Tajni život planeta, drveća i brojeva
„Tajni život planeta“, Pol Merdin
„Mada bismo o životu rado mislili kao o nečemu što poseduje poredak i pravilnu strukturu, prinuđeni smo da postanemo svesni haotičnih događanja kao što su saobraćajne nesreće, teške bolesti, uragani, poplave i teroristički napadi, pa povremeno čak i da postanemo njihovi sudeonici“, kaže Pol Merdin u uvodu „Tajnog života planeta“.
Sunčev sistem naizgled funkcioniše ustaljeno i savršeno pravilno, poput sata ili planetarijuma. Kratkoročno posmatrano to jeste tako, ali sa dugoročnijeg stanovišta planete i njihovi sateliti imaju uzbudljivo, dramatično postojanje. Kao i u ljudskom životu, tako su i u životu planeta neke promene postepene, nalik procesu odrastanja ljudskih bića. Dešavaju se međutim i prelomni trenuci koji poput praska izbace planetu na novu putanju, metaforički ili doslovno. Posledice takvih dramatičnih događaja ostavljaju trag i na spoljašnjosti planete i u njenoj strukturi. Deo posla naučnika koji se bave tajnim životom planeta upravo je da odgonetnu šta se dogodilo.
„Mada bismo o životu rado mislili kao o nečemu što poseduje poredak i pravilnu strukturu, prinuđeni smo da postanemo svesni haotičnih događanja kao što su saobraćajne nesreće, teške bolesti, uragani, poplave i teroristički napadi, pa povremeno čak i da postanemo njihovi sudeonici“, kaže Pol Merdin u uvodu „Tajnog života planeta“.
Sunčev sistem naizgled funkcioniše ustaljeno i savršeno pravilno, poput sata ili planetarijuma. Kratkoročno posmatrano to jeste tako, ali sa dugoročnijeg stanovišta planete i njihovi sateliti imaju uzbudljivo, dramatično postojanje. Kao i u ljudskom životu, tako su i u životu planeta neke promene postepene, nalik procesu odrastanja ljudskih bića. Dešavaju se međutim i prelomni trenuci koji poput praska izbace planetu na novu putanju, metaforički ili doslovno. Posledice takvih dramatičnih događaja ostavljaju trag i na spoljašnjosti planete i u njenoj strukturi. Deo posla naučnika koji se bave tajnim životom planeta upravo je da odgonetnu šta se dogodilo.
„Tajni život drveća“, Peter Voleben
Sa Peterom Volebenom otkrićete skriveni svet drveća, njihovih osećanja, kako komuniciraju i opstaju. „Onaj ko zna da drveće oseća bol i ima sećanje, kao i da roditeljska stabla žive zajedno sa decom, ne može ih tek tako seći i divljati velikim mašinama po šumi.“
Drveće ima pamćenje, razmenjuje poruke, oseća bol i čak dobija opekotine od sunca i bore. Voleben nam predstavlja drvo kao biće sa osećanjima i karakterom. Drveće može da bira šta će raditi, može da odlučuje, ima uspomene, čak se i razlikuje po karakteru. „Mogli bismo reći da postoje dobri i loši momci", kaže on. Drveće ima prijatelje, oseća usamljenost, vrišti od bola i podzemno komunicira putem tzv. wood wide weba. Neko drveće komunicira pomoću posebnih signala (kada insekti napadnu drvo, ono ispušta mirise i drveće u širokom krugu koje prima ove poruke priprema se za napad tako što samo za nekoliko minuta počne da luči gorke materije koje rasteruju insekte). Bukve i hrastovi obrazuju šume koje žive hiljadama godina zato što se ponašaju kao porodice. Drveće živi u nekoj vrsti plemena i beskrupulozno štiti svoju vrstu, objašnjava Voleben. Duglazija i smreka takođe formiraju čvrste veze među pripadnicima sopstvene vrste. Vrbe su usamljenici. Ni topole nisu društvene, a breza će uništiti drugo drveće kako bi njena krošnja imala više mesta da se širi. Gradsko drveće, prema njegovim rečima, liči na decu ulice ‒ izolovano je od ostalih i bori se snažnim korenjem.
A očekuje nas i nastavak ove sjajne knjige pod nazivom The Tenacity of Trees.
Sa Peterom Volebenom otkrićete skriveni svet drveća, njihovih osećanja, kako komuniciraju i opstaju. „Onaj ko zna da drveće oseća bol i ima sećanje, kao i da roditeljska stabla žive zajedno sa decom, ne može ih tek tako seći i divljati velikim mašinama po šumi.“
Drveće ima pamćenje, razmenjuje poruke, oseća bol i čak dobija opekotine od sunca i bore. Voleben nam predstavlja drvo kao biće sa osećanjima i karakterom. Drveće može da bira šta će raditi, može da odlučuje, ima uspomene, čak se i razlikuje po karakteru. „Mogli bismo reći da postoje dobri i loši momci", kaže on. Drveće ima prijatelje, oseća usamljenost, vrišti od bola i podzemno komunicira putem tzv. wood wide weba. Neko drveće komunicira pomoću posebnih signala (kada insekti napadnu drvo, ono ispušta mirise i drveće u širokom krugu koje prima ove poruke priprema se za napad tako što samo za nekoliko minuta počne da luči gorke materije koje rasteruju insekte). Bukve i hrastovi obrazuju šume koje žive hiljadama godina zato što se ponašaju kao porodice. Drveće živi u nekoj vrsti plemena i beskrupulozno štiti svoju vrstu, objašnjava Voleben. Duglazija i smreka takođe formiraju čvrste veze među pripadnicima sopstvene vrste. Vrbe su usamljenici. Ni topole nisu društvene, a breza će uništiti drugo drveće kako bi njena krošnja imala više mesta da se širi. Gradsko drveće, prema njegovim rečima, liči na decu ulice ‒ izolovano je od ostalih i bori se snažnim korenjem.
A očekuje nas i nastavak ove sjajne knjige pod nazivom The Tenacity of Trees.
„Tajni život brojeva“, Holm Fribe, Filip Albers
„Čovek bi trebalo da bude sumnjičav kada neko pokušava da ga uveri da su brojevi zabavni. Često su to oni isti koji tvrde da čovek može biti veseo i bez alkohola: pedagozi i samozvani pedagozi. Nijedan nastavni predmet nije toliko uništen kao matematika. Nikada časovi matematike nisu bili neomiljeniji. I to se nastavlja u stvarnom životu. Ima mnogo drugih zabavnijih stvari na svetu, a život je prekratak da bi se čovek gnjavio matematičkim cepidlačenjem.“
Kada bi mehanizmi psihologjie brojeva bili jasniji, mnoge odluke u našim profesionalnim životima i svakodnevici donosile bi se drugačije. Možda zato što na prvi pogled značenje brojeva nije tako očigledno, ma koliko da je elementarno. Presudno za nas je da se brojevi sa jedne strane ne prepuste knjigovođama i tehnokratama, a sa druge ezotericima i numerolozima. Ni stanje bez brojeva nije rešenje. Potrebno je da prihvatimo brojeve kao nešto korisno i živo, ljudsko i međuljudsko.
Autor teksta: Ivana Veselinović
„Čovek bi trebalo da bude sumnjičav kada neko pokušava da ga uveri da su brojevi zabavni. Često su to oni isti koji tvrde da čovek može biti veseo i bez alkohola: pedagozi i samozvani pedagozi. Nijedan nastavni predmet nije toliko uništen kao matematika. Nikada časovi matematike nisu bili neomiljeniji. I to se nastavlja u stvarnom životu. Ima mnogo drugih zabavnijih stvari na svetu, a život je prekratak da bi se čovek gnjavio matematičkim cepidlačenjem.“
Kada bi mehanizmi psihologjie brojeva bili jasniji, mnoge odluke u našim profesionalnim životima i svakodnevici donosile bi se drugačije. Možda zato što na prvi pogled značenje brojeva nije tako očigledno, ma koliko da je elementarno. Presudno za nas je da se brojevi sa jedne strane ne prepuste knjigovođama i tehnokratama, a sa druge ezotericima i numerolozima. Ni stanje bez brojeva nije rešenje. Potrebno je da prihvatimo brojeve kao nešto korisno i živo, ljudsko i međuljudsko.
Autor teksta: Ivana Veselinović
