Knjiga kao glavni lik
Knjiga je glavni lik u mnogim romanima i većina knjigoljubaca najviše voli zaplete koji se na neki način vrte oko književnosti i pisane reči koja ima određenu moć. Kada pisci iskazuju ljubav prema knjigama, književnosti i čitaocima, i sve nam to upakuju u odličan roman, niko ne ostane razočaran. Ovog vikenda se opustite uz neke od naših predloga koji su savršeni za sve zaljubljenike u knjige.
Mala knjižara srećnih krajeva – Dženi Kolgan
Nina je bibliotekarka koja svakodnevno srećno spaja ljude i knjige – ona uvek zna šta neko treba sledeće da čita. Ali kada se njena voljena biblioteka zatvori, Nina ostaje bez posla i ne zna šta da radi. Onda ugleda oglas za prodaju malog kamiona: mogla bi da bude vlasnica male knjižare koja putuje po prelepoj škotskoj divljini. Prikupivši svu svoju hrabrost i ušteđevinu, Nina kreće na put u Škotsku. Ali stvarni život je malo zamršeniji od priča koje voli – posebno kad stalno mora da je spasava mrzovoljni ali zgodni farmer iz susedstva…
Devojka koja je čitala u metrou – Kristin Fere-Fleri
Žilijet putuje metroom svakog dana u isto vreme. Najviše voli da oko sebe posmatra ljude koji čitaju. Stariju gospođu sa zbirkom recepata, bibliofila – ljubitelja retkih izdanja, devojku koja uvek plače na strani 247... Jednog dana Žilijet odlučuje da izađe dve stanice ranije i krene nepoznatom ulicom do posla. Pogled joj privlače odškrinuta visoka zarđala metalna vrata. Na vratima piše velikim plavim slovima: Knjige bez granica. A iza tih vrata dočekaće je usamljeni knjižar koji očekuje svog kurira. Posao njegovih kurira nije samo razmena knjiga. Oni moraju da prepoznaju narednog čitaoca, da naslute kome je baš ta knjiga potrebna. Zaintrigirana, Žilijet se pridružuje igri, a njen život, nekada dosadan i monoton, biće ispunjen neobičnim avanturama.
Čitač iz voza u 6.27 – Žan-Pol Didijeloran
Neprimetni Gilen Vinjol radi za komandnom tablom Cerštora 500, čudovišnog stvora koji uništava neprodate knjige. Vodi dosadan život, ali svakog jutra na putu do posla čita putnicima iz voza u 6.27 odlomke sa listova papira koje je spasao od gvozdenih zuba mašine prethodnog dana... Jednog jutra Gilen otkriva beležnicu usamljene Žili koja se kao i on oseća izgubljeno u svetu. Dok čita njene tekstove oduševljenoj publici, Gilen shvata da se zaljubljuje u devojku koju nikad nije video. Iz poznatog nam okruženja koje magijom boje zanimljivi likovi stiže nam divna savremena bajka, zabavna, poetična i velikodušna: jedna od onih knjiga na koje retko nailazimo.
Čekaj me na poslednjoj stranici – Sofija Rej
Silvija samo što nije napunila četrdeset godina i živi u Parizu. Ima ljubavnika Alena, oženjenog muškarca koji joj svake večeri ponavlja istu priču da bi je zadržao. Iako zna da njegova priča nije tačna, ona svaki put iznova dolazi u iskušenje da mu poveruje. Međutim, najbolja prijateljica je ubedi da ode kod zagonetnog terapeuta koji leči pomoću književnosti. Čitajući razne knjige, Silvija će naučiti dragocene lekcije. Naučiće da prepozna vlastita ograničenja i slabosti, i da im se suprotstavi kako bi poboljšala kvalitet svog života. Umeće da prepozna novu ljubav kada joj zakuca na vrata i da se izbori za nju uprkos ukorenjenim navikama i potrebama. Ova knjiga nam pokazuje da sa pogrešnom osobom i sami postajemo nezadovoljni, kao i da nam život uvek pruža drugu šansu, samo treba pronaći pravu knjigu.
Za kraj izdvajamo jednu od najpoznatijih knjiga o knjigama, antiutopijsku viziju koja nažalost nije toliko daleko od realnosti koju živimo.
Farenhajt 451 – Rej Bredberi
Ova distopijska knjiga je jedno od najvećih remek-dela dvadesetog veka. U njoj je vizija budućnosti koja je na tragu onoga o čemu su pisali Haksli i Orvel. Gaj Montag je vatrogasac. U njegovom svetu dominira televizijski program, književnost je „vrsta na ivici izumiranja“, a vatrogasci češće raspiruju vatre nego što ih gase. Njegov posao je da uništava najilegalniju robu – štampane knjige, a zajedno s njima i kuće u kojima su skrivane. Montag je zadovoljan svojim poslom i nikada se nije zapitao o posledicama toga što radi. Svakog dana vraća se kući svom jednoličnom životu sa ispraznom suprugom Mildred koja dane provodi u društvu svoje televizijske „porodice“. Sve dok ne upozna mladu Klaris, koja će mu pričati o prošlim vremenima kada ljudi nisu živeli u strahu i kada su smeli da imaju svoje ideje umesto onih koje propoveda televizija.
Autor teksta: Dunja Lozuk
Nina je bibliotekarka koja svakodnevno srećno spaja ljude i knjige – ona uvek zna šta neko treba sledeće da čita. Ali kada se njena voljena biblioteka zatvori, Nina ostaje bez posla i ne zna šta da radi. Onda ugleda oglas za prodaju malog kamiona: mogla bi da bude vlasnica male knjižare koja putuje po prelepoj škotskoj divljini. Prikupivši svu svoju hrabrost i ušteđevinu, Nina kreće na put u Škotsku. Ali stvarni život je malo zamršeniji od priča koje voli – posebno kad stalno mora da je spasava mrzovoljni ali zgodni farmer iz susedstva…
Devojka koja je čitala u metrou – Kristin Fere-Fleri
Žilijet putuje metroom svakog dana u isto vreme. Najviše voli da oko sebe posmatra ljude koji čitaju. Stariju gospođu sa zbirkom recepata, bibliofila – ljubitelja retkih izdanja, devojku koja uvek plače na strani 247... Jednog dana Žilijet odlučuje da izađe dve stanice ranije i krene nepoznatom ulicom do posla. Pogled joj privlače odškrinuta visoka zarđala metalna vrata. Na vratima piše velikim plavim slovima: Knjige bez granica. A iza tih vrata dočekaće je usamljeni knjižar koji očekuje svog kurira. Posao njegovih kurira nije samo razmena knjiga. Oni moraju da prepoznaju narednog čitaoca, da naslute kome je baš ta knjiga potrebna. Zaintrigirana, Žilijet se pridružuje igri, a njen život, nekada dosadan i monoton, biće ispunjen neobičnim avanturama.
Čitač iz voza u 6.27 – Žan-Pol Didijeloran
Neprimetni Gilen Vinjol radi za komandnom tablom Cerštora 500, čudovišnog stvora koji uništava neprodate knjige. Vodi dosadan život, ali svakog jutra na putu do posla čita putnicima iz voza u 6.27 odlomke sa listova papira koje je spasao od gvozdenih zuba mašine prethodnog dana... Jednog jutra Gilen otkriva beležnicu usamljene Žili koja se kao i on oseća izgubljeno u svetu. Dok čita njene tekstove oduševljenoj publici, Gilen shvata da se zaljubljuje u devojku koju nikad nije video. Iz poznatog nam okruženja koje magijom boje zanimljivi likovi stiže nam divna savremena bajka, zabavna, poetična i velikodušna: jedna od onih knjiga na koje retko nailazimo.
Čekaj me na poslednjoj stranici – Sofija Rej
Silvija samo što nije napunila četrdeset godina i živi u Parizu. Ima ljubavnika Alena, oženjenog muškarca koji joj svake večeri ponavlja istu priču da bi je zadržao. Iako zna da njegova priča nije tačna, ona svaki put iznova dolazi u iskušenje da mu poveruje. Međutim, najbolja prijateljica je ubedi da ode kod zagonetnog terapeuta koji leči pomoću književnosti. Čitajući razne knjige, Silvija će naučiti dragocene lekcije. Naučiće da prepozna vlastita ograničenja i slabosti, i da im se suprotstavi kako bi poboljšala kvalitet svog života. Umeće da prepozna novu ljubav kada joj zakuca na vrata i da se izbori za nju uprkos ukorenjenim navikama i potrebama. Ova knjiga nam pokazuje da sa pogrešnom osobom i sami postajemo nezadovoljni, kao i da nam život uvek pruža drugu šansu, samo treba pronaći pravu knjigu.
Za kraj izdvajamo jednu od najpoznatijih knjiga o knjigama, antiutopijsku viziju koja nažalost nije toliko daleko od realnosti koju živimo.
Farenhajt 451 – Rej Bredberi
Ova distopijska knjiga je jedno od najvećih remek-dela dvadesetog veka. U njoj je vizija budućnosti koja je na tragu onoga o čemu su pisali Haksli i Orvel. Gaj Montag je vatrogasac. U njegovom svetu dominira televizijski program, književnost je „vrsta na ivici izumiranja“, a vatrogasci češće raspiruju vatre nego što ih gase. Njegov posao je da uništava najilegalniju robu – štampane knjige, a zajedno s njima i kuće u kojima su skrivane. Montag je zadovoljan svojim poslom i nikada se nije zapitao o posledicama toga što radi. Svakog dana vraća se kući svom jednoličnom životu sa ispraznom suprugom Mildred koja dane provodi u društvu svoje televizijske „porodice“. Sve dok ne upozna mladu Klaris, koja će mu pričati o prošlim vremenima kada ljudi nisu živeli u strahu i kada su smeli da imaju svoje ideje umesto onih koje propoveda televizija.
Autor teksta: Dunja Lozuk
