Rintaro je povučeni srednjoškolac koji živi sa dedom u njegovoj knjižari antikvarnih knjiga. Okružen je znanjem koje upija iz bezbroj naslova i njegova bezbrižna svakodnevica više mu nego odgovara. Ali, jednog dana, deke više nema. Dečak, sada sam, primoran je da proda knjižaru i preseli se kod tetke. Sve dok ga u tome ne spreči jedna poseta, krajnje neobična. Rintarov posetilac je ni manje ni više mačak Tigar koji može da priča. I to mnogo priča. Za dečaka ima specijalnu misiju – mora da mu pomogne da spasu knjige. Nacukava nas, zajedno sa junacima, vodi kroz fantastičan svet mašte i pustolovina, ali i sazrevanja. Rintaro mora da izađe iz svoje usamljene čaure i istraži ko uništava knjige.

Iz zadnjeg dela knjižare dečak i mačak prolaze kroz lavirint i dospevaju u ogromnu belu dvoranu. U njoj boravi čovek koji, nakon što jednom pročita knjigu, utamniči je u vitrinu i ona više ne vidi svetlost dana. Tokom konverzacije sa njim primećujemo kako se Rintaro oslobađa, i sledi jedan od mojih omiljenih momenata ove knjige. Čovek je upitao Rintara: ,,Da li ti voliš knjige?“ Zaista, autor nas kroz celo delo navodi da razmislimo zašto čitamo knjige i šta nas to u njima pokreće, i Rintaro će se nekoliko puta kroz roman susresti sa ovim pitanjem. Dečak se priseća momenata sa dedom, koji ga je uvek učio kako ispravno postupati. Iako tada nije razumeo, sada shvata da znanje koje upija iz knjiga treba da prenese dalje. Tigrov i Rintarov dolazak nije ostavio čoveka iz dvorane ravnodušnim. Oni nastavljaju svoje putešestvije do profesora koji se bavi istraživanjem bržeg načina čitanja. Naime, on secka knjige kako bi napravio sažetak – seče sve sem jedne rečenice koja je, po njemu, dovoljna za razumevanje dela. Treći, ujedno i poslednji susret, imali su sa izdavačem koga uopšte ne interesuju knjige, samo suva zarada, kome su svi naslovi samo potrošna roba. Nakon svih ovih obavljenih misija došlo je vreme da mačak napusti dečaka. Iako je Tigar tražio njegovu pomoć, ispostavilo se da je ipak mačak njemu bio veća podrška. Pokazao je Rintaru da nije sam, da može da izađe iz svoje ljušture i zakorači u svet.

Sve ove dogodovštine zapravo omogućile su Rintaru da prihvati dedinu smrt i da shvati šta želi od života. S vremenom zaključuje da, uprkos pređašnjim ubeđenjima, znanje koje je dobio iz knjiga ne znači mnogo dok ga ne podeli sa svetom oko sebe i iskoristi ga u dobre svrhe. Nacukava ovim romanom ističe čitaocima, pre svega mladima, značaj međuljudskih odnosa, lepotu odrastanja i prijateljstva. „Mačak koji je spasao knjige“ roman je za sve one kojima su knjige mnogo više od samo pisane reči.

Autor: Maša Medić