Buran život i avanture prve jugoslovenske femme fatale – održana promocija knjige „Lela fatalna“ Šimona A. Đarmatija
Promocija knjige „Lela fatalna“, priče o prvoj jugoslovenskoj „femme fatale“ Jelisaveti Leli Salević, održana je 30. maja u Delfi knjižari SKC. O knjizi su, pored autora Šimona A. Đarmatija, govorili pisac Đorđe Bajić, Dubravka Dragović Šehović, urednica izdanja, i prevoditeljka Eli Gilić.
Jelisaveta Lela Salević nije bila samo fizički privlačna žena. Ona je zračila nekom magičnošću. Bila je puteno ženstvena i izrazito šarmantna. Imala je neodoljiv osmeh i talenat da voli i bude voljena. Nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Tridesetih godina 20. veka iz temelja je poljuljala brakove našeg tadašnjeg otmenog sveta. Ponosno je igrala ulogu prve starlete Kraljevine Jugoslavije, a onda se zla kob poigrala s njom i njenim ljubavnicima i udvaračima.
„Bilo je zaista veliko zadovoljstvo sarađivati sa Šimonom na ovoj knjizi“, kaže urednica Dubravka Dragović Šehović. „Knjiga mi se dopala na ’prvu loptu’, način pisanja gospodina Đarmatija je takav da vas privuče, dopadne vam se, lako vas zavede. S druge strane, sâm naslov mi je bio krajnje intrigantan. Autor se potrudio da iz arhiva pronađe sve što je mogao o Leli, o tom vremenu. Lela je bila vrlo neobična za to vreme, želela je da bude samostalna. Iz Ivanjice dolazi u Beograd, zbog svoje lepote i još nečeg neopipljivog što sve fatalne žene imaju, zapala je za oko mnogim muškarcima u prestonici. Međutim, ono što mi se pored cele priče o Leli i njenim ljubavima dopalo je to što su uspešno prikazani Beograd i Jugoslavija tog doba. Imamo prikaz građanskog društva, njegovog lažnog morala, a takođe smo se podsetili ljudi koji su zaboravljeni u našoj svakodnevici. O međuratnom periodu znamo malo, a to je period koji me zanima jer je vrlo specifičan po načinu života, ponašanja... Gospodin Đarmati ume sve to da napiše sa jednim specifičnim osvrtom, sa divnom emocijom prema glavnoj junakinji, sa pijetetom govori o pojedinim likovima da to mora da vam se dopadne i želite da vidite i pročitate šta se dogodilo, a dogodilo se svašta.“
Pisac nam je rekao da je zadovoljan odzivom i reakcijama publike. „Deluje da sam pogodio temu koja interesuje čitaoce, a verujem da će knjiga tek zaživeti, jer smo u međuvremenu došli i do novih podataka. Lela Salević je jedna izuzetno lepa, mlada devojka koju otac dovodi iz Ivanjice u Beograd kako bi je zaposlio kod svog pobratima u štampariji. Međutim, njoj se taj zanat nikako nije dopao, a drugarica joj je predložila da bude manikirka jer je to ’gospodski posao’. Bio sam u situaciji da puno toga rudarskog obavim da bih došao do autentičnih podataka o Leli, i sve što sam mogao da iskoristim našlo se u knjizi. Ona je bila neobična žena i oko nje su se dešavale neobične stvari. Nije se mnogo obazirala na to što pričaju o njoj, imala je cilj koji je želela da ostvari.
Đorđe Bajić i Eli Gilić su na veoma interesantan način postali deo priče o Leli fatalnoj. Naime, Eli je odrasla kraj Lele Salević, koja je bila prva komšinica njenim roditeljima i sa kojima se družila, a za knjigu o njoj je saznala nakon što je Đorđe objavio prikaz na društvenim mrežama. „I mene veoma zanima taj period pa sam želeo da saznam ko je Lela, jer nisam znao ništa o njoj“, kaže Đorđe. „Ovo je zanimljiva i dinamična knjiga, čita se kao roman, iako je dokumentaristička proza, i ja sam svoje impresije o knjizi podelio na Fejsbuku. Eli je videla tu objavu i shvatila da poznaje Lelu. Šimon je duboko pronikao u arhivu, otkrio je dosta toga autentičnog i zanimljivog, ali nakon Drugog svetskog rata nemamo puno podataka o Leli, i tu nam Eli dolazi kao neprocenjivi izvor informacija.“
Eli Gilić je iz prve ruke mogla da podeli brojne anegdote o Leli Salević. „Oduševila sam se kada sam shvatila da je napisana knjiga o njoj. Lela i njen suprug su živeli u kući do naše u Internacionalnih brigada. Oni i moji roditelji su se toliko družili da je Lela, kada smo se odselili u Kuvajt, došla kod nas u posetu i ostala tri meseca. Kada sam kao odrasla čula priče o njoj, bilo mi je neverovatno da je ta simpatična bakica iz mog detinjstva bila fatalna zavodnica. Mada Lela nije bila tipična bakica, uvek je imala crveni karmin, nalakirane nokte, sređenu frizuru, bila je opuštena, stalno se smejala, bila je zvrk. Baš posebna žena.“
Knjigu „Lela fatalna“ Šimona A. Đarmatija možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
„Bilo je zaista veliko zadovoljstvo sarađivati sa Šimonom na ovoj knjizi“, kaže urednica Dubravka Dragović Šehović. „Knjiga mi se dopala na ’prvu loptu’, način pisanja gospodina Đarmatija je takav da vas privuče, dopadne vam se, lako vas zavede. S druge strane, sâm naslov mi je bio krajnje intrigantan. Autor se potrudio da iz arhiva pronađe sve što je mogao o Leli, o tom vremenu. Lela je bila vrlo neobična za to vreme, želela je da bude samostalna. Iz Ivanjice dolazi u Beograd, zbog svoje lepote i još nečeg neopipljivog što sve fatalne žene imaju, zapala je za oko mnogim muškarcima u prestonici. Međutim, ono što mi se pored cele priče o Leli i njenim ljubavima dopalo je to što su uspešno prikazani Beograd i Jugoslavija tog doba. Imamo prikaz građanskog društva, njegovog lažnog morala, a takođe smo se podsetili ljudi koji su zaboravljeni u našoj svakodnevici. O međuratnom periodu znamo malo, a to je period koji me zanima jer je vrlo specifičan po načinu života, ponašanja... Gospodin Đarmati ume sve to da napiše sa jednim specifičnim osvrtom, sa divnom emocijom prema glavnoj junakinji, sa pijetetom govori o pojedinim likovima da to mora da vam se dopadne i želite da vidite i pročitate šta se dogodilo, a dogodilo se svašta.“
Pisac nam je rekao da je zadovoljan odzivom i reakcijama publike. „Deluje da sam pogodio temu koja interesuje čitaoce, a verujem da će knjiga tek zaživeti, jer smo u međuvremenu došli i do novih podataka. Lela Salević je jedna izuzetno lepa, mlada devojka koju otac dovodi iz Ivanjice u Beograd kako bi je zaposlio kod svog pobratima u štampariji. Međutim, njoj se taj zanat nikako nije dopao, a drugarica joj je predložila da bude manikirka jer je to ’gospodski posao’. Bio sam u situaciji da puno toga rudarskog obavim da bih došao do autentičnih podataka o Leli, i sve što sam mogao da iskoristim našlo se u knjizi. Ona je bila neobična žena i oko nje su se dešavale neobične stvari. Nije se mnogo obazirala na to što pričaju o njoj, imala je cilj koji je želela da ostvari.
Đorđe Bajić i Eli Gilić su na veoma interesantan način postali deo priče o Leli fatalnoj. Naime, Eli je odrasla kraj Lele Salević, koja je bila prva komšinica njenim roditeljima i sa kojima se družila, a za knjigu o njoj je saznala nakon što je Đorđe objavio prikaz na društvenim mrežama. „I mene veoma zanima taj period pa sam želeo da saznam ko je Lela, jer nisam znao ništa o njoj“, kaže Đorđe. „Ovo je zanimljiva i dinamična knjiga, čita se kao roman, iako je dokumentaristička proza, i ja sam svoje impresije o knjizi podelio na Fejsbuku. Eli je videla tu objavu i shvatila da poznaje Lelu. Šimon je duboko pronikao u arhivu, otkrio je dosta toga autentičnog i zanimljivog, ali nakon Drugog svetskog rata nemamo puno podataka o Leli, i tu nam Eli dolazi kao neprocenjivi izvor informacija.“
Eli Gilić je iz prve ruke mogla da podeli brojne anegdote o Leli Salević. „Oduševila sam se kada sam shvatila da je napisana knjiga o njoj. Lela i njen suprug su živeli u kući do naše u Internacionalnih brigada. Oni i moji roditelji su se toliko družili da je Lela, kada smo se odselili u Kuvajt, došla kod nas u posetu i ostala tri meseca. Kada sam kao odrasla čula priče o njoj, bilo mi je neverovatno da je ta simpatična bakica iz mog detinjstva bila fatalna zavodnica. Mada Lela nije bila tipična bakica, uvek je imala crveni karmin, nalakirane nokte, sređenu frizuru, bila je opuštena, stalno se smejala, bila je zvrk. Baš posebna žena.“
Knjigu „Lela fatalna“ Šimona A. Đarmatija možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.
