Za sve ostale naslove uglavnom bih dobijala odgovor: „Imate li nešto ljubavno?“, i – „Ja volim da se dobro isplačem!“, te bih povučena ličnim iskustvom, prosto prešla na preporuke koje su nailazile na mnogo bolju reakciju: Nikolas Sparks, Sofi Kinsela, Vaj Kiland, Penelopi Vord... A ako sam čula u uglu štanda šaputanje i kikotanje, znala sam da se grupa tinejdžerki bojažljivo (ili ne tako bojažljivo) došaptava pred knjigama EL Džejms i serijalom „50 nijansi“. Tada sam se već ozbiljno zapitala: zašto tinejdžerke (o dečacima da ne pričamo) ne čitaju knjige napisane za njih?

U svetu su naslovi koji se opisuju kao young adult namenjeni čitaocima u uzrastu od dvanaeste do osamnaeste godine, i te knjige su među najpopularnijima. Bave se prvom ljubavlju, srednjoškolskim problemima, porodičnim problemima, prijateljstvima. U young adult romanima „vlada“ žanrovsko bezvlašće i polimorfnost, pa su naročito popularni naslovi u kojima se fantastika, horor i triler prožimaju sa paranormalnim, pa i erotskim primesama. Čini se da je upravo u tim godinama bitno da se ispitaju svi mogući svetovi pre nego što se mladi čitaoci „skuće“ u granicama postojećeg. Danas je pisanje knjiga vrlo dinamičan proces, i kako su svi autori na društvenim mrežama, a popularne su i platforme poput Wattpada, čitaoci i te kako učestvuju u pisanju. Fan fiction kojim se nastavljaju poznate franšize je postao spisateljski manir za sebe.

U poslednje vreme, a u skladu sa vrednostima generacije koja sada odrasta, bitne su i teme o socijalnim marginalcima, zlostavljanju, mentalnom zdravlju, samoubistvu i depresiji, a sve to u emocijama nabijenim i napetim coming-of-age okolnostima. Ponekad je pozadina priče napetost dodatno dovedena do krajnosti: protagonisti romana koje je na scenu uveo Džon Grin su mladi oboleli od neizlečivih bolesti koji povrh svega izgaraju od zaljubljenosti. Na tom tragu je i „Nepremostiva blizina“ koja govori o dvoje fatalno zaljubljenih: Vil i Stela boluju od cistične fibroze, i zato moraju da budu na razdaljini od najmanje dva metra.

Čini se da je Srbiju, sem u retkim izuzecima, zaobišla epoha young adult romana. Sa mnom je bilo isto. Rano sam počela da čitam i čitala sam gotovo istim tempom kao i danas za posao: već u osnovnoj školi po knjigu nedeljno (danas sam ipak malo napredovala i čitam dve). Pa ipak, i ja sam preko noći skočila sa onoga što se danas naziva middle grade (naslovi poput onih koje pišu Gradimir Stojković, Igor Kolarov i Liz Pišon) na romane Sofi Kinsele, Trejsi Ševalije, Sidnija Šeldona, Nore Roberts. Desilo se jer mi je tako preporučivala bibliotekarka, a ja sam trnula od radoznalosti da vidim šta ima u tim knjigama za odrasle. O istom trošku sam čitala i Šolohova i uživljavala se u epohalne ruske drame koje su mi slomile srce pre bilo kog momka, a tamanila sam i epsku fantastiku: Roberta Džordana, Patrika Roftusa i Filipa Pulmana. Nad „Beležnicom“ sam isplakala dušu jer sam prepoznala dramatičnu crtu koja je pogađala moje tinejdžerske emotivne amplitude. 

Samo sam u jednom kratkom periodu čitala knjige Džudi Blum i Luiz Renison, otkačene naslove poput „Prepade me njegov krzneni šorts!“ i „Angus, tange i ljubljenje s vatanjem“. Čitala sam ih pomalo kradomice, kao da to nije nešto predviđeno baš za mene, a posle uzbuđeno prepričavala drugaricama. Pa ipak, sećam se onog jedinstvenog osećaja kada sam čitala o svojim prvim velikim preokupacijama oko kojih su „lomile glavu“ i moje fiktivne drugarice – Margaret i Džordžija. 

Tinejdžeri žele da što pre dođu do odraslog doba, veruju internetu kao jedinom pouzdanom izvoru i priželjkuju knjige koje se bave iskonskim nepravdama i neobjašnjivim strastima. Svi oni misle da su odrasliji nego što uglavnom jesu i da su spremni za nešto ozbiljnije. Sa druge strane, čini se da nekadašnja čitalačka publika ljubavnih romana sada traži nešto drugo: egzotičnu geografsku ili istorijsku pozadinu, malo više misterije ili erotike. Tinejdžerke su jedine ostale verne žanru ljubavnog romana. 

Zato mi dođe da u starom dobrom dnevničkom maniru poručim: dragi tinejdžeri, usporite! Odrastajte u svom tempu i ne preskačite lekcije. Ništa ne može da nadomesti osećaj da neko razume baš vaše probleme sa prvim dečkom, malim grudima i niskim samopouzdanjem. Nigde drugde osim u knjigama nećete pročitati da je sve u redu, da nigde ne gori i da ništa ne propuštate. Šta god da sledi, kasnije ćete posegnuti za eskapizmom u druge epohe i tuđe sudbine.

Po nekim istraživanjima, čak polovina čitalaca young adulta u svetu su odrasli. I ja, mnogo godina kasnije, sa nostalgijom čitam young adult i middle grade naslove. Uživam u prvim velikim stravama koje spoznajemo na pragu odraslog doba i nepremostivim teškoćama koje tada život znače. Nostalgija govori da sam možda mogla u svoje vreme da čitam više luckastih, zabavnih naslova koji su napisani da me podrže kad zemlja pod nogama počne da se drma.  

Autorka: Nevena Milojević