„Boja beskraja“ Lare Đorđević u knjižarama od 7. juna
Ljubitelji umetnosti i starog romantičnog Beograda s početka 20. veka uživaće u čitanju romana „Boja beskraja“ autorke Lare Đorđević. Vodeći nas kroz umetnička stremljenja Beča, Pariza i Beograda početkom 20. veka, Lara Đorđević priča o neizbežnim suprotnostima i životnim prekretnicama i granicama koje je teško preći čak i onda kada stari život više nije dovoljan.
Njena junakinja Lenka Mihajlović već godinama traži utočište u umetnosti. Iz beogradskog kruga pesnika i slikara odlazi u Pariz, a zatim je nemirni duh vodi u Beč na izložbu njenog prijatelja Pavla Jovanovića. Proslavljeni srpski slikar postaje Lenkin vodič kroz glavni grad Austrougarske monarhije, kroz njegove palate i predgrađa u kojima ideje i strasti klijaju i trule, a secesija doživljava procvat i pad. Lenka upoznaje umetnike željne da se otrgnu iz čvrstog stiska tradicije, ali njen prijatelj Pavle je suviše krut i predvidiv, nasuprot ekscentričnom Gustavu Klimtu i kontroverznom Rudolfu Štajneru. U tom klupku intelektualnih konflikata i kompromisa, Lenka će biti upletena u događaje sa nepredvidljivim posledicama, koji će joj pomoći da na nov način sagleda sebe i preispita svoje životne stavove.
Pišući ovu knjigu, autorka je želela da istraži široko rasprostranjeni mit o srpskoj ženi. „Zapitala sam se, u svetlu današnjih prilika, kakva je mogla biti naša pretkinja sa početka 20. veka, koliki je bio opseg njene svesti, kakav joj je bio odnos sa sopstvenom psihom. Kako god da su moja razmišljanja počinjala, uvek su stizala do određenog tipa žene. Glavna junakinja romana je psihološki jaka žena, intelektualno razvijena, znatiželjna, željna učenja, hrabra u tim svojim stremljenjima, spremna da sledi svoju prirodu uprkos običajima sredine. Ona je dovoljno samosvesna da joj nije neophodan muškarac da joj krči životni put. Ona je, takođe, i sama, po sopstvenom izboru.“
Lara je pisala o umetnosti jer su je zanimali karakteri velikih umetnika. „Mahom sam istraživala slikare Pavla Jovanovića i Gustava Klimta, ali i Emili Flege, poznatu modnu kreatorku i Klimtovu muzu, učenicu i ljubavnicu, koju sam videla kao mudru ženu i dobrodošlog vodiča na trnovitoj stazi pronicanja u nepoznata prostranstva sopstvenog unutrašnjeg sveta. Susret Lenkinog jakog intelekta i moćne imaginacije vrhunskih umetnika omogućava međusobno dopunjivanje, ali rađa i konflikt, koji je preduslov za razvoj. Takođe, Lenkino putovanje Evropom i boravak u Beču pružili su mi priliku da razmišljam o još jednom mitu, onom o odlasku iz mesta svojih korena i unutrašnjem sukobu koji stvara istovremeno postojanje potrebe za povratkom kući i težine srpske stvarnosti. To što je radnja priče smeštena u prošlom vremenu, u gradu van Srbije, kao i to što sam posmatrala očima donekle nesvakidašnje žene, pružilo mi je mogućnost odmaka i novog sagledavanja predačkih uverenja i životne filozofije koja u osnovi određuje život svakoga od nas.“
Autorka Lara Đorđević rođena je 1972. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom deset godina rada u sudu objavljivala je stručne radove. Ovo je njen peti roman, ali prvi u izdanju Lagune.
Knjigu „Boja beskraja“ možete pronaći od petka 7. juna u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Njena junakinja Lenka Mihajlović već godinama traži utočište u umetnosti. Iz beogradskog kruga pesnika i slikara odlazi u Pariz, a zatim je nemirni duh vodi u Beč na izložbu njenog prijatelja Pavla Jovanovića. Proslavljeni srpski slikar postaje Lenkin vodič kroz glavni grad Austrougarske monarhije, kroz njegove palate i predgrađa u kojima ideje i strasti klijaju i trule, a secesija doživljava procvat i pad. Lenka upoznaje umetnike željne da se otrgnu iz čvrstog stiska tradicije, ali njen prijatelj Pavle je suviše krut i predvidiv, nasuprot ekscentričnom Gustavu Klimtu i kontroverznom Rudolfu Štajneru. U tom klupku intelektualnih konflikata i kompromisa, Lenka će biti upletena u događaje sa nepredvidljivim posledicama, koji će joj pomoći da na nov način sagleda sebe i preispita svoje životne stavove.
Pišući ovu knjigu, autorka je želela da istraži široko rasprostranjeni mit o srpskoj ženi. „Zapitala sam se, u svetlu današnjih prilika, kakva je mogla biti naša pretkinja sa početka 20. veka, koliki je bio opseg njene svesti, kakav joj je bio odnos sa sopstvenom psihom. Kako god da su moja razmišljanja počinjala, uvek su stizala do određenog tipa žene. Glavna junakinja romana je psihološki jaka žena, intelektualno razvijena, znatiželjna, željna učenja, hrabra u tim svojim stremljenjima, spremna da sledi svoju prirodu uprkos običajima sredine. Ona je dovoljno samosvesna da joj nije neophodan muškarac da joj krči životni put. Ona je, takođe, i sama, po sopstvenom izboru.“
Lara je pisala o umetnosti jer su je zanimali karakteri velikih umetnika. „Mahom sam istraživala slikare Pavla Jovanovića i Gustava Klimta, ali i Emili Flege, poznatu modnu kreatorku i Klimtovu muzu, učenicu i ljubavnicu, koju sam videla kao mudru ženu i dobrodošlog vodiča na trnovitoj stazi pronicanja u nepoznata prostranstva sopstvenog unutrašnjeg sveta. Susret Lenkinog jakog intelekta i moćne imaginacije vrhunskih umetnika omogućava međusobno dopunjivanje, ali rađa i konflikt, koji je preduslov za razvoj. Takođe, Lenkino putovanje Evropom i boravak u Beču pružili su mi priliku da razmišljam o još jednom mitu, onom o odlasku iz mesta svojih korena i unutrašnjem sukobu koji stvara istovremeno postojanje potrebe za povratkom kući i težine srpske stvarnosti. To što je radnja priče smeštena u prošlom vremenu, u gradu van Srbije, kao i to što sam posmatrala očima donekle nesvakidašnje žene, pružilo mi je mogućnost odmaka i novog sagledavanja predačkih uverenja i životne filozofije koja u osnovi određuje život svakoga od nas.“
Autorka Lara Đorđević rođena je 1972. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom deset godina rada u sudu objavljivala je stručne radove. Ovo je njen peti roman, ali prvi u izdanju Lagune.
Knjigu „Boja beskraja“ možete pronaći od petka 7. juna u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
