Autorke koje je istorija književnosti nepravedno zaboravila
Promocija knjige „Nove ljubavi“ održana je 12. marta u knjižari Delfi u SKC-u. Knjiga sadrži prve romane u srpskoj književnosti koji se bave temom ženske preljube: „Plava gospođa“ Milice Janković i „Jedno dopisivanje“ Julke Hlapec Đorđević.
Na promociji su govorile istoričarke književnosti Jelena Milinković i Žarka Svirčev i urednica izdanja Jasmina Radojičić.
Knjiga „Nove ljubavi“ pripada ediciji „Savremenice“, koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja XIX veka i s početka XX veka. Slika srpske književnosti, tako, postaće raznovrsnija što se tiče autorstva, sadržaja, žanrova, a dug je svakog naroda prema svom kulturnom nasleđu da neprekidno preocenjuje i vrednuje pojedina nezasluženo zaboravljena dela.
Milica Janković i Julka Hlapec Đorđević su književnice međuratne epohe i u svojim delima prvi put su progovorile o ženi na drugačiji način: o ženi koja je aktivna, vanredno obrazovana, koja istupa u društvu, koja je slobodna i koja se bori za svoja prava. Takođe, progovorile su o braku, bračnim ulogama i dužnostima, majčinstvu i očinstvu, kao i o ženskom odnosu prema seksu.
Jelena Milinković, istoričarka književnosti, napomenula je koliko je tematski okvir u ovom slučaju značajan: „Ova dva romana omeđuju epohu i tačno može da se vidi šta se to dogodilo od početka dvadesetih do polovine tridesetih godina prošlog veka i koliko je feministički pokret uticao na živote žena i na njihovo sagledavanje sopstvenih života. ’Plava gospođa’ i ’Jedno dopisivanje’ su emancipatorski. Reč je o dva dobra romana, dva kvalitetna teksta koji su samo kap u moru koje su pisale žene. Provokativnost teme je dovoljno dobra da objedini ova dva romana i zaintrigira čitaoca.“
Žarka Svirčev je naglasila da su ovo angažovani romani, da se nisu slučajno našli zajedno u ovoj knjizi kao i da je veoma važan društveno-politički kontekst. Posebno joj je drago što je predgovor ove knjige uvodi u žarište iz kog su potekli ovi romani, a to su emancipatorski protesti i feministički pokreti u kraljevini SHS. Za razumevanje ovih romana neophodno je da znamo žensku borbu za plaćeni rad i rasprave o abortusu i popularnost žanra ljubavnog romana, kao i šta je on značio u međuratnom periodu. „Ove žene se ne kaju zbog preljube, ne mole za oprost, u to su ušle samosvesno i promišljeno. Knjiga ’Nove ljubavi’ između ostalog ruši tabu seksualnosti starije žene i veze sa mlađim muškarcem“, rezimirala je Žarka.
Urednica izdanja Jasmina Radojičić osvrnula se na stil i jezik u ovim romanima, napomenuvši koliko je truda uloženo da jezik ostane što autentičniji, da zadrži tu finu patinu, ali u isto vreme je prilagođen savremenom pravopisu.
Između glavnih junakinja ovih romana, Zore i Marije, postoji niz sličnosti – obe žive prividno srećnim životima, u uzornim građanskim brakovima. Muškarci su predstavljeni dominantno, ali suštinski su odsutni iz tih brakova, spolja sve deluje u redu, ali iznutra nešto ne funkcioniše. Glavna motivacija za upuštanje u vanbračne afere su lično nezadovoljstvo i intelektualna neispunjenost.
Knjiga „Nove ljubavi“ pripada ediciji „Savremenice“, koja je nastala u želji da se osveži ili upotpuni naše kulturno pamćenje o složenom radu značajnih Srpkinja XIX veka i s početka XX veka. Slika srpske književnosti, tako, postaće raznovrsnija što se tiče autorstva, sadržaja, žanrova, a dug je svakog naroda prema svom kulturnom nasleđu da neprekidno preocenjuje i vrednuje pojedina nezasluženo zaboravljena dela.
Milica Janković i Julka Hlapec Đorđević su književnice međuratne epohe i u svojim delima prvi put su progovorile o ženi na drugačiji način: o ženi koja je aktivna, vanredno obrazovana, koja istupa u društvu, koja je slobodna i koja se bori za svoja prava. Takođe, progovorile su o braku, bračnim ulogama i dužnostima, majčinstvu i očinstvu, kao i o ženskom odnosu prema seksu.
Jelena Milinković, istoričarka književnosti, napomenula je koliko je tematski okvir u ovom slučaju značajan: „Ova dva romana omeđuju epohu i tačno može da se vidi šta se to dogodilo od početka dvadesetih do polovine tridesetih godina prošlog veka i koliko je feministički pokret uticao na živote žena i na njihovo sagledavanje sopstvenih života. ’Plava gospođa’ i ’Jedno dopisivanje’ su emancipatorski. Reč je o dva dobra romana, dva kvalitetna teksta koji su samo kap u moru koje su pisale žene. Provokativnost teme je dovoljno dobra da objedini ova dva romana i zaintrigira čitaoca.“
Žarka Svirčev je naglasila da su ovo angažovani romani, da se nisu slučajno našli zajedno u ovoj knjizi kao i da je veoma važan društveno-politički kontekst. Posebno joj je drago što je predgovor ove knjige uvodi u žarište iz kog su potekli ovi romani, a to su emancipatorski protesti i feministički pokreti u kraljevini SHS. Za razumevanje ovih romana neophodno je da znamo žensku borbu za plaćeni rad i rasprave o abortusu i popularnost žanra ljubavnog romana, kao i šta je on značio u međuratnom periodu. „Ove žene se ne kaju zbog preljube, ne mole za oprost, u to su ušle samosvesno i promišljeno. Knjiga ’Nove ljubavi’ između ostalog ruši tabu seksualnosti starije žene i veze sa mlađim muškarcem“, rezimirala je Žarka.
Urednica izdanja Jasmina Radojičić osvrnula se na stil i jezik u ovim romanima, napomenuvši koliko je truda uloženo da jezik ostane što autentičniji, da zadrži tu finu patinu, ali u isto vreme je prilagođen savremenom pravopisu.
Između glavnih junakinja ovih romana, Zore i Marije, postoji niz sličnosti – obe žive prividno srećnim životima, u uzornim građanskim brakovima. Muškarci su predstavljeni dominantno, ali suštinski su odsutni iz tih brakova, spolja sve deluje u redu, ali iznutra nešto ne funkcioniše. Glavna motivacija za upuštanje u vanbračne afere su lično nezadovoljstvo i intelektualna neispunjenost.
1/3
Knjigu „Nove ljubavi“ potražite u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
