Revolucionarke, špijunke i boginje
Još jedna radna nedelja je za nama, svi smo na ivici snage, a stigla je i jesen. Nema mnogo toga što sad zvuči nadahnjujuće. Uvek kada me život malo poljulja ili kada mi izgleda da nema dalje, ja počnem da čitam o nekoj jakoj ženi. To me uvek nekako okrepi. Inspirativne žene su možda već pomalo kliše, ali ove priče probijaju granice svog vremena u kom su nastale i kasnije uspostavljenih stereotipa, i mogu da pokrenu i današnje žene i muškarce. Stoga ove nedelje delim tri priče za koje možda jeste ili niste čuli, a koje u novom svetlu prikazuju rodne stereotipe i podelu karata u onom nesrećnom zagrljaju između istorije žena i mnogih društvenih sistema i zamišljenih ustrojstava u kojima su živele – komunizmu, nacizmu, staljinizmu, mitologiji – a u kojima su čini se uvek osuđivane na praštanje ili zaboravljanje.
Foto: Unsplash
Crvena sestra
Malo poznati period pre današnje Narodne Republike Kine bio je vreme transformacije iz carevine u komunističku državu; to vreme obeležili su otvaranje ka Zapadu, preplitanje različitih uticaja i ideoloških tekovina. U centru tog nestabilnog vremena, kako otkriva autorka „Velike sestre, Male sestre, Crvene sestre“ Jung Čang, stajale su tri sestre Song.
Njihov otac, hrišćanski misionar i biznismen, bio je opčinjen Zapadom. Uradio je sve da obrazuje svoje ćerke u zapadnjačkom maniru, pa su one bile prve Kineskinje na američkom koledžu. Po povratku u Kinu, one su postale predmet obožavanja, otelotvorenje galantnog dalekog Zapada, ali ipak Kineskinje, promoćurne i odmerene.
Jedna od njih, srednja sestra Ćing Ling zapala je za oko ocu moderne Kine Sun Jatsenu i među njima se rađa prava filmska ljubav. Zajedno, oni su se upleli u niz kontroverznih poslova ne bi li se domogli vlasti. Između ostalog, sumnja se da je Sun likvidirao nekoliko svojih oponenata iz partije.
Mlada i strastvena, Crvena sestra (kako je ovde zovemo) potpuno se dala svom mužu. Međutim, pokazalo se da on istinski voli samo vlast. U jednoj jezivoj epizodi Sun je koristio Crvenu sestru kao mamac za svoje neprijatelje. Držao ju je u njihovom opkoljenom dvorcu ne bi li zbrisao na zadnja vrata dok ona drži stražu. Nakon toga Crvena sestra je pokazala trezvenost koja mora da je odraz urođenog političkog instinkta. Ucenila je Sun Jarsena svojim ugledom i ostajanjem u braku i insistirala da počinje svoju političku karijeru kao jednaka svom mužu. Time je otpočela tradiciju da se kineske supruge političkih vođa pojavljuju rame uz rame sa svojim muževima.
Beskrupulozan „otac moderne Kine“ samo je nekoliko meseci bio na čelu Republike, a umro je nikada propisno ustoličen na vlasti; da bi dobio potreban novac za prevrat, koketirao je i sa lenjinizmom i Nemcima za vreme Prvog svetskog rata. Upravo je buduća Crvena sestra, dok je njen muž samo iskorišćavao Sovjete, prigrlila komunizam i postala jedan od njegovih najglasnijih zagovornika u Kini.
Nakon što je njen muž neslavno skrajnut na scenu stupa Mao Cedung, a Ćing Ling postaje ministarka u njegovoj vladi. Kasnije Ćing Ling će postati glamurozna ambasadorka komunističke revolucije u Kini a nakon što je 1949. Mao proglasio Narodnu Republiku Kinu, Crvena sestra marširala odmah iza njega.
Zaključak: Nikad nije kasno da se odljubite. Samo što je razbijanje zabluda s godinama sve bolnije. Manite se muževa, gradite svoju karijeru ako već imate smisla za to ili vas sudbina tako navodi. Ili ih bar iskoristite da se probijete u ovom muškom muškom svetu.
Njihov otac, hrišćanski misionar i biznismen, bio je opčinjen Zapadom. Uradio je sve da obrazuje svoje ćerke u zapadnjačkom maniru, pa su one bile prve Kineskinje na američkom koledžu. Po povratku u Kinu, one su postale predmet obožavanja, otelotvorenje galantnog dalekog Zapada, ali ipak Kineskinje, promoćurne i odmerene.
Jedna od njih, srednja sestra Ćing Ling zapala je za oko ocu moderne Kine Sun Jatsenu i među njima se rađa prava filmska ljubav. Zajedno, oni su se upleli u niz kontroverznih poslova ne bi li se domogli vlasti. Između ostalog, sumnja se da je Sun likvidirao nekoliko svojih oponenata iz partije.
Mlada i strastvena, Crvena sestra (kako je ovde zovemo) potpuno se dala svom mužu. Međutim, pokazalo se da on istinski voli samo vlast. U jednoj jezivoj epizodi Sun je koristio Crvenu sestru kao mamac za svoje neprijatelje. Držao ju je u njihovom opkoljenom dvorcu ne bi li zbrisao na zadnja vrata dok ona drži stražu. Nakon toga Crvena sestra je pokazala trezvenost koja mora da je odraz urođenog političkog instinkta. Ucenila je Sun Jarsena svojim ugledom i ostajanjem u braku i insistirala da počinje svoju političku karijeru kao jednaka svom mužu. Time je otpočela tradiciju da se kineske supruge političkih vođa pojavljuju rame uz rame sa svojim muževima.
Beskrupulozan „otac moderne Kine“ samo je nekoliko meseci bio na čelu Republike, a umro je nikada propisno ustoličen na vlasti; da bi dobio potreban novac za prevrat, koketirao je i sa lenjinizmom i Nemcima za vreme Prvog svetskog rata. Upravo je buduća Crvena sestra, dok je njen muž samo iskorišćavao Sovjete, prigrlila komunizam i postala jedan od njegovih najglasnijih zagovornika u Kini.
Nakon što je njen muž neslavno skrajnut na scenu stupa Mao Cedung, a Ćing Ling postaje ministarka u njegovoj vladi. Kasnije Ćing Ling će postati glamurozna ambasadorka komunističke revolucije u Kini a nakon što je 1949. Mao proglasio Narodnu Republiku Kinu, Crvena sestra marširala odmah iza njega.
Zaključak: Nikad nije kasno da se odljubite. Samo što je razbijanje zabluda s godinama sve bolnije. Manite se muževa, gradite svoju karijeru ako već imate smisla za to ili vas sudbina tako navodi. Ili ih bar iskoristite da se probijete u ovom muškom muškom svetu.
Crvena nećaka
Kada se na svečanosti povodom sovjetske pobede nad nacistima pojavila blistava zvezda nacističke kinematografije Olga Čehova, njena tetka i imenjakinja Olga Kniper-Čehova umalo se nije onesvestila na sceni. Učenica velikog Stanislavskog Olga Kniper-Čehova bila je čuvena pozorišna glumica u Moskvi koja se udala za Antona Čehova 1901. godine i bila sa njim dok nije preminuo 1904. Nećaka čuvenog Antona Čehova Olga Čehova bila je bliska Hitleru, a Sovjeti su je angažovali da ga špijunira. Susret dve Olge Čehove bio je hladni rat u najavi, obrt u sovjetsko-nacističkim trvenjima, presedan epiloga Drugog svetskog rata. Samo što naravno, ništa nije tako crveno i belo.
Olga Čehov je otišla u Berlin 1920. godine i njena filmska karijera krenula je uzlaznom putanjom. Snimala je oko osam filmova godišnje. Ključna stvar je da se 1923. godine njen brat Lav Kniper, kompozitor, vratio u Berlin. Borio se u ratu protiv boljševika i jedini način da se vrati u Rusiju bio je da sklopi pakt sa đavolom – da sarađuje sa tajnom policijom i špijunira bele Ruse u Berlinu. Tako je regrutovao i Olgu. Za Olgu odanost komunizmu nije bio prioritet već je pristala da bude agent da bi mogla porodicu da dovede iz Rusije u Nemačku ne bi li brinula o njima jer je u tom periodu imala dosta novca. Tako je uspela da u Berlin 1924. godine dovede majku, kćerku, sestru i nećaku.
Pretvarala se da je Gebelsova bliska prijateljica da bi sebe zaštitila od njegove opsesivne sumnjičavosti, čak ga je pozivala na večere. Niko joj nije verovao, ali su svi bili opčinjeni njenom pojavom. Nagađalo se da je bila dvostruki agent, a izvesno je da je ipak radila samo za Sovjete. Za njene memoare, autor knjige „Misterija Olge Čehove“ Entoni Bivor rekao je da im se ne može verovati: „Pre svega, bila je glumica i špijunka. Odmalena je bila sklona fantaziranju, tako da se sve mora uzeti sa rezervom. Naravno, tu su stvari koje su očigledno istinite, ali sa dobrim delom teksta treba biti oprezan jer za neke stvari znamo da su notorne laži.“
Zaključak: I rod je na kraju krajeva samo još jedna performativna uloga. Ako već živite u vremenima kada se za istinu ide na vešala i kada nije pravi momenat za borbu za prava žena, razvijajte svoje glumačke sposobnosti. Svejedno vam nikad neće verovati. Iskoristite rodnu postavku u svoju korist i čuvajte živu glavu.
Olga Čehov je otišla u Berlin 1920. godine i njena filmska karijera krenula je uzlaznom putanjom. Snimala je oko osam filmova godišnje. Ključna stvar je da se 1923. godine njen brat Lav Kniper, kompozitor, vratio u Berlin. Borio se u ratu protiv boljševika i jedini način da se vrati u Rusiju bio je da sklopi pakt sa đavolom – da sarađuje sa tajnom policijom i špijunira bele Ruse u Berlinu. Tako je regrutovao i Olgu. Za Olgu odanost komunizmu nije bio prioritet već je pristala da bude agent da bi mogla porodicu da dovede iz Rusije u Nemačku ne bi li brinula o njima jer je u tom periodu imala dosta novca. Tako je uspela da u Berlin 1924. godine dovede majku, kćerku, sestru i nećaku.
Pretvarala se da je Gebelsova bliska prijateljica da bi sebe zaštitila od njegove opsesivne sumnjičavosti, čak ga je pozivala na večere. Niko joj nije verovao, ali su svi bili opčinjeni njenom pojavom. Nagađalo se da je bila dvostruki agent, a izvesno je da je ipak radila samo za Sovjete. Za njene memoare, autor knjige „Misterija Olge Čehove“ Entoni Bivor rekao je da im se ne može verovati: „Pre svega, bila je glumica i špijunka. Odmalena je bila sklona fantaziranju, tako da se sve mora uzeti sa rezervom. Naravno, tu su stvari koje su očigledno istinite, ali sa dobrim delom teksta treba biti oprezan jer za neke stvari znamo da su notorne laži.“
Zaključak: I rod je na kraju krajeva samo još jedna performativna uloga. Ako već živite u vremenima kada se za istinu ide na vešala i kada nije pravi momenat za borbu za prava žena, razvijajte svoje glumačke sposobnosti. Svejedno vam nikad neće verovati. Iskoristite rodnu postavku u svoju korist i čuvajte živu glavu.
Crvena boginja
Poznata je po raznim imenima. Ištar, Inana, Astarta i Afrodita. Na stranu sve što znamo o Veneri odn. Afroditi i što je mitsko biće koje ne postoji, ona je postojala vekovima i milenijumima u biću ljudske civilizacije. Zašto ta besmrtna boginja suvereno vlada mnogo većom teritorijom od golotinje, seksa i ljubavnih veza? Šta ona predstavlja za nas? Ljudi su uvek iznova uživali u izmišljanju priča kojima ih ona muči, i u kojima oni nju na uvek nove načine muče. Ona je toliko omniprisutna u kolektivnoj ljudskoj imaginaciji da je možda stvarnija od svih žena koje su ikad živele.
Bila je praiskonsko biće za koje se kaže da je rođeno iz beskrajne crne noći pre početka sveta.
Boginja zemlje Geja, kojoj se smučilo od večnog, neveselog opštenja sa svojim suprugom-sinom, bogom neba Uranom (seksa od koga je Geja bila stalno trudna, a njena deca zarobljena u njoj), nagovorila je Kronosa, jednog od ostalih svojih sinova, da nešto preduzme. Podigavši nazubljeni kremeni srp, Kronos je u pomami odsekao očev uspravni, uspaljeni penis i bacio raskomadani falus i testise u more. Kada su krvavi organi udarili u vodu, morska pena je proključala. Onda se dogodilo nešto čudesno. Iz uskomešale morske pene uzdigla se „strašna i divna deva“ boginja Afrodita.
Rođena iz zlostavljanja i patnje, ova uzvišena sila nam se opisuje ne samo kao boginja smrtne ljubavi već i kao božanstvo životnog ciklusa i samog života.
Počevši od brutalnog Venerinog rađanja koje je presedan u mitologiji, Betani Hjuz u „Veneri i Afroditi“ prati put do zalaska njenog sjaja kada postaje kao i svaka druga žena – raskrinkana, osramoćena. Mit o Hefestovom/Vulkanovom otkrivanju Afroditine/Venerine preljube sa Aresom/Marsom – što je zapravo mit o ženi zatečenoj u kompromitujućoj situaciji – Betani Hjuz povezuje sa savremenim trenutkom i sramotnim interesovanjem za današnje priče o „preljubništvu, slatšejmovanju i nameštanju porno-skandala...“
Zaključak: Ni boginje nisu pošteđene inertne i perverzne patrijarhalne logike i sudu većine koji kao što kuje u zvezde, tako i baca u blato pred svinje.
Autorka teksta: Nevena Milojević
Bila je praiskonsko biće za koje se kaže da je rođeno iz beskrajne crne noći pre početka sveta.
Boginja zemlje Geja, kojoj se smučilo od večnog, neveselog opštenja sa svojim suprugom-sinom, bogom neba Uranom (seksa od koga je Geja bila stalno trudna, a njena deca zarobljena u njoj), nagovorila je Kronosa, jednog od ostalih svojih sinova, da nešto preduzme. Podigavši nazubljeni kremeni srp, Kronos je u pomami odsekao očev uspravni, uspaljeni penis i bacio raskomadani falus i testise u more. Kada su krvavi organi udarili u vodu, morska pena je proključala. Onda se dogodilo nešto čudesno. Iz uskomešale morske pene uzdigla se „strašna i divna deva“ boginja Afrodita.
Rođena iz zlostavljanja i patnje, ova uzvišena sila nam se opisuje ne samo kao boginja smrtne ljubavi već i kao božanstvo životnog ciklusa i samog života.
Počevši od brutalnog Venerinog rađanja koje je presedan u mitologiji, Betani Hjuz u „Veneri i Afroditi“ prati put do zalaska njenog sjaja kada postaje kao i svaka druga žena – raskrinkana, osramoćena. Mit o Hefestovom/Vulkanovom otkrivanju Afroditine/Venerine preljube sa Aresom/Marsom – što je zapravo mit o ženi zatečenoj u kompromitujućoj situaciji – Betani Hjuz povezuje sa savremenim trenutkom i sramotnim interesovanjem za današnje priče o „preljubništvu, slatšejmovanju i nameštanju porno-skandala...“
Zaključak: Ni boginje nisu pošteđene inertne i perverzne patrijarhalne logike i sudu većine koji kao što kuje u zvezde, tako i baca u blato pred svinje.
Autorka teksta: Nevena Milojević
