„Braća po krvi“ – u prodaji najtajanstvenija knjiga godine
U prodaji je napet i upečatljiv roman „Braća po krvi“ Ernesta Hafnera, na koji se dugo čekalo. Ponovno otkriće romana iz 1932, zabranjenog po dolasku nacista na vlast, možete kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, kao i na sajtovima www.delfi.rs i www.laguna.rs.
Berlin, 1932. godine. Na samom dnu društvene lestvice hiljade mladih ljudi bore se za preživljavanje: bilo da je reč o maloletnicima koji obavljaju sitne poslove za druge, džeparošima, ili čak onima koji prodaju svoja tela. Samoorganizovane ekipe nude bar malo sigurnosti i topline. S duboko tragičnim realizmom Ernst Hafner prati jednu od družina pod imenom „Braća po krvi“, pušta čitaoca da sudeluje u često užasnoj borbi za opstanak njenih članova i opisuje neobuzdanu želju mladih za slobodom, koja na mahove prerasta u mračne orgije. Ali Hafner dvojici svojih junaka ostavlja dostojanstvo, nadu i otvara put na čijem ih kraju čeka bolji život.
Roman autora čiji se tragovi gube 1938. godine može se nazvati ponovnim otkrićem, ali to nije dovoljno. Knjiga je više od toga: otkrovenje, uzbudljiva, potresna i vanredno autentična priča.
„Braća po krvi“, roman o jednoj berlinskoj ekipi, govori o potkulturi mladih neposredno pre nacističkog osvajanja vlasti.
„Knjiga nije reportaža, nije istraživačko novinarstvo, nije optužba, nego naprosto uzbudljivo i značajno delo (...) čita se sa strašću i napetošću kao nekada priče o razbojnicima i Indijancima.“ Simplicissimus
Ernest Hafner, gotovo potpuno nepoznat autor o kome znamo samo nekoliko činjenica: bio je novinar i socijalni radnik. Roman „Braća po krvi“, koji je objavljen 1932. godine, odmah je stekao široko priznanje kod čitalačke publike, ali su ga nacisti zabranili godinu dana potom. Nakon toga, svi tragovi se gube.
Arhiva originalnog izdavača knjige Bruna Kasirera uništena je tokom bombardovanja Hamburga 1943. godine, a sa njom i svaka eventualna prepiska sa autorom.
Kada se Metrolit, mali nemački izdavač, odlučio da ponovo objavi roman u avgustu 2013. godine, visokotiražni tabloid Bild am zontag objavio je članak „Najtajanstvenija knjiga godine“, u kojem je pozvao one koji poseduju bilo kakve informacije o autorovoj sudbini da se oglase. Niko se nije odazvao.
Berlin, 1932. godine. Na samom dnu društvene lestvice hiljade mladih ljudi bore se za preživljavanje: bilo da je reč o maloletnicima koji obavljaju sitne poslove za druge, džeparošima, ili čak onima koji prodaju svoja tela. Samoorganizovane ekipe nude bar malo sigurnosti i topline. S duboko tragičnim realizmom Ernst Hafner prati jednu od družina pod imenom „Braća po krvi“, pušta čitaoca da sudeluje u često užasnoj borbi za opstanak njenih članova i opisuje neobuzdanu želju mladih za slobodom, koja na mahove prerasta u mračne orgije. Ali Hafner dvojici svojih junaka ostavlja dostojanstvo, nadu i otvara put na čijem ih kraju čeka bolji život.
Roman autora čiji se tragovi gube 1938. godine može se nazvati ponovnim otkrićem, ali to nije dovoljno. Knjiga je više od toga: otkrovenje, uzbudljiva, potresna i vanredno autentična priča.
„Braća po krvi“, roman o jednoj berlinskoj ekipi, govori o potkulturi mladih neposredno pre nacističkog osvajanja vlasti.
„Knjiga nije reportaža, nije istraživačko novinarstvo, nije optužba, nego naprosto uzbudljivo i značajno delo (...) čita se sa strašću i napetošću kao nekada priče o razbojnicima i Indijancima.“ Simplicissimus
Ernest Hafner, gotovo potpuno nepoznat autor o kome znamo samo nekoliko činjenica: bio je novinar i socijalni radnik. Roman „Braća po krvi“, koji je objavljen 1932. godine, odmah je stekao široko priznanje kod čitalačke publike, ali su ga nacisti zabranili godinu dana potom. Nakon toga, svi tragovi se gube.
Arhiva originalnog izdavača knjige Bruna Kasirera uništena je tokom bombardovanja Hamburga 1943. godine, a sa njom i svaka eventualna prepiska sa autorom.
Kada se Metrolit, mali nemački izdavač, odlučio da ponovo objavi roman u avgustu 2013. godine, visokotiražni tabloid Bild am zontag objavio je članak „Najtajanstvenija knjiga godine“, u kojem je pozvao one koji poseduju bilo kakve informacije o autorovoj sudbini da se oglase. Niko se nije odazvao.
