Šta bi bilo kad bi bilo
Neki književni likovi ostave toliko jak utisak na nas, da nam se čini da stvarno postoje i da nisu zarobljeni među stranicama knjige i prepušteni na milost i nemilost svojim tvorcima. Kada bi vam neko ponudio da upoznate bilo kog lika iz književnosti, koji bi to lik bio? Ja sam napravila izbor od pet književnih junaka koje bih volela da upoznam i postavim im nekoliko pitanja.
„Ana Karenjina“ – Ana
Čini se da Ana Karenjina ima sve. Prelepa, omiljena u društvu, bogata, i ima sina koji je obožava. Međutim, Ana ipak oseća da joj je život prazan, sve dok ne sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog, u kojeg se zaljubljuje i kreće na put samouništenja sa kobnim krajem.
Pitanje koje bih joj postavila:
Kako si mogla da napustiš svog sina? Zar je ljubav prema Vronskom mogla da pobedi ljubav prema rođenom detetu?
Čini se da Ana Karenjina ima sve. Prelepa, omiljena u društvu, bogata, i ima sina koji je obožava. Međutim, Ana ipak oseća da joj je život prazan, sve dok ne sretne naočitog i šarmantnog oficira, grofa Vronskog, u kojeg se zaljubljuje i kreće na put samouništenja sa kobnim krajem.
Pitanje koje bih joj postavila:
Kako si mogla da napustiš svog sina? Zar je ljubav prema Vronskom mogla da pobedi ljubav prema rođenom detetu?
„Zločin i kazna“ – Raskoljnikov
Rodion Romanovič Raskoljnikov, siromašni student, živi na trošnom tavanu u propaloj zgradi u Petrogradu. Bolešljiv je, sav u dronjcima, ali je veoma naočit i inteligentan. Jednoga dana razvio je teoriju po kojoj izuzetni ljudi imaju prava da počine zločin ukoliko je to za dobrobit čovečanstva. Kako bi do tančina isplanirao zločin, Raskoljnikov posećuje staricu kod koje zalaže svoj sat kako bi dobio novac zauzvrat.
Pitanje koje bih mu postavila:
Ako smatraš da si zločin počinio zarad dobrobiti čovečanstva, i da po toj logici nisi počinio zločin, već učinio uslugu svetu, zašto si se predao? Da li si samo bio u agoniji da će te na kraju svakako uhvatiti ili si se ipak pokajao?
Rodion Romanovič Raskoljnikov, siromašni student, živi na trošnom tavanu u propaloj zgradi u Petrogradu. Bolešljiv je, sav u dronjcima, ali je veoma naočit i inteligentan. Jednoga dana razvio je teoriju po kojoj izuzetni ljudi imaju prava da počine zločin ukoliko je to za dobrobit čovečanstva. Kako bi do tančina isplanirao zločin, Raskoljnikov posećuje staricu kod koje zalaže svoj sat kako bi dobio novac zauzvrat.
Pitanje koje bih mu postavila:
Ako smatraš da si zločin počinio zarad dobrobiti čovečanstva, i da po toj logici nisi počinio zločin, već učinio uslugu svetu, zašto si se predao? Da li si samo bio u agoniji da će te na kraju svakako uhvatiti ili si se ipak pokajao?
„Slika Dorijana Greja“ – Dorijan
Dorijan Grej je harizmatičan mladić iz visoke klase engleskih plemića, koji mami zavidne poglede mnogih ljudi. Kao takav, postaje zanimljiv slikaru Bazilu. Od njega na poklon dobija naslikani portret, a kako je i sam opčinjen svojom lepotom, u istom trenutku poželeće da večno zadrži svoju lepotu i mladost. Zaslepljen svojim idealima, ni ne sluti da će mu se želja ostvariti, ali ni da će njegova pohlepa i žudnja imati visoku cenu.
Pitanje koje bih mu postavila:
Da li znaš da si postao simbol površnosti i da je po tebi čak nazvan narscisoidni poremećaj „Sindrom Dorijana Greja“? Da li je vredelo prodati dušu i videti je kako truli zarad (prividno) večne mladosti?
Dorijan Grej je harizmatičan mladić iz visoke klase engleskih plemića, koji mami zavidne poglede mnogih ljudi. Kao takav, postaje zanimljiv slikaru Bazilu. Od njega na poklon dobija naslikani portret, a kako je i sam opčinjen svojom lepotom, u istom trenutku poželeće da večno zadrži svoju lepotu i mladost. Zaslepljen svojim idealima, ni ne sluti da će mu se želja ostvariti, ali ni da će njegova pohlepa i žudnja imati visoku cenu.
Pitanje koje bih mu postavila:
Da li znaš da si postao simbol površnosti i da je po tebi čak nazvan narscisoidni poremećaj „Sindrom Dorijana Greja“? Da li je vredelo prodati dušu i videti je kako truli zarad (prividno) večne mladosti?
„Proces“ – Jozef K
Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima.
Pitanje koje bih mu postavila:
Da li si u nekom trenutku pomislio da preispitaš ceo proces i pobegneš glavom bez obzira? Prilično si pomirljivo prihvatio da postoji potreba za suđenjem i egzekucijom, šta si to sakrio od nas?
Jozef K., perspektivni prokurista jedne velike banke, uhapšen je na svoj 30. rođendan, rano ujutro, čim je otvorio oči. Optužba nije poznata, baš kao ni to pred kojim se sudom vodi postupak i kakav će biti njegov tok. Jozefu K. saopštavaju da sud ne želi da remeti njegov uobičajeni način života, te da se on, u skladu s tim, slobodno može vratiti svakodnevnim aktivnostima.
Pitanje koje bih mu postavila:
Da li si u nekom trenutku pomislio da preispitaš ceo proces i pobegneš glavom bez obzira? Prilično si pomirljivo prihvatio da postoji potreba za suđenjem i egzekucijom, šta si to sakrio od nas?
„Male žene / Dobre supruge“ – Džo Marč
Džo, vragolasta i plaha, nesklona praktičnim stvarima i kućnim poslovima, svom snagom svog nesputanog i kreativnog bića odupire se načelima patrijarhalnog društva. u kome su, kako čitamo na stranicama Luize Mej Olkot, muškarci apsolutni gospodari Zemljinog šara. Ona živi u svetu svojih književnih junaka, ali je istrajna i uporna kada za njih treba da se izbori i obezbedi porodici kakav-takav prihod.
Pitanje koje bih joj postavila:
Da li znaš da si i u 21. veku podjednako relevantna, i inspiracija za mlade devojke širom sveta koje iz nekog razloga nailaze na prepreke u ostvarenju svojih snova? Da, neverovatno je da i dalje imamo slične muke u modernom dobu, ali avaj.
Autor teksta: Dunja Lozuk
Džo, vragolasta i plaha, nesklona praktičnim stvarima i kućnim poslovima, svom snagom svog nesputanog i kreativnog bića odupire se načelima patrijarhalnog društva. u kome su, kako čitamo na stranicama Luize Mej Olkot, muškarci apsolutni gospodari Zemljinog šara. Ona živi u svetu svojih književnih junaka, ali je istrajna i uporna kada za njih treba da se izbori i obezbedi porodici kakav-takav prihod.
Pitanje koje bih joj postavila:
Da li znaš da si i u 21. veku podjednako relevantna, i inspiracija za mlade devojke širom sveta koje iz nekog razloga nailaze na prepreke u ostvarenju svojih snova? Da, neverovatno je da i dalje imamo slične muke u modernom dobu, ali avaj.
Autor teksta: Dunja Lozuk
