Svaka porodica ima jedinstvenu priču. Svaki roditelj se u nekom trenutku zapita da li je za svoju decu mogao da učini više, da li je trebalo u nekim situacijama drugačije da reaguje, da li drugi roditelji imaju magična uputstva za život, ili im je neko možda šapnuo tajni recept za podizanje srećne dece. U romanu „Ovde smo svi odrasli“ autorke Eme Straub, koji će se uskoro naći u izdanju Lagune, naša junakinja Astrid će preispitati svoje izbore i suočiti se sa greškama koje su uticale na zahladneli odnos koji ima sa svojom decom.

Astrid ima 68 godina, i udovica je. Ima troje dece, koja su i sama postala roditelji. Ona je oduvek bila stroga majka, glava porodice, čvrsto je verovala u disciplinu, i smatrala je da je to jedini način da decu izvede na pravi put. Nikad nije mnogo razmišljala o tome kako će njena hladnoća godinama kasnije uticati na njenu decu. Međutim, nakon što njena dugogodišnja komšinica i večna rivalka Barbara doživi nesreću koju nažalost ne preživi, Astid počinje da analizira svoj život i pokušava da se ponovo zbliži sa svojom otuđenom decom. Nerado se priseća neprijatnih situacija i razgovora, i razmišlja kako bi bilo idealno kada bi neko mogao da joj napravi spisak grešaka koje je napravila, i da joj podeli te greške u dve kolone – one koje je mogla lako da izbegne, i one koje ni dan-danas ne bi prepoznala kao greške. Pokušava ponovo da okupi porodicu i konačno se otkrivaju sve tajne koje su se godinama krile iz straha kako će strogi matrijarh reagovati. A i Astrid ima jednu veliku tajnu koju će konačno podeliti sa svima...

Njen stariji sin Eliot je neodlučan i nezadovoljan i karijerom i privatnim životom. Plaši se da prizna majci da najnoviji poslovni potez možda i nije bio najpametniji, a još više se plaši da joj prizna da je sve u životu radio samo da bi nju impresionirao. Oženjen je i ima razuzdane blizance koji ga uopšte ne slušaju, i ako mu najnoviji poslovni plan propadne, biće u velikim finansijskim problemima. Astridina ćerka Porter je trudna i biće samohrana majka. Odlučila je da, pošto nema perspektivnog partnera, ode na veštačku oplodnju i sama podiže dete, mada u svom životu ima muškarca, samo postoji jedan mali problem – on je oženjen. Astridin mlađi sin Niki koji je uvek bio miljenik porodice, ima problema sa trinaestogodišnjom ćerkom koju su upravo izbacili iz škole.

Ova saznanja teraju Astrid da se zapita da li bi njena deca donosila bolje odluke da je ona bila bolja majka. Da za kućne ljubimce nije govorila da služe jedino da decu nauče kako da se nose sa gubitkom kada životinja ugine, možda bi sada njena deca živela drugačije živote.

Nikad nije kasno da se počne iznova, i nikad nije kasno da se otkriju tajne koje nas pritiskaju i sputavaju da život živimo punim plućima. Ova višegeneracijska porodična drama vraća nadu da i nakon godina pogrešnih poteza, nekomuniciranja i guranja pod tepih svih emocija, moguće je popraviti odnose i uz podršku najbližih naučiti da za sve u životu postoji rešenje, iako na prvi pogled možda ne deluje tako.

Ovaj roman se hvata ukoštac sa važnim gorućim temama, ali u sebi ima dozu humora i čita se sa lakoćom. Autorka prikazuje jednu disfunkcionalnu porodicu, iz ruralne sredine, koja pokušava da se ponovo zbliži. Zaljubićete se u ove likove, uživaćete u njihovoj introspekciji i navijaćete da se na kraju izbore sa svim mukama koje im je život doneo. Uverljivo napisana, emotivna i pronicljiva, ova knjiga će vas sigurno podstaći da preispitate odnos sa svojom porodicom.

Autor teksta: Dunja Lozuk