Sasvim (ne)običan triler
Sajam knjiga u Londonu 2018. godine, nasmejana agentkinja Kaisa nas ljubazno pozdravlja i otvara katalog. Na prvoj strani, roman o kom se pričalo nekoliko nedelja pre sajma. Autor je Matijas Edvardson – švedska zvezda u nastajanju. Roman Sasvim obična porodica bio je jedan od retkih za koji su mnogi izdavači dali ponudu naslepo. Mi smo ga prethodno pročitali, pošto nas je iskustvo naučilo da ne verujemo pozitivnim utiscima agenata i izdavača pre nego što sami ne bacimo oko na tekst. Posle talasa oduševljenja i potvrde da pohvale nisu preterane, dobili smo zeleno svetlo od našeg direktora da započnemo pregovore.
Na moje iznenađenje, rešili smo da damo ponudu usred sastanka na sajmu. Sledi filmska scena – zapisujem predlog ponude na parčetu papira, presavijam ga i dajem agentkinji. Kada samo se vratili u Beograd, dobili smo potvrdu da je autor zvanično naš. U prevodu briljantnog Nikole Perišića stigao je na police naših knjižara godinu dana kasnije, a ja ga i dalje vrlo rado preporučujem svima kojima nisam dosadila.
U kući pored vaše možda živi jedna sasvim obična porodica. Možda su vam čak i kućni prijatelji. Izgledaju savršeno normalno. Idu u bioskop, u restorane, vikendom sređuju dvorište, sve u vezi sa njima vam govori da su harmonična i srećna porodica. A onda im jedne noći policija zakuca na vrata i odvede njihovu osamnaestogodišnju ćerku pod sumnjom da je ubila čoveka.
U ovoj knjizi ćete saznati šta se desi kada sve laži izađu na videlo. Stela je optužena za brutalno ubistvo. Njen otac će sve uraditi da dokaže je njegovo dete nedužno. A majka, ubeđena da Stela krije strašne tajne, ne zna da li da veruje sopstvenom detetu i pita se gde je pogrešila u vaspitanju svoje ćerke.
Nikada se ranije nisam osetila toliko izloženo i poniženo, toliko smrvljeno kao ljudsko biće. Nijedan neuspeh na svetu se ne može uporediti sa time kada ste nedovoljno dobar roditelj.
Tenzija raste, i dok pratimo sve tri perspektive, shvatamo da nam autor suptilno poručuje ‒ ovo je nešto što svakom može da se desi. U tome leži prava jeza i strah koji se budi kod čitaoca. U potpunoj običnosti ove porodice i potpunoj neobičnosti situacije u kojoj su se našli. Edvardson je svakom liku dozvolio da ispriča svoju stranu priče, a čitaocu ostavio zadatak da poveže sve u celinu. Ovo je detaljno ispripovedana kriminalistička drama koja prikazuje krah jedne porodice. Svi mislimo da dobro poznajemo ljude koje volimo. Na šta smo sve spremni da ih zaštitimo?
Onaj ko nikada nije iskusio neposrednu i ozbiljnu pretnju po sebe i svoju porodicu ne može to da razume. Jednostavno, branite sebe i svoje. Donosite iracionalne odluke i prekoračujete granice koje inače nikada ne biste. Onaj ko više ne može da beži, mora da se bori.
Autor teksta: Dunja Lozuk
U kući pored vaše možda živi jedna sasvim obična porodica. Možda su vam čak i kućni prijatelji. Izgledaju savršeno normalno. Idu u bioskop, u restorane, vikendom sređuju dvorište, sve u vezi sa njima vam govori da su harmonična i srećna porodica. A onda im jedne noći policija zakuca na vrata i odvede njihovu osamnaestogodišnju ćerku pod sumnjom da je ubila čoveka.
U ovoj knjizi ćete saznati šta se desi kada sve laži izađu na videlo. Stela je optužena za brutalno ubistvo. Njen otac će sve uraditi da dokaže je njegovo dete nedužno. A majka, ubeđena da Stela krije strašne tajne, ne zna da li da veruje sopstvenom detetu i pita se gde je pogrešila u vaspitanju svoje ćerke.
Nikada se ranije nisam osetila toliko izloženo i poniženo, toliko smrvljeno kao ljudsko biće. Nijedan neuspeh na svetu se ne može uporediti sa time kada ste nedovoljno dobar roditelj.
Tenzija raste, i dok pratimo sve tri perspektive, shvatamo da nam autor suptilno poručuje ‒ ovo je nešto što svakom može da se desi. U tome leži prava jeza i strah koji se budi kod čitaoca. U potpunoj običnosti ove porodice i potpunoj neobičnosti situacije u kojoj su se našli. Edvardson je svakom liku dozvolio da ispriča svoju stranu priče, a čitaocu ostavio zadatak da poveže sve u celinu. Ovo je detaljno ispripovedana kriminalistička drama koja prikazuje krah jedne porodice. Svi mislimo da dobro poznajemo ljude koje volimo. Na šta smo sve spremni da ih zaštitimo?
Onaj ko nikada nije iskusio neposrednu i ozbiljnu pretnju po sebe i svoju porodicu ne može to da razume. Jednostavno, branite sebe i svoje. Donosite iracionalne odluke i prekoračujete granice koje inače nikada ne biste. Onaj ko više ne može da beži, mora da se bori.
Autor teksta: Dunja Lozuk
