Vratih se sa ove magične destinacije pre nekoliko dana, odmorna i puna utisaka. Ni gužva na plaži ni opekotine od sunca, pa čak ni rasečeno stopalo sa dve kopče me nije sprečilo da uživam u svemu što Turska ima da pruži. Turska je zemlja izraženog karaktera i fantastičnih prirodnih lepota. Čini se kao da svaki kutak ove zemlje priča neku svoju priču. Ako ste ikada bili u prilici da proputujete kroz Tursku ili odete tamo na letovanje, sigurno vam je u lepom sećanju ostala paleta najdivnijih boja koje se tamo susreću. Ako niste nikada prešli granice Turske, povešću vas na neobično književno putovanje. Inspirisana nezaboravnim letovanjem, ovog četvrtka vam preporučujem nekoliko fenomenalnih romana proslavljenih turskih pisaca, a ako ste ipak u raspoloženju za istoriju, i za to imam jedan fantastičan predlog.

Elif Šafak

Elif Šafak je nagrađivana britansko-turska spisateljica i najčitanija autorka u Turskoj. Piše i na turskom i na engleskom jeziku. Njena dela su prevedena na više od 50 jezika. Zalaže se za ženska prava, prava LGBTQ+ zajednice i za slobodu govora, inspirativna je javna govornica i posvećeno brani prava manjina. U svojim romanima i esejima daje glas onima koji su odavno ućutkani. Njen najnoviji roman „10 minuta i 38 sekundi na ovom čudnom svetu“ je raskošan i senzualan, a posebnu dimenziju mu daje besprekorno pripovedanje prepuno sećanja i iskustava pojedinca u kojima se ogleda rast i razvoj Turske, od početaka modernizacije i radikalizacije do neizbežnih građanskih nemira. Elif Šafak je autorka koja svojim čitaocima daje sve potresnije i intimnije priče o pojedincima koji su marginalizovani u društvu.

Iskender Pala

Iskender Pala je rođen u Ušaku 1958. godine. Diplomirao je književnost na Univerzitetu u Istanbulu, a doktorirao divansku književnost. Napisao je brojne članke, eseje, priče i novinske kolumne nadahnute klasičnom poezijom u nameri da divansku književnost približi široj publici. Poznat kao čovek koji širi ljubav prema divanskoj poeziji, dobio je nagradu za doprinos razvoju jezika Udruženja književnika Turske, nagradu Turskog jezičkog društva i nagradu za istraživački rad Udruženja književnika Turske. On je i izvan Turske cenjen kao jedan od najvećih poznavalaca osmanske divanske književnosti i vodeći savremeni pisac ove vrste poezije.

„Istanbulska lala“ nas vodi u poslednje godine perioda nazvanog „Doba lala“, tokom kojeg je Otomansko carstvo počinjalo da uspostavlja čvršće kulturne veze sa Evropom. U to vreme je lala postala veoma popularna u otomanskim višim klasama kao simbol elite i privilegovanosti. Autor veoma umešno vodi čitaoce kroz Istanbul tog vremena, otkriva im davno zaboravljene tajne određenih mesta i njihovu istoriju, a upoznaje ih i sa načinom života i navikama ljudi koji su živeli u tom vremenu.

„Smrt u Vavilonu, ljubav u Istanbulu“ je priča o ljubavi i večnosti poezije i lepote i istovremeno je lament nad nezrelošću čovečanstva koje se udaljilo od istinskih vrednosti. Od Hile do Istanbula, od Istanbula do Rima, severom i zapadom Evrope, vrelim podnebljima Istoka, zaljubljena knjiga vekovima putuje tražeći svoju Lejlu. Menjajući gospodare, upoznajući pesnike i naučnike, velike putnike i moćne ličnosti, praćena lopovima koji žele zlato Vavilona i učenjacima koji žele tajne vavilonskih mudraca, ta knjiga o ljubavi i patnji posmatra kako i sam svet voli i pati – i kako se menja…

„Istanbul: priča o tri grada“ – Betani Hjuz

Istanbul je oduvek bio mesto u kojem se priče i istorija sukobljavaju i prepliću, gde su legende snažne kao i istorijske činjenice. Ovaj grad sa tri imena tokom vekova – Vizantion, Konstantinopolj, Istanbul – postoji u isti mah i kao ideja i kao mesto, prelazi granice stvarnog i zamišljenog. Pred vama je uzbudljiva, lepršava priča o tri grada – koliko i njihova istorija. Carigrad, kako su ga zvali još Sloveni, kapija između Istoka i Zapada, prestonica rimskog, vizantijskog, latinskog i osmanskog carstva, u jednom periodu centar hrišćanstva, a kasnije i islama, i danas je jedan od najvećih gradova na svetu. Arheolozi su pronašli četrdeset i dva sloja ljudskih naseobina na njegovom tlu. Bio je dom Grcima, Persijancima, Rimljanima, Latinima, Vikinzima, Jevrejima, Osmanlijama, Jermenima i mnogim drugim narodima. U Istanbulu i danas postoje Beogradska kapija i Beogradska šuma. Putujući kroz istoriju, autorka nam otkriva mnoga lica ovog „dijamanta između dva safira“, koji je bio i Bogorodičin i krstaški i Alahov grad, a dugo je opisivan kao „čežnja celog sveta“.

Autor teksta: Dunja Lozuk