znate da voda više određuje političke izbore političara nego svi parlamenti i diplomate ovog sveta! Eto, Rusija nema prirodne toplovodne luke koje su ključ za trgovinu, pa je zato Putin aneksirao Krim i tvrdoglavo se drži Avganistana. Kina nema jaku mornaricu pa je Južnokinesko more trenutno najvatrenija strateška tačka na svetu, jer se tu bore za prevlast Kinezi, Japanci, Indonežani, Indijci i naravno, Amerikanci.“ Imate njihovu pažnju, zar ne?
Ako baš ništa ne otvori priliku da briljirate, uplovite u sigurne luke lokalpatriotizma: „Da li ste ikad razmišljali o tome da je Beograd jedini grad na svetu na ušću dve velike reke?“ Koje pijano društvo ne voli da priča o politici, a sa „Zatočenicima geografije“ možete da uđete u um velikih političara današnjice.
Ipak, ne zaboravite da niko ne voli pametnjakoviće koji se samo rasipaju svojim znanjem. Ako oko sebe imate ljude kojima je čaša uvek poluprazna (pa i sad naročito) i malo su se unervozili od vašeg pametovanja, vi ste čitali „Faktologiju“ ili „Ljudski rod – kako smo sje*ali sve što smo mogli“ i sada je vreme da izvučete pravu kartu iz rukava – skepsu. „Evoluciju možemo da gledamo kao niz epohalnih grešaka pre nego majstorsko prilagođavanje okolnostima. Pogledajmo Lusi, našu praprapraprapretkinju. Njene fosilizovane kosti su otkopane sedamdesetih godina dvadesetog veka i ona je bila karika između majmuna koji su prvi počeli da silaze sa drveća i hodaju i današnjih ljudi, a znate kako je završila? Pala je sa drveta.“
A kad smo već kod šimpanza, nije lepo rugati im se. Autor „Faktologije“ navodi da su njihovi nasumično odabrani odgovori o npr. procentu populacije koji živi u najgorem siromaštvu ispravniji nego odgovori svih profesora, novinara, nobelovaca i investicionih bankara zajedno.
Poenta je da ih malo zabavite, a ne da zevaju.
Ako oko sebe imate ljude koji samo vole da briljiraju a ne da slušaju, onda počnite polako da razobličavate ljudsku prirodu: „Paradoksalno, kako piše autor ’Faktologije’, ljudi imaju instinkt koji im pomaže da svuda oko sebe vide napredak, dok objektivno, sve više stvari se raspada! Takođe, instinkt nam kaže da je katastrofa koja nas je zadesila najgora do sada, dok ako pogledamo istoriju, katastrofe dolaze i odlaze i teško da je naša baš najgora.“
Jedu vam iz ruke, zar ne?
A ako vi, kao i ja, sedite kod kuće i sa svojim prijateljima u najboljem slučaju pričate preko Skajpa o ingenioznosti ljudske prirode, onda vam je ovo dobar šlagvort da kao usput dodate: „Godine 1871. Nobel, pronalazač dinamita, rekao je o svom izumu: ’Možda će moje fabrike okončati ratove pre nego vaši kongresi: onog dana kad dve vojske budu mogle da unište jedna drugu za tren oka, sve civilizovane zemlje svakako će se trgnuti od užasa i raspustiti svoje oružane snage.’ I po čoveku se zove Nobelova nagrada! A izumitelj mitraljeza rekao je da će njegov izum najaviti novu, humanu eru ratovanja.“
A ako baš ništa nije upalilo, i već vas pomalo mrze jer ste im stali na muku, znamo šta svi, ama baš svi vole: čokoladu. I sada je vreme da počnete priču oslanjajući se na Miodovnika o tome zašto je topljenje čokolade u ustima bio epohalni pronalazak. „Znate, proizvođači su prvobitno želeli da stvore od kakaoa tečni napitak koji bi bio konkurent kafi i čaju. Nisu uspeli, pa smo dobili čokoladu u čvrstom stanju. A onda su shvatili da je čokolada u čvrstom stanju, koja menja agregatno stanje i na naše zadovoljstvo otapa se u našim ustima, mnogo moderniji način konzumiranja. I bi čokolada!“
Ako vam se osladilo da budete glavni u društvu, evo dalje literature za vas: „Sapijens“, „Homo Deus“, „21 lekcija za 21 vek“ sada već čuvenog Hararija, „E zabole me“ i „Postanak“ .
Čitajte pažljivo, hvatajte beleške i ne zaboravite – ovo ostaje među nama.
Bonus savet: Ako ste malo nespretni i kad je dejtovanje u pitanju a nalazite se u bioskopu, pomenite tek onako da je celuloidna plastika omogućila da se omasovi fotografija koja je dotad bila pristupačna samo za malobrojni krug ljudi, pa su tako nastale i fotografije koje se brzo smenjuju, celuloidna traka i filmska umetnost kojoj vi sada prisustvujete.
Autorka teksta: Nevena Milojević
Recimo da ste u društvu manje-više nepoznatih ljudi i upravo je zavladao muk. Ovo je vaš trenutak i treba zgrabiti prvo što imate pri ruci – čašu? Hvatate se davljenički za tu čašu jer vi ste čitali „Skriveni svet oko nas“ Marka Miodovnika i kažete naizgled niotkuda: „Da li znate da je staklo zamrznuti kristal?“ Imate njihovu pažnju i nastavljate: „Nastaje od šake peska – ali ako zagrevamo pesak u pustinji, postoji dobra mogućnost da će nastati samo lepljiva providna tečnost. Potrebna je prava količina kvarca, topljenje, pa potom zaleđivanje. Ali ako udari grom usred pustinje pa padne noć i zaledi smesu koja je nastala, možemo da dobijemo ugljenisane staklene štapove kao one koje koristi bog Tor u filmu! Genijalno, zar ne?“
Ili ako nema čaše na vidiku, ili pak pijete iz one plastične, možda je pravi trenutak da počnete priču o tome da je plastika omogućila industrijsku revoluciju, sa zaključkom da eto ni kafići danas ne bi bili toliko pristupačni i rasprostranjeni da nema plastike zbog koje je serviranje svega i svačega – pa i piva – tako jeftino. Ili prosto dohvatite se prvog što vam zapadne za oko, recimo betona pod nogama, i guknite: „Da li znate da beton ima uzbudljiv unutrašnji život? U njemu se dešavaju hemijske reakcije godinama pa i decenijama nakon što se cement stvrdnuo?“
Naravno, ovo je samo mamac za razgovor, i onda morate da produbite stvar. Elaborirajte o kalcijum-silikatnim vlaknima koji zarobljavaju vodu u betonu. A onda nagli zaokret: „Da li znate da voda više određuje političke izbore političara nego svi parlamenti i diplomate ovog sveta! Eto, Rusija nema prirodne toplovodne luke koje su ključ za trgovinu, pa je zato Putin aneksirao Krim i tvrdoglavo se drži Avganistana. Kina nema jaku mornaricu pa je Južnokinesko more trenutno najvatrenija strateška tačka na svetu, jer se tu bore za prevlast Kinezi, Japanci, Indonežani, Indijci i naravno, Amerikanci.“ Imate njihovu pažnju, zar ne?
Ako baš ništa ne otvori priliku da briljirate, uplovite u sigurne luke lokalpatriotizma: „Da li ste ikad razmišljali o tome da je Beograd jedini grad na svetu na ušću dve velike reke?“ Koje pijano društvo ne voli da priča o politici, a sa „Zatočenicima geografije“ možete da uđete u um velikih političara današnjice.
Ipak, ne zaboravite da niko ne voli pametnjakoviće koji se samo rasipaju svojim znanjem. Ako oko sebe imate ljude kojima je čaša uvek poluprazna (pa i sad naročito) i malo su se unervozili od vašeg pametovanja, vi ste čitali „Faktologiju“ ili „Ljudski rod – kako smo sje*ali sve što smo mogli“ i sada je vreme da izvučete pravu kartu iz rukava – skepsu. „Evoluciju možemo da gledamo kao niz epohalnih grešaka pre nego majstorsko prilagođavanje okolnostima. Pogledajmo Lusi, našu praprapraprapretkinju. Njene fosilizovane kosti su otkopane sedamdesetih godina dvadesetog veka i ona je bila karika između majmuna koji su prvi počeli da silaze sa drveća i hodaju i današnjih ljudi, a znate kako je završila? Pala je sa drveta.“
A kad smo već kod šimpanza, nije lepo rugati im se. Autor „Faktologije“ navodi da su njihovi nasumično odabrani odgovori o npr. procentu populacije koji živi u najgorem siromaštvu ispravniji nego odgovori svih profesora, novinara, nobelovaca i investicionih bankara zajedno.
Poenta je da ih malo zabavite, a ne da zevaju.
Ako oko sebe imate ljude koji samo vole da briljiraju a ne da slušaju, onda počnite polako da razobličavate ljudsku prirodu: „Paradoksalno, kako piše autor ’Faktologije’, ljudi imaju instinkt koji im pomaže da svuda oko sebe vide napredak, dok objektivno, sve više stvari se raspada! Takođe, instinkt nam kaže da je katastrofa koja nas je zadesila najgora do sada, dok ako pogledamo istoriju, katastrofe dolaze i odlaze i teško da je naša baš najgora.“
Jedu vam iz ruke, zar ne?
A ako vi, kao i ja, sedite kod kuće i sa svojim prijateljima u najboljem slučaju pričate preko Skajpa o ingenioznosti ljudske prirode, onda vam je ovo dobar šlagvort da kao usput dodate: „Godine 1871. Nobel, pronalazač dinamita, rekao je o svom izumu: ’Možda će moje fabrike okončati ratove pre nego vaši kongresi: onog dana kad dve vojske budu mogle da unište jedna drugu za tren oka, sve civilizovane zemlje svakako će se trgnuti od užasa i raspustiti svoje oružane snage.’ I po čoveku se zove Nobelova nagrada! A izumitelj mitraljeza rekao je da će njegov izum najaviti novu, humanu eru ratovanja.“
A ako baš ništa nije upalilo, i već vas pomalo mrze jer ste im stali na muku, znamo šta svi, ama baš svi vole: čokoladu. I sada je vreme da počnete priču oslanjajući se na Miodovnika o tome zašto je topljenje čokolade u ustima bio epohalni pronalazak. „Znate, proizvođači su prvobitno želeli da stvore od kakaoa tečni napitak koji bi bio konkurent kafi i čaju. Nisu uspeli, pa smo dobili čokoladu u čvrstom stanju. A onda su shvatili da je čokolada u čvrstom stanju, koja menja agregatno stanje i na naše zadovoljstvo otapa se u našim ustima, mnogo moderniji način konzumiranja. I bi čokolada!“
Ako vam se osladilo da budete glavni u društvu, evo dalje literature za vas: „Sapijens“, „Homo Deus“, „21 lekcija za 21 vek“ sada već čuvenog Hararija, „E zabole me“ i „Postanak“ .
Čitajte pažljivo, hvatajte beleške i ne zaboravite – ovo ostaje među nama.
Bonus savet: Ako ste malo nespretni i kad je dejtovanje u pitanju a nalazite se u bioskopu, pomenite tek onako da je celuloidna plastika omogućila da se omasovi fotografija koja je dotad bila pristupačna samo za malobrojni krug ljudi, pa su tako nastale i fotografije koje se brzo smenjuju, celuloidna traka i filmska umetnost kojoj vi sada prisustvujete.
Autorka teksta: Nevena Milojević
